BANKARSTVO

PREDSEDNIKOVA OPSESIJA

Jos od kraja sedamdesetih, kada je bio predsednik Beogradske banke Slobodan Milosevic je nameravao da ujedini banke. Ovo sto gradjani sad vide kao haos sa cekovima je njegov cetvrti pokusaj na tom putu

Akcija stihijnog pretvaranja jugoslovenskih banaka u nesto sto ni rodjena majka nece prepoznati se nastavlja. Medju krupnim zverkama poslednja zrtva je Jugoslovenska izvozna i kreditna banka (JIK), kojoj je Narodna banka Jugoslavije 24. januara oduzela dozvolu za rad uz obrazlozenje da je bila nelikvidna duze od zakonom utvrdjenog roka. Tako se lista banaka koje su prestale sa radom sada zaustavila na broju 15.

Na prvi pogled, iza ovog poteza kojim nas je castio Savet guvernera NBJ (odlucuje na predlog strucne sluzbe NBJ) nema niceg cudnog: realni bilansi ovdasnjih banaka su takvi da su sve bankrot. Uostalom, kao i cela drzava. I zato je odabir od 15 banaka neprirodan. A kad na umu imate podatak da dozvola za rad nije oduzeta " Dafiment banci " (!?) slika dobija groteskne obrise.

Motivi NBJ i njenog Saveta guvernera za oduzimanje dozvola za rad ne bi bili sporni ako bi bili deo sirokog programa ozdravljenja bankarskog sistema iza koga bi stajala i namera da se one oduce od neprestanog kreditiranja iz primarne emisije ili od tolerisanja nelikvidnosti. " Dok se ne donese program konsolidacije jugoslovenskog bankarstva i zavrse pregovori sa medjunarodnim finansijskim institucijama, NBJ ne bi trebalo da 'gasi' banke, jer su problemi banaka strukturne prirode i posledica su visegodisnjih problema koji nisu pravovremeno resavani " , smatra Ljubisa Igic, generalni direktor Beogradske banke.

" Nelikvidnost banaka je posledica nelikvidnosti privrednog sistema, koja se samo prelama i najbolje se vidi na racunima banaka " , kaze za NIN Mileta Babovic, generalni sekretar Udruzenja banaka Jugoslavije. Strucnjaci ovog udruzenja jos upozoravaju da je sasvim prirodno sto se sa 100 miliona dinara, koliko ima na racunima banaka, ne moze finansirati racun od dve milijarde dinara, koliki su depoziti privrede prikazani na racunu koji se vode pod brojem 500. Tako je i moglo da se dogodi da protekle nedelje 21 000 privrednih subjekata u Jugoslaviji u istom momentu bude nelikvidno! I? Nikom nista.

Sve sto Ilija Petrovic, direktor sluzbe kontrole u NBJ (u cijoj nadleznosti je predlog za oduzimanje dozvole), ima da poruci javnosti je da nema sta da kaze novinarima: " Sve pise u zakonu. "

Ali ni zakonska osnova za postupke NBJ i njenog Saveta guvernera nije sasvim cista. Oduzimajuci bankama dozvole za rad zbog nelikvidnosti oni se pozivaju na odluku koju je svojevremeno doneo dr Dragoslav Avramovic, kao guverner NBJ. Sindikalci u pogodjenim bankama spremaju se da ospore zakonitost i ustavnost tog akta uz obrazlozenje da Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama (clan 30) ne predvidja oduzimanje dozvole za rad zbog nelikvidnosti.

Gotovo da nema finansijskog znalca koji nece ukazati na cinjenicu da se pojedinacnim resenjima, istrgnutim iz citavog sistema, nista nece postici. Pa zasto se, onda, uopste u sve to uslo?

Projekat " jedna Srbija - jedna banka " pripisuje se Slobodanu Milosevicu, predsedniku Srbije, koga u toj nameri (neki kazu " opsesiji " ) zdusno podrzava i Borka Vucic, direktor filijale Beogradske banke na Kipru. Ideja je da se stvori jedna jaka banka za nastup na stranom trzistu.

Bankari tvrde da je sadasnji ostar kurs cetvrti pokusaj srpskog predsednika u tom pravcu. Jos kao predsednik Beogradske banke (1978-1983) on je zagovarao (bezuspesno) integraciju ove finansijske ustanove sa, tada veoma jakom, Jugobankom. I posle odlaska iz Beogradske banke pokusao je da ostvari taj naum. No, ako su ova prva dva pokusaja bila neuspesna treci je ispao bolji: tokom 1990. godine, na insistiranje Slobodana Milosevica, u sistem Beogradske banke usao je dobar deo srpskih banaka. Od ovog zagrljaja istrgli su se Jugobanka (?!), JIK (zato sto se tada bavila malogranicnim prometom) i Vojvodjanska banka (iz nekog razloga ostavljena do danas po strani).

Novi pokusaj ovih dana najavila je polurecenica o sredjivanju bankarskog sistema koja se nasla u saopstenju izdatom posle sastanka Slobodana Milosevica i Mirka Marjanovica.

Kao glavni operativac u sprovodjenju ideje o " ukrupnjavanju " pominje se Zlatan Perucic, direktor Beobanke i clan Saveta guvernera NBJ. NIN, nazalost, nije uspeo da tim povodom dobije komentar od g. Perucica. On je vec vidjen na mestu generalnog direktora te buduce gigant banke (pod nazivom Beogradska banka), sto je, posredno, bilo najavljeno smenjivanjem Ljubise Igica, koga je informacija o smeni sacekala po povratku sa sluzbenog puta iz inostranstva. Ona je izmenjena nakon razgovora sa Slobodanom Milosevicem, tako da ce sadasnji status g. Igica porediti sa onim " ni na nebu, ni na zemlji " .

U celoj ovoj prici doslo je i do ogromne prakticne zbrke, koja je potpuno sludela gradjane i trgovce. Do nje su doveli potezi NBJ i Zavoda za obracun placanja (ZOP), koji bankarstvu jos uvek pristupaju sa manirima " balkanskog spijuna " . Odluke o oduzimanju dozvole gotovo da imaju tretman " drzavne tajne " , jer gradjani i trgovci poslednji za njih saznaju, iako se prvi nadju na njihovom udaru.

Po jugoslovenskim propisima cekovi banaka koje su prestale sa radom mogu se naplatiti osam dana nakon oduzimanja dozvole za rad ako je cek realizovan u mestu u kome je sediste banke, odnosno u roku od 15 dana ako je cek realizovan van mesta u kome je sediste banke. " Takvo resenje usvojeno je da bi se zastitio cek kao bezgotovinski nacin placanja " , objasnjava Mileta Babovic.

Narodna banka i ZOP su, medjutim, tom elegantnom resenju doskocili na svoj nacin. Umesto da o oduzimanju dozvole za rad pojedinih banaka istog dana obavesti javnost, NBJ prvo o tome obavestava ZOP, iako je on u lancu koji cek prodje pri naplati pretposlednja karika. Pre njega u realizaciji ceka ucestvuju gradjani i trgovci. A oni se obaveste kad vise nema svrhe: nakon isteka roka od osam, ili 15 dana u kome cek moze da se naplati. Krajem januara na to je Zivka Nesica, generalnog didrektora ZOP-a, upozorilo Udruzenje banaka Jugoslavije, navodeci da je u sva tri tadasnja slucaja oduzimanja dozvole obavestenje do trgovaca i gradjana stiglo prekasno. Tako se i dogodilo da " Ateksu " ostane 34 000 cekova Slavija banke i 27 000 cekova JIK banke posle isteka svih rokova za njihovu naplatu. Da sve bude jos lepse ni u Beobanci, preko koje se " Ateks " naplacuje, nisu znali da su tim bankama oduzete dozvole, pa su prvo sve cekove primili da ih naplate, a posle su ih vratili posto ZOP nista nije hteo da im prizna.

No, cak i ako dobijete priliku da blagovremeno naplatite cekove banaka koje prestaju da rade, ne znaci da ce vam to i poci za rukom: iako je 24. januara JIK banci oduzeta dozvola, vest o tome je organizacionim jedinicama Zavoda za obracun placanja stigla tek 29. istog meseca. Gradjani i trgovci jos nisu bili obavesteni, ali su, na srecu, ostala jos tri dana da se realizuju svi zaostali cekovi. Ali, ne lezi vraze, ZOP je imao drugi koncept, pa je odbio sve cekove izdate izmedju 24. i 29. januara (zabranu je 30. januara obznanio Batric Djurisic, pomocnik generalnog direktora). Dakle, retroaktivno.

Mr Rade Backovic, specijalni savetnik u Udruzenju banaka Jugoslavije, tvrdi da takav stav nije u skladu sa Odlukom NBJ o prijemu cekova na naplatu. Mr Backovic smatra da treba na naplatu prihvatiti sve cekove koji su izdati do momenta obavestenja o oduzimanju dozvole, pod uslovom da se to ucini u roku od osam, odnosno 15 dana.

A onda su u prodavnicama poceli da se pojavljuju spiskovi banaka ciji se cekovi ne mogu primati, pa banaka ciji cekovi se mogu primati ali se moraju odmah naplacivati, i spiskovi banaka ciji cekovi se mogu primati " na odlozeno placanje " (takozvani pocek). Slobodan Aksentic, finansijski direktor u " C- marketu " , prvo je 7. februara u prodavnice poslao spisak na kome je bilo 12 banaka ciji cekovi se mogu uzimati za odlozeno placanje i 31 banka ciji cekovi se nikako ne mogu primati. Nedelju dana kasnije od istog direktora stigao je novi spisak. Ovoga puta je na njemu bilo 27 banaka " u stecaju " i 17 banaka sa " zelenim svetlom " za placanje " na pocek " . Slicno je i u prodavnicama " Pekabete " .

Prvo na sta upozoravaju u Udruzenju banaka je da zakon ne predvidja nikakvo placanje " na pocek " . Ma kako popularno bilo takvo trgovanje je protivzakonito. Drugo, s obzirom na to da se na raznim spiskovima nalaze razne banke nikome nije jasno po kom principu su trgovci birali " dobre " i " lose " . Onda se gradjanstvo uzbunilo zbog tih spiskova, nastalih na osnovu nerazjasnjenih kriterijuma. U " Investbanci " , koja kod " C-marketa " nije na spisku " dobrih " banaka za " pocek " (ali jeste kod " Pekabete " ), kazu da su penzioneri vec poceli masovno da ukidaju tekuce racune i prenose ih u druge banke. Tako su svi u haosu: banke jer ih napustaju komitenti; trgovci jer, uprkos spiskovima, ne znaju koji su cekovi sigurni a koji ne; gradjani jer trce od banke do banke ne bi li ucarili nesto kroz kupovinu na kredit...

Sve u svemu, rezultat ce na kraju biti, kako kaze mr Backovic, da se " promet cekovima supstituise gotovim novcem, koji vec sada cini izmedju 55 i 60 odsto novcane mase. Za toliko ce se smanjiti depoziti novca na racunima banaka, pa ce se njihova likvidnost pogorsati " . Izgubice se i ono malo poverenja u bankarski sistem. Ostace nam samo jedna velika banka, jedan veliki direktor i jedan veliki predsednik?

#VESNA KOSTIC