Brza hrana

HAMBURGER JEDE SVOJU DECU

Brza hrana ili "dzank fud" nikada u Americi, zaludjenoj zdravom ishranom, nije bila otelotvorenje americkog sna o uspehu i bogatstvu. Bila je i ostala hrana najsiromasnijih socijalnih struktura

Mekdonaldsova imperija brze hrane ne samo sto je unosan biznis vec postaje i kulturni obrazac sredine u kojoj se jela sa rostilja smatraju za ponos nacije. Brza usluga, lepo dizajnirana ambalaza i cist ambijent na vecoj su ceni i od ukusa samog proizvoda. Cena "big meka", dvostrukog hamburgera, u Jugoslaviji je skoro dva dolara, a taj isti hamburger u Cikagu vredi svega 55 centi.

"Big mek je ovde nesto skuplji jer imamo svega osam restorana, a u Americi postoji 11 000 Mekdonalds restorana", kaze Dragoljub Jakic, direktor "Mekdonaldsa" za Jugoslaviju objasnivsi zasto je centrala u Cikagu izracunala da joj se marketinski isplati da hamburgere, neko vreme, prodaje po 55 centi kako bi privukla sto veci broj musterija.

Zakljucak bi bio da u Americi, koja poslednjih godina luduje za zdravom ishranom, brza hrana tj."dzank fud" vise ne prolazi. Medjutim, u osiromasenoj zemlji kao sto je nasa, restoran "Mekdonaldsa" je otelotvorenje americkog sna o bogatstvu i uspehu.

"U ponedeljak, 25. maja, posetilo nas je 11 657 Beogradjana", kaze Jakic i dodaje: "U aprilu smo otvorili restoran u Nisu, u junu otvaramo u Subotici, a potpisali smo ugovore u Zrenjaninu, Kragujevcu, Jagodini i Cacku."

"Mekdonaldsova" razvojna politika je agresivna. Do kraja ove godine planirano je otvaranje sest novih restorana, sledece jos devet, a po gruboj proceni, do 2005. godine svako mesto od oko 20 000 stanovnika u Srbiji i Crnoj Gori imace bar jedan "Mekdonalds". Od devetog juna domaci fanovi brze hrane, ciji je zastitni znak nasmejani klovn, moci ce da pojedu u restoranu, ili onako s nogu "cizburger delikates" - sezonski sendvic sa salatom i paradajzom. Uskoro ce ponudu upotpuniti mineralna voda "sprajt" i dijetalna "koka-kola", a "milk-sejk" od banane, sok od jabuke i "fanta" nisu vise nikakva novost u nasim "Mekdonaldsima".

"Prvog septembra uvodimo 'mek cikn', sendvic sa piletinom u pohu, koji ne sme da bude skuplji od 'big meka'. Voleli bismo da nadjemo lokalnog proizvodjaca koji bi nam obezbedio oko 300 tona piletine za ovu godinu", kaze Jakic.

Ukoliko se ne nadje domaci proizvodjac, pilici ce se uvoziti, kao sto se uvozi krompir iz Holandije od firme "Mek Kejn", ambalaza, sosovi... Proteklih godina je i govedina dopremana iz inostranstva (Madjarska), sto je pomalo apsurd za zemlju koja je pre sankcija bila veliki izvoznik stoke.

"Meso lokalnog proizvodjaca 'Stoko impeksa' iz Knjazevca pokriva sve nase potrebe za govedinom o kojoj imamo detaljne podatke, na primer znamo na koji nacin je hranjeno grlo", kaze Jakic i na pitanje da li u sastav hamburgera ulazi soja, odgovara da nema soje. Sto odsto govedina - hamburgeri se prave od prednjeg cereka i potrbusine goveceta.

U Jugoslovenskom institutu za higijenu i tehnologiju mesa analizirani su "Mekdonaldsovi" hamburgeri. Sest uzoraka termicki tretiranog hamburgera pecenjem homogenizovano je u jedan prosecan uzorak za analizu. Po osnovnom hemijskom sastavu, analizirani hamburger sadrzi: 44,14 odsto vode, 25,48 odsto masti, 28,74 odsto belancevina, 1,62 odsto pepela i 0,54 odsto natrijum-hlorida.

Poredeci rezultate analize sa "Mekdonaldsovom" brosurom iz Beca moze se zakljuciti da su domaci hamburgeri 11,48 odsto masniji, uprkos rigoroznim "Mekdonaldsovim" standardima o kvalitetu namirnica.

Po recima dr Milice Polic, eksperta za ispitivanje soje u Institutu za higijenu i tehnologiju mesa, sva soja koja se kod nas uzgaja i koristi potpuno je prirodna i preradjuje se u becejskoj fabrici "Soja-vita" tako da nema reci o eventualnom prisustvu genetske, mutantne soje protiv koje ekoloski pokreti u zapadnim zemljama protestuju poslednjih meseci. O pouzdanosti analize i otkrivanja prisustva soje u hamburgerima, dr Polic kaze:

"Hemijskom analizom sastava hamburgera ne moze direktno da se utvrdi prisustvo ugljenih hidrata koji bi posredno ukazali na koriscenje materija biljnog porekla. Ukoliko bi njihovo prisustvo i bilo otkriveno, bila bi dokazana samo mogucnost da je u meso ubacena soja. Isto tako, moglo bi da znaci i da je meso zamenjeno ma kojom drugom materijom biljnog porekla, na primer rendanim krompirom."

Presudnu ulogu u analiziranju "Mekdonaldsovih" hamburgera i domace pljeskavice kod "Nislije" imao je stomak najmladjeg saradnika NIN-a.

"Ljuto, slano i masno - od ovih epiteta obicnom, ekoloski i zdravstveno samosvesnom Ameru verovatno bi se digla kosa na glavi. Bas zbog slanoce, ljutine i masnoce ja sam uzivao", rekao je u korist pljeskavice koju je pojeo na najbezbednijem mestu u gradu, kod "Nislije", gde se hrane i policajci.

Potom je probao hamburger u "Mekdonaldsovom" restoranu na Terazijama znajuci da nema izgleda da sa komadom mesa sazvace i kakav mikroorganizam.

"Prvi zalogaj podneo sam stoicki. Posle drugog stomak je poceo da mi se necka, a do treceg nisam ni stigao. Nije mi bila jasna ta mesavina slatkog, bezukusnog i hartije. Ne razumem zasto bas ja moram da jedem u 'Meku'. Na kraju nisam mogao ni cigaru da zapalim. Optuzujte me da sam tradicionalista ili ksenofob, ali vise volim da jedem."

Ni cuveni nemacki novinar Ginter Valraf, koji je dva meseca radio u "Mekdonaldovom" restoranu u Hamburgu, nije imao bogzna kakvo misljenje o brzoj hrani. Pocetkom osamdesetih godina, u "Bildu" je objavio reportazu "Jesti sa veseljem (ili, poslednja klopa)" u kojoj, izmedju ostalog tvrdi:

"Edmond Brant, strucnjak mesne industrije SAD, izjavio da pri proizvodnji mesnih pljeskavica ne moze biti upotrebljeno posno meso sa plecke ili vrata jer bi se hamburger raspao. Zato se meso posebno obradjuje solju i tecnim proteinima. Ako je meso previse sveze, hamburger je suvise voden. Kada je previse staro, izgubi boju. Onda uzimaju kocke leda, ubace ih u masinu za mlevenje zajedno s mesom i ovo postaje crvenkastije. I premda se spolja cini posno, u gotovom mesu za hamburgere ima jos 25 odsto masti!"

Kakva slucajnost - skoro isti procenat masti kao i u nasem hamburgeru koji je bio svega 0,48 odsto masniji.

Lidija Kujundzic

Nikola Vrzic