2401, 31 DEC 1996

NEDELjNIK

NASLEDNICA BEZ TESTAMENTA

Nema tog horoskopa ili kristalne kugle u kojima se moze videti srpska novogodisnja sudbina. Neizvesnost je ono sto definise sva ocekivanja, pocev od noci u kojoj ce poceti novo leto. A ocekivanja su usijana jer pripreme traju vec vise od mesec dana, jos od trenutka kada je protestna setnja pocela da privlaci sve vise ucesnika najrazlicitijih godina i opredeljenja.

Koracamo li ka iskustvima Bukuresta ili Praga, pitanje je koje se cesto moze cuti i koje je logicno izvedeno iz cinjenice da su gradjani Beograda i drugih vecih gradova svojim bucnim, ali nenasilnim, prisustvom na ulicama vec nadmasili sve rekorde istrajnosti, sto podseca na Prag, dok potezi nervozne vlasti sa prvim znacima tragicnog bilansa asociraju na Bukurest.

Normalni ljudski optimizam koji nalaze novogodisnja atmosfera i realni politicki pesimizam utemeljen na visegodisnjem iskustvu sugerisu zakljucak da u Beogradu ne treba ocekivati ni Bukurest ni Prag. Najzad, svet na pocetku 1997. godine nije isti kao svet iz vremena Berlinskog zida i raspada istocnog bloka.

Cini se da dilema - krvoprolice ili mirna smena vlasti - nije jedina lazna dilema sa kojom ulazimo u novu godinu. Kao sto i uverenje da Slobodan Milosevic moze biti samo neprikosnoveni vodja ili ga nece biti ne odgovara realnosti. Mozda i nije potrebna velika masta da se Milosevic posle nekih mozda, vec vrlo bliskih buducih izbora zamisli ne kao covek koji pakuje kofere, vec kao zestoki opozicionar.

Pretpostavka o burnom ali ipak evolutivnom razvoju naseg politickog zivota moze se utemeljiti na cinjenici da se kakav-takav pluralisticki i (kvazi)demokratski sistem u ovoj zemlji odrzava vec nekoliko godina, udaljavajuci nas sve vise od one tacke na kojoj su istocni rezimi u jednom momentu poceli strmoglavo da se ruse.

U tom smislu, pitanje sta ce biti sa vladajucom partijom verovatno je najzanimljivije pitanje koje donosi naredna godina. Opterecena izbornom kradjom i ustrojstvom koje trazi bespogovornu poslusnost, ova partija ocigledno ulazi u dane najvece krize. Proglasavajuci preko jednog od svojih visokih glasnogovornika desetine hiljada Beogradjana profasistickim elementima vrhuska ove partije je poslednjih dana sama ozbiljno zakoracila upravo u tom smeru, izvodeci " civilne " batinase na ulice. Sve ono sto se zbivalo proteklih nedelja verovatno ce biti uzrok kraja mnogih politickih karijera koje su se osmehivale sa tribine " kontramitinga " .

SPS je suvise velika i suvise vazna partija koja verovatno ima unutrasnju energiju kojom se moze, bar jednim svojim delom, sacuvati za buduce dane i mogucu socijaldemokratsku poziciju levog centra. To je, medjutim, tesko reci za JUL. Verovatno kraj ove godine oznacava i kraj ozbiljnih politickih perspektiva ove partije. Ulazak JUL-a " preko veze " u vlast suvise jasno koincidira sa pocetkom najvece politicke krize u trecoj Jugoslaviji. Ono sto je za kratki zivot JUL-a pod inkubatorom vladajuce partije jos vaznije jeste cinjenica da su teorija i praksa ovog pokreta bili u totalnoj nesaglasnosti. Pravo da se zalaze za ideale ranog komunizma neko u Srbiji tek treba da stekne.

Za razliku od vlasti koja se sve vise gubi u lavirintima paranoidne narcisoidnosti, opozicija dozivljava katarzu iz koje moze izaci ojacana, ali u kojoj moze i sagoreti. Ono sto nju trenutno na najbolji nacin nosi nisu partijski programi ili precizna politicka strategija, vec opste, nepartijsko opoziciono osecanje s kojim ljudi izlaze na ulice i traze promenu.

Glas da opozicija traga za licnoscu koja bi svojim natpartijskim ugledom i svojom biografijom privukla i one ljude koji se boje promene, verovatno se zasniva na dosadasnjem iskustvu koje nas podseca na imena poput Panica, Cosica ili Avramovica. Problem je, naravno, u tome sto su danas politicki rezervoari bivseg disidentstva, umetnicke i akademske uzvisenosti vec podosta ispraznjeni. Zato ce takav pokusaj, ako je glas tacan, verovatno biti neuspesan a mozda i nepotreban, jer se na srpskoj politickoj sceni formira nova snaga. Rec je o mladoj generaciji.

Generacijski jaz kakvom je tesko naci pandan u proslosti ove zemlje, opterecene inace gerontoloskim kompleksom, cinjenica je sa kojom ce morati da racunaju i vlast i opozicija. Odrasli u vreme izolacionizma i zasipani u kratkim rafalima nacionalnim, verskim i politickim dogmama, ovi mladi ljudi poslednjih dana stare godine pokazuju da su iz svega izasli oceliceni i spremni da budu odlucujuci faktor u razresenju politicke krize.

Kako god da nam bude, sigurno je da ce studenti i njihovi vrsnjaci obeleziti narednu godinu. I sigurno je da nece pristati na zivot u kojem svaki parapolicijski manijak moze da ih zvekne zvanicnim pendrekom po glavi.

Nova godina u koju stupamo jeste naslednica godine koju bi valjalo zaboraviti. Ona je siromasna i nesrecna naslednica bez testamenta. Mozda je u tome njena sansa.

Dusan Velickovic



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.