O PISTOLJIMA I VLASTI
Rec je, znaci, o dr Vojislavu Seselju, lideru Srpske radikalne stranke, koji je primio direktora NIN-a Tomislava Dzadzica i v.d. glavnog i odgovornog urednika Milivoja Glisica i odgovorio, gotovo sa zadovoljstvom, i na najskakljivija pitanja. Napomenuo je: " Bitno je da ne ubacite u tekst ono sto nisam rekao. I nemojte da kazete da su ove slike (pokazuje na zid) kiceraj, jer cete pokazati nepoznavanje umetnosti. Vodite racuna. "
Rekli ste, neki dan, da nikako necete u koaliciju ni sa levim blokom, sa rezimom, ni sa politickom organizacijom " Zajedno " . Sa rezimom ste vec bili, zasto sada necete malo i sa Vesnom Pesic, Draskovicem, Djindjicem?
- Nikad nismo bili u koaliciji sa rezimom. Nikad. Podrzavali smo Milosevica kao predsednika Republike zbog sasvim konkretnih stvari, zbog nacionalne politike i odbrane zapadnih srpskih zemalja, ali nikada sa Socijalistickom partijom nismo bili u koaliciji. I kad sam bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke 1991-1992. godine u Narodnoj skupstini Srbije, zestoko sam, iz dana u dan, kritikovao rezim, Socijalisticku partiju, njene zakonske projekte. Objavio sam knjigu tih govora, a to je period nase uporne podrske Slobodanu Milosevicu na nacionalnom planu. Dok je drugim poslanicima opozicije bilo dosadno da sede na skupstinskim sednicama, o svakom zakonskom projektu sam govorio, i po nekoliko puta, i temeljito kritikovao. A drugi opozicioni poslanici su dolazili kad su se razmatrale cisto politicke teme. Dakle, dokaz je tu, sve ostalo su izmisljotine. Srpska radikalna stranka nikada nije imala koaliciju sa Socijalistickom partijom. Demokratska stranka jeste. Demokratska stranka je imala ministra u saveznoj vladi, to je sadasnji Djindjicev potpredsednik Miodrag Perisic.
Ipak vas optuzuju da ste odrzali Milosevica na vlasti u presudnom periodu?
- Jeste. Odrzao sam ga onda kad je vodio ispravnu politiku. Da je nastavio tu politiku, i danas bih ga podrzavao i nikad ga niko ne bi skinuo sa vlasti. Onog trenutka kad je promenio nacionalnu politiku, napao sam ga i krenuo protiv njega. Vi ste mi svedoci kako sam zestoko krenuo, bez milosti, bez obzira na posledice.
Kazu da cete mu opet pruziti podrsku, mozda presudnu za opstanak?
- Nemaju nikakvih argumenata za to, apsolutno nikakvih. Jesmo li odustali od kritike rezima? Nismo. Jesmo li u necemu podrzali rezim? Nismo. Ali ne mozemo ni sa onima koji su, ocigledno, gori od rezima.
Zasto su oni gori od rezima?
- Gori su od rezima, jer ovaj rezim je prelazio u izdaju, popustao stranim pritiscima, ali i pokusavao nesto da uradi, pokusavao da zastiti. Sa Milosevicem sam ratovao za zapadnu Srbiju. A ovi se unapred nude kao izdajnici, kao kolaboranti protiv sopstvenog naroda. I kad su Amerikanci u jednom trenutku prihvatili Milosevica, ocigledno su ga prihvatili privremeno zbog neke tekuce politicke racunice, a na dugu stazu igraju sa drugim ljudima. Uostalom, vidite, ovi iz koalicije " Zajedno " putuju po svetu. Niko se jos nije zapitao zasto oni nemaju partnera medju nekim stranim politickim partijama, pa da odu na poziv tih partija, pa da uspostave medjupartijsku saradnju, razmenu iskustava, da vode razgovore tih nivoa. Njih pozivaju drzavni cinovnici radi konkretnih poteza.
Vi ste pragmatican covek; kako to da u vreme njenih najzescih protesta napadate koaliciju " Zajedno " ? Gde je tu politicki pragmatizam?
- Napadao sam i rezim i koaliciju " Zajedno " . Nikada nisam odustao ni od jedne optuzbe za falsifikovanje izbornih rezultata, nijedne optuzbe za nedostatak demokratije u Srbiji, za ekonomsku krizu i socijalnu bedu, za promasaje u nacionalnoj politici. Niste mi davali publicitet svih tih meseci. Davali ste publicitet drugima. Ogroman. Nas ste zapostavili. Drzim konferenciju za novinare, pola konferencije ili dve trecine napadam rezim i jednu trecinu napadam koaliciju " Zajedno " . Svi drzavni mediji posalju novinare, objave one delove koje smatraju korisnim kad napadamo koaliciju " Zajedno " , zapostave ono gde smo napadali rezim. A ovi drugi mediji ili objave pomalo od kritika na racun rezima, ili ne objave nista. Ili lansiraju lazne informacije. U takvim uslovima, nama je gora ta navodna opoziciona stampa nego rezimska. I zato je nasa kritika tih navodno opozicionih medija zesca. I drugo, rezim je zestoko uzdrman. To je cinjenica. Rezim se vise nikad ne moze oporaviti. Nama je cilj da srusimo taj rezim, ali da ga srusimo da bismo mi dosli na vlast, a ne koalicija " Zajedno " ! Sto bih se ja bavio politikom u tudju korist?
Pa zar nije koalicija, zajedno sa studentima, uzdrmala rezim?
- Jeste, ali rezim je, pre svega, njegova sopstvena glupost uzdrmala. Ogromno nezadovoljstvo se nagomilavalo u narodu, i to nezadovoljstvo je jednom moralo da bukne na ulicama. Mi smo to dve-tri godine govorili: zaveli ste apsolutnu medijsku blokadu, monopolisali sve medije u Srbiji, ukinuli ste direktne televizijske prenose, progonite opozicione politicke stranke, ugusili ste demokratske politicke procese u institucijama sistema i politika ce vam se voditi na ulici. I to je nesto najprirodnije sto se desilo. Nama je zao zbog koincidencije da narod izadje na ulice bas onda kad je izasla koalicija " Zajedno " zbog otimacine odbornickih mandata u drugom izbornom krugu. To je ono sto nama nije odgovaralo. A koalicija " Zajedno " je za to potrosila ogromnu narodnu energiju bunta i protesta.
Zar ne bi bilo vise naroda na ulicama da ste i vi izasli?
- Bilo bi mnogo vise, ali sta bi bila posledica?
Sta bi bila posledica?
- Posledice bi mogle biti katastrofalne. Prvo, mogao bi da izbije gradjanski rat, moglo bi da dodje do ustanka, do revolucije, a u ovim okolnostima nije postojala mogucnost da radikali preuzmu vlast, nego da to uzme koalicija " Zajedno " , a to bi bilo katastrofalno za Srbiju. Zelimo promenu vlasti, ali promenu vlasti na izborima. A sto se tice rezima, uporno ponavljamo sta je sve uradio. Mnogo je gora situacija oko saveznih izbora. Oni su neregularni i nelegitimni, odrzani su po nelegalnom zakonu o izbornim jedinicama. Zasto je zakon nelegalan? Zato sto nije donet dvotrecinskom vecinom glasova, kako nalaze savezni Ustav. Zato sto su za taj zakon glasali ljudi koji ni po kom osnovu vec dve-tri godine ne bi mogli da budu savezni poslanici. I treci razlog, ti ljudi su javno priznali da su dobili novac da bi glasali za taj zakon. To je ocigledan dokaz korupcije u najvisim drzavnim krugovima. Imamo i cetvrti, dodatni razlog: konkretna otimacina poslanickih mandata srpskim radikalima u peckoj i kosovskomitrovickoj izbornoj jedinici. Tamo su nam najmanje tri poslanicka mandata brutalno oteli tako sto su lazno prikazali da je veliki broj Siptara izasao na izbore i to u onim selima u koja danas srpska policija ni tenkovima ne moze da udje.
Da se vratimo prethodnim optuzbama: zar su bas svi rezidenti spoljnih sila, zar su to i studenti?
- Studenti najvise. Prvo, studenti su uvek sredstvo manipulacije. Uvek. I 1968. su bili, i 1991. i 1992, i sada, 1996. Uvek su studentski lideri bili potkupljivi. I 1968. vecinu je potkupio rezim. Oni koji su ostali casni i dosledni, otisli su u zatvor. Zatim 1991. i 1992. takodje su potkupljeni. Vidite onog Jokanovica. On je jedan od zaista najistaknutijih studentskih lidera. Posto je potkupljen, radio je najprljavije poslove za racun rezima, koje se ne bi usudili ni mnogi socijalisti da rade.
Namate nikakve dokaze!
- Za ove lidere imam najvise dokaza. Nedavno je Miodrag Gavrilovic u intervjuu priznao i potvrdio da su studentski lideri dobili vecu kolicinu novca iz inostranstva i da su najvise novca dobili od famoznog Danijela Boajea, sefa americke spijunaze u Svajcarskoj. Miodrag Gavrilovic, sin potpredsednika Demokratske stranke, glavni lider. Pa su se oko tih para studenti posvadjali, pa su se i potukli, pa je onaj Ceda Jovanovic izbegavao danima da izadje na ulicu jer je imao velike modrice oko ociju. Ta stalna medjusobna trvenja su uglavnom zbog para.
Izraz " manipulacija " najcesce koristi rezim?
- Sta je mene briga sto ga koristi rezim. Ja sam profesor politickih nauka. Koristim onaj izraz koji se u teoriji cesto upotrebljava. Studenti su zaista izmanipulisani. Evo vam dokaza. Pristalica sam radikalnih demokrata, pristalica svih oblika politicke borbe, i nemam nista protiv gradjanskog protesta, ako je miran, ako nije rusilacki, i ako ne dovodi do krvoprolica. To je granica koju nisam spreman da prelazim. Gradjani imaju pravo da protestuju i politicke stranke imaju pravo da protestuju, ali me iznenadilo to da i rezim i opozicione stranke vrse apologiju studenata i studentskog pokreta, pa rezim kaze: koalicija " Zajedno " i gradjanski protesti su takvi, takvi i takvi, a studenti su dobri, sa studentima treba razgovarati. Obrnuto - gradjanski protesti i protest koalicije " Zajedno " je legitiman ako nije rusilacki, ako ne dovodi do krvoprolica, a studentski protest nije. Studentski protest po prirodi treba da bude sindikalni protest. Kad izadju studenti, kad izadju seljaci, kad izadju radnici, kad izadju cinovnici, kad izadju postari, kad izadju zanatlije, rec je o sindikalnom protestu. A kad gradjanin izlazi iz politickih razloga na ulicu, onda je to gradjanski protest.
Ako je nesto studentski protest, podrazumeva se da je to zbog situacije na univerzitetu. Odmah smo podrzali zahtev za smenu rektora. Svaki rektor treba da podnese ostavku kad mu toliki broj studenata izadje na ulicu. I sve sto se tice univerziteta, podrzali smo. Ali da studenti uce vodjenju politike, to nikad necu dozvoliti. Oni su studenti, ja sam profesor. Dok oni ne zavrse fakultet i dok se ne dokazu, ja ih ne tretiram kao sebi ravne sagovornike. Meni se desilo kao profesoru da se pojavi pametan student koji pocne sa mnom da vodi dijalog.
Oni su cinjenica...
- Tu cinjenicu ne sporim, ali to su izmanipulisani ljudi. Ko ce njima nadoknaditi skolsku godinu? Njihovi roditelji od usta su odvajali da ih skoluju. Nisu ih poslali da Djindjica, Draskovica ili Vesnu Pesic dovode na vlast, nego da sto pre zavrse fakultet.
Ne mislite da su vazni njihovi zahtevi?
- Koji zahtevi?
Politicki zahtevi.
- Koji politicki zahtevi studenata? Nisu studenti legitimni subjekt podnosenja politickih zahteva. Nemaju dokaze o politickoj snazi. Da bi stekli te dokaze, treba da formiraju studentsku partiju, da izadju na izbore, da osvoje odredjeni procenat glasova i da kazu: nasa snaga je tolika i tolika. A ne ovim urlikanjem, zvizdanjem, koje je i meni ponekad simpaticno, dok se ne pretera.
Tako su govorili i bivsi rektor i bivsi ministar prosvete. Nisu, valjda, bivsi rektor i bivsi ministar bili u pravu?
- Ne mozete reci da jedan covek apsolutno nije u pravu, a drugi je apsolutno u pravu. Bivsi rektor i bivsi ministar mogli su nekad da kazu nesto pametno, valjda. Nisu to bas najveci glupaci. I ako cemo porediti bivseg i sadasnjeg ministra prosvete, mislim da svi intelektualni argumenti mogu da idu u pravcu bivseg, bez obzira sto je smenjen. Ovaj sadasnji je cudo nevidjeno, bar prema prvim nastupima u javnosti. Ali, ja sam zestoko napadao Velickovica. Ako se negde podudare nasi stavovi, zar ja sad moram da bezim od tih stavova zato sto i on misli tako? Vodim doslednu nacionalnu politiku vec sesnaest godina. Zbog te politike sam sest puta bio u zatvoru, gubio radno mesto, dobijao batine od policije, sedam knjiga su mi zabranjivali, nisam mogao nigde da se zaposlim. I sada, ako slucajno socijalisti u nekoj fazi dodju na iste pozicije, zar da od tih pozicija bezim? Besmisleno je. Neprekidno ostajem na tim pozicijama, do kraja zivota. Moj zivot nema smisao bez tih politickih pozicija.
Kakve su sada mogucnosti da se ostvare vasi ciljevi?
- Sanse su sada slabije nego sto su bile pre pet-sest godina, ali i dalje postoje, i dalje su vrlo ozbiljne. Ubedjen sam da ce to biti realizovano. Kad bih mislio da nikada zapadna srpska granica nece biti na liniji Karlobag- Karlovac-Virovitica, ovog momenta bih prestao da se bavim politikom.
Kako to moze da se realizuje?
- Postoje tri uslova. Prvi je da radikali sto pre dodju na vlast u Beogradu i u svim srpskim zemljama. Drugi je da preostale srpske zemlje ujedinimo, konsolidujemo, ekonomski osnazimo, uvedemo socijalnu pravdu, da ih demokratizujemo i tako ojacamo. I treci uslov je da se promeni konstelacija snaga velikih sila, da Rusija stane na noge, da opet postane velika i mocna imperija i da se vrati na Balkan. Rusija se kad-tad mora vratiti na Balkan.
Morate, ipak, priznati da je u studentskom protestu bilo vise duha nego ikad...
- Bilo je, bilo je mnogo duha. Mnoge stvari su mi se svidjale. Uostalom, svidja mi se sve sto neko duhovito kaze ili sto nesto duhovito uradi. Ako se secate, pohvalio sam cak i onu ofanzivu jajima. Rekao sam da su mnogi ljudi zasluzili da ih gadjaju jajima, da mi je zao zdravih jaja, da bih to sve opravdavao da su bili muckovi, a da neki ljudi zasluzuju - i poimenicno ih prozivao - da ih gadjaju govnima!
Mislim da svaki politicar treba da podnese da ga narod gadja jajima ako ima nezadovoljnika u narodu. Pa Nikolu Pasica je narod gadjao jajima i trulim vocem, i ko zna cime jos. I sta je Nikola Pasic na to odgovorio? " Samo vi mene gadjajte, ja sam se celog svog zivota borio za vase pravo da na takav nacin gadjate predsednika vlade. " Ali razbijanje i nanosenje milionske stete ne mogu da opravdam. I ne mogu da opravdam krvoprolice. A za krvoprolice su krivi i rezim i opozicija. Opet je jedan covek poginuo. To je cetvrti put na mitinzima stranaka iz koalicije " Zajedno " da ginu ljudi. Godine 1991. jedan gradjanin i jedan policajac, 1993. jedan policajac, i sad opet jedan gradjanin. A koliko je povredjenih?
Necete, valjda, reci da je za to kriva koalicija " Zajedno " ?
- Kako nije kriva? Kriva je. Jesu li 24. najavili da ce opkoljavati demonstrante Socijalisticke partije na njihovom kontramitingu? Je li izdat nalog kako da ih opkoljavaju? Je li to bio pametan potez? Nije. Prvo, smatram da je strasna glupost sto su socijalisti uopste zakazivali kontramiting. Strasna glupost! Ali kad su ga vec zakazali, da sam bio lider koalicije " Zajedno " , rekao bih okupljenom narodu: Evo, sutra su socijalisti zakazali miting u Beogradu, dovlace autobusima ljude iz svih delova Srbije, da ne bi bilo nikakvih incidenata, da se nasi legitimni i opravdani zahtevi ne bi dovodili u pitanje, najbolje je da mi sutra ne izlazimo na ulice. Neka oni mitinguju, da vidimo kolika im je snaga, koliko ih ima, a mi nastavljamo prekosutra.
Je li to bilo najracionalnije, je li to bilo mnogo pametnije nego davati naloge o opkoljavanju? I ranom zorom su pocele ulicne tuce. To nije smelo da se radi. Sta znaci da vas neko sprecava da prolazite ulicom? Je li to demokratija? Kako da sprecite coveka da prolazi ulicom? Oni su na taj nacin demonstrirali kakva bi bila njihova vlast.
Ali to nije razlog da se ubije covek...
- Onaj sa Kosova nije ni pucao. Pretio je samo pistoljem. Drugi je pucao. Evo, covek ostade dozivotni invalid. Ali kad idete na ulicne sukobe, onda sve to treba da ocekujete. Nece valjda onaj ko je jaci tlaciti slabijeg na ulici? To je moglo dok nisu izmisljeni pistolji. Cim su izmisljeni pistolji, to ne moze. Onda vise jaci i slabiji nista ne znace, nego samo ko ima tvrdje srce, ko je srcaniji. Vise snaga nista ne znaci.
Jeste li vi bili slabiji kad ste vadili pistolj?
- Jesam, bio sam slabiji. Krenulo na mene hiljadu-dve ljudi. Gadjali me i kamenjem, flasama punim vode, nema cime nisu. Mene kad napadne do pet ljudi, branim se bez potezanja pistolja. To sam vam jednom dokazao 1991. godine kad su me trojica psihopata napala u " Ruskom caru " . Jednog sam premlatio, drugog sam udario, pa je pobegao, a treci me je s ledja gadjao stolicom. Imao sam pistolj, mogao sam svu trojicu da ubijem. Procenio sam - nema potrebe, jaci sam od njih. A kad me napadne vise od pet ljudi, ne mogu sam da se branim i onda moram da potegnem pistolj. Ja ga promisljeno potezem. Prvo pretim dizuci ga uvis. Na snimku ste videli da nisam imao ni prst na obaracu. I cim sam potegao pistolj, oni su se razbezali. Rulja je takva. Rulja je kukavicka. Rulja, kad oseti slabost, nema mere i nema granica. Kad oseti snagu, rulja bezi. Tako se desilo sad i u Uzicu. Pokusali ovi iz koalicije " Zajedno " da me sprece da udjem u uzicku Radio stanicu. Mene da sprece? Imam zakazan razgovor. I dvojica na mene fizicki nasrnula, dobili batine, ostali se razbezali i sa pristojne udaljenosti poceli da pevaju: " Ajmo, ajde svi u napad " , ali ne smedose da napadnu. " Nasa Borba " je pisala da ih je bilo dve-tri hiljade. " Nasa Borba " , kao i uvek kad je u pitanju koalicija " Zajedno " , preteruje. Bilo ih je dosta, ali nije toliko. Dakle, morao sam da se branim. Sta cu, da kleknem pred njima?
Ali niste bili nezni ni prema gladnim uciteljima i profesorima kad su strajkovali? Oni, naravno, nisu imali pistolje...
- Prvo, nisu bili gladni ucitelji i profesori. Covek koga sam udario ispostavilo se da je bio zemljoradnik iz Opova i kod njega su nasli svezanj pristupnica Srpskog pokreta obnove. To je cinjenica. I kad mene neko napadne, ne razmisljam da li je ucitelj, profesor, bandit, kriminalac... On me je napao i dobio batine.
Secate se onoga sto ste opisivali kao sukob sa taksistima? Sukoba sa taksistima uopste nije bilo. Kad sam prolazio prvi put izmedju njih, srdacno su me pozdravili. Rukovao sam se sa mnogima. Podrzali smo njihove zahteve, sve osim jednoga - da se ne registruju novi taksisti. Smatramo da tog ogranicenja ne sme da bude. Onda su se pojavili ovi iz sadasnje koalicije " Zajedno " , ondasnjeg Deposa, poceli da urlaju, da prete. Nije bilo incidenata, nije bilo fizickog kontakta. Kad sam se vracao, jedan od njih me je fizicki napao i popio nokaut. Ispostavilo se da je tapetar iz Mirijeva. Nema veze sa taksistima. Nije problem kad zaposleni strajkuju i demonstriraju postavljajuci sindikalne zahteve. Problem je kad neke politicke partije pokusavaju da to zloupotrebe u strancke svrhe. I onda dolazi do incidenata. Kad su bili prosvetni radnici, bio je zemljoradnik iz Opova. Kad su bili taksisti, bio je tapetar iz Mirijeva. Ali i kad su bili studenti, bilo je najopasnijih kriminalaca, predvodjenih Bozinovicem. I oni su me napadali. Taj Bozinovic je bio hrabar da ubije nezasticenu prodavacicu. Sto nije krenuo na mene? Sto nije na mene potegao pistolj? Samo kukavice ubijaju nezasticene zene.
Dobro, da ostavimo pistolje i opasne predmete, da cujemo prva iskustva jednog opozicionog predsednika opstine. Sta ste nasledili od socijalista?
- Od socijalista smo nasledili opstinu, nista vise. Zatekli smo veoma nesredjeno stanje, maksimalno odsustvo discipline. Zatekli smo stanje u kome su mnogi ljudi bili u mogucnosti da zloupotrebe drzavni novac. Zatekli smo, recimo, situaciju u kojoj je opstina drzala u skladistu rezervne delove za automobile koje nikada nije imala u voznom parku. Znaci, mnogi su nabavljali sebi rezervne delove preko opstinskog racuna. Zatekli smo opstinu koja je za kancelarijski pribor i ostala materijalna sredstva ogromne pare trosila. Zatekli smo opstinu koja je uz sebe u organskoj simbiozi imala vezane neke firme, koje su parazitski zivele samo od toga sto bi se ogrebale o opstinu. Kad smo mi radikali dosli na vlast, zale se vlasnici okolnih restorana da im je promet opao za vise od 50 odsto, posebno u " Belviju " , zato sto su zaposleni iz opstine radno vreme provodili u kafani. Kad dodje gradjanin, treba mu da na teren izadje inspektor, inspektor ga prvo vozi u " Belvi " , na racun tog gradjanina jede, pije. Tako su se poslovi zavrsavali.
Prvo smo sredili administraciju, zaveli red i disciplinu, unutrasnjim ustedama svim zaposlenim u startu povecali platu za 30 odsto. Cistacice su imale platu 220 dinara, a sad imaju 500 dinara i maksimalni topli obrok od 360 dinara, a topli obrok je bio sto dinara.
A maksimalna plata?
- Maksimalna plata je dve hiljade dinara. Ako je maksimalna plata dve hiljade, minimalna je pet stotina dinara. To je po nasem radikalskom programu za drzavne sluzbe. Jedan prema cetiri.
Niste odgovorili na optuzbe da ste u bescenje prodavali opstinsko zemljiste?
- Ne moze nista biti u bescenje. Tu zemlju ne moze niko da odnese. To su nasi gradjani kupovali da podizu kuce. Umesto da ovde dolaze svakog petka po nekoliko stotina njih da traze stanove od opstine koja nema stanove, ja sam bar onima koji imaju malo para dao mogucnost da sami sebi zidaju krov nad glavom. To je sustina. Ta zemlja se nigde ne moze odneti. Nije to bescenje. Oni su sada jeftino dobili plac, vrlo jeftino, najjeftinije u Srbiji, ali covek ce sada da kupuje cement, ciglu, crep, beton, on ce da kupuje stolariju i drugu opremu, pa ce podstaci sve privredne grane koje to proizvode, svaki od njih ce da zaposli po tri-cetiri radnika. Neko zvanicno, neko na crno, ali neko ce moci, radeci na njegovoj kuci, da ostvari platu i da nahrani decu.
Mi smo, dakle, jedan resurs, koji je do sada bio neiskoriscen, stavili u pogon. A do sada je opstina veoma retko, i besplatno, davala placeve. Sad nema nista besplatno. Spremamo za najteze invalide, ko ima da zida, nekoliko placeva besplatno. I dacemo svestenicima tri-cetiri placa besplatno. I to je sve. Sve ostalo ide za pare.
Hocete li se kandidovati za predsednicke izbore?
- To jos ne znam. O tome ce se uskoro izjasniti Centralna otadzbinska uprava Srpske radikalne stranke. Ja zelim da budem predsednik Srbije, ali sam disciplinovan clan stranke, pa kako stranka odluci.
Meni je imidz dobar - pitali ste me o imidzu - i sve je bolji. Popularnost mi raste. U najgorim uslovima, nasa stranka je dobila trideset procenata novih glasova.
Najzad, o medijima...
- Nas problem su bivsi drustveni mediji koje je rezim monopolisao, koji bi morali sto pre da se privatizuju, ali ne kroz ovu privatizaciju, koju sprovodi Hadzi Dragan Antic, u " Politici " , fiktivnu, cistom papirologijom. Moraju da se prodaju na trzistu. Rekli su jos 1992. godine da " Politikina " kompanija vredi osamsto miliona maraka. Hajde, neka je prodaju za staru deviznu stednju. Neka zainteresovane devizne stedise budu akcionari. I meni su zarobili tamo izvesnu kolicinu novca, doduse ne veliku, ali za mene vrlo znacajnu.
Sta bi " Politika " time dobila ?
- Sto mora " Politika " da dobija? Dobija drzava. " Politika " se privatizuje. To je ogroman dobitak za drzavu i za sve gradjane, i delimicno se resava problem stare devizne stednje. Ko je " Politika " da dobija? Je li " Politika " covek od krvi i mesa, s mozgom, koji treba nesto da dobija? " Politika " ne treba nista da dobija. " Politika " treba da bude privatizovana. Valjda je to osnovni uslov da bude slobodna. A da bi se privatizovala, treba naci kupca. Najjednostavnije je da to budu stare devizne stedise. Zasto mora " Politika " nesto da dobije? Kad covek prodaje konja na pijaci, vi pitate: Sta dobija konj? Konj dobija novog gazdu, a bivsi vlasnik dobija novac. Nece valjda konju da se daje novac! Tako vam je i sa " Politikom " .
Sta bi trebalo uraditi u sferi medija? Vidite sada, sad im najvise smeta BK televizija. Ona je preostala jedina privatna televizija koja se gleda na sirem podrucju Srbije. Sad im ona smeta i pokusavaju da je uniste. BK televizija dok je bila losa, dok je bila politicki sterilna, bila je mezimce rezima. Nije bilo problema da dobije frekvenciju, da dobije releje, predajnike, itd. Cim je postala ozbiljna televizija, kako oni kazu " televizija otvorenih ociju " , cim je pocela objektivno da informise, objektivnije da informise javnost - jos nisam zadovoljan stepenom objektivnosti - odmah je postala trn u oku rezima. Sad se rezim dovija kako da je unisti, da unisti celu kompaniju zbog jedne izjave predsednika kompanije da je protiv rezima. Samo jedna izjava bila je dovoljna da na njega krene lavina od strane rezima. I tome se suprotstavljamo.
Kako bi trebalo urediti medijsku sferu? Sve novine, radio i televizija moraju biti potpuno slobodni. Ne nezavisni. Nema nezavisnih. Svako je zavisan od svog izvora finansiranja. Svako je zavisan od svog vlasnika. Ali moraju biti slobodni, a slobodna konkurencija medije cini objektivnim. Slobodna konkurencija izgradjuje moralni kodeks novinara. Trebalo bi zadrzati samo drzavnu televiziju i drzavni radio u drzavnoj svojini. Sve ostalo mora biti privatizovano.
Priredio: Milivoje Glisic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.