SLOBIN DAN MLADOSTI

BANANA '97.

Vest da ce studenti oziveti jedan lep obicaj, koji nas je decenijama cinio srecnim i boljim od drugih - nosenje stafete (ili, strucnije, stafetne palice) najvecem sinu svih nasih naroda i narodnosti, odusevila je ljubitelje karnevala, ali i one koji stado ne mogu da zamisle bez ovna, to jest vodje.

Posle Brozove smrti, stafeta (stafetna palica) nastavila je da putuje od Vardara pa do Triglava, ali je, onda, neko, ziv i zdrav, neko ko se spremao da nasledi Tita, neko ko je voleo pesmu, narodnu - ... Srbija se pita ko ce njojzi da zameni Tita - primetio da ceo prizor deluje nekrofilno i odlucio da stafeta (stafetna palica) zauvek - zanoci.

Sad, kad je Slobodan Milosevic usao u Brozov mercedes sa desetak vrata i istim (mercedesom) odvezao se u Beli dvor, zajedno sa familijom, bilo je tako normalno da vekovna teznja srpskog naroda da srpsku stafetu nosi srpskom vladaru, a ne uvoznom, zazivi. I zazivela je stafeta (stafetna palica), probudili su je studenti iz desetogodisnjeg sna (otprilike) i proneli ulicama nasega glavnoga grada, na uscu dveju reka ispod Avale.

Nekada su stafetu (stafetnu palicu) pravili radnici i seljaci, zanatlije i posteni intelektualci, od drveta, stakla ili plemenitog a lakog metala, da ne bi vrednim pionirima utrnula ruka dok je nose ili, ne daj boze, stafetna palica ispala iz ruke! Kako bi to nas pionir podneo? A tek njegova uciteljica? Direktor skole i ostali nastavnici, zajedno sa famulusom? Predsednik opstine i sekretar komiteta (a verovatno i sef sindikata) bili bi smenjeni. Grad vise ne bi dobio organizaciju susreta samoupravljaca, o radnickoj olimpijadi i da ne govorimo...

Danasnja stafeta (stafetna palica, ali uslovno) plod je prirode. To je jedna velika latinoamericka banana. Studenti kazu da ih je bas ta slicnost nase republike sa nama bliskim republikama proizvodjacima i izvoznicima banana i inspirisala da umesto drvene, staklene ili stafetne palice od lakog metala, u ruke, svecano i radno, uzmu bananu i predaju je predsedniku Slobodanu Milosevicu, sa suprugom. I kao sto se nekad govorilo Titova stafeta, ubuduce bi se govorilo Slobina banana.

Da svaka prica, cak i karnevalska, moze imati i tuzan kraj, potvrdio je i ovaj slucaj, koji se dogodio ispred Savezne skupstine i preko puta Gradske, dana 20. avgusta '97, kada je, na rodjendan predsednika Slobodana Milosevica, najveceg naseg sina (trenutno), na studente kidisala policija i neke isprebijala. (Sloba za to nije znao?) Najbrzi su skloniste nasli u zgradi Starog dvora, odnosno Skupstini grada Beograda, gde ih je docekao Zoran Djindjic, gradonacelnik. Covek je bio zgranut. Demokratska stranka izdala je saopstenje i ostro osudila policijsko prebijanje studenata ispred Skupstine Beograda.

U saopstenju se istice da ta akcija "vise nego jasno pokazuje kako predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic zamislja demokratiju". Prema oceni Demokratske stranke, izlazak na izbore znaci samo davanje podrske Milosevicu da nastavi s ovakvim ponasanjem. Dobro, ovo vec lici na politizaciju, u svakom je slucaju - silogizam. A studenti? Pa, dobili su neoboriv dokaz da Srbija postaje banana drzava, u kojoj diktator moze sve. Sve dotle, do tog kamena, do tog bedema...

P. Ignja