(nastavak sa prve strane)

Drama u Banjaluci

NOVE SRPSKE ZAVADE

Cetiri "K" izasli su iz hotela "Bosna", umrljani jajima i povredjenog ponosa. Odjezdili su put Pala samo uz napor Biljane Plavsic i njenog obezbedjenja da ih zastiti od razjarenog naroda. Verovatno su tek tada su shvatili da nekada uspesni "recept", Slobodana Milosevica zvani "dogadjanje naroda" posle toliko godina ne moze ponovo da se primeni, sto je i ovaj iskusio na "kontramitingu", zimus.

U ponedeljak 8. septembra trebalo je da Predrag Radic, predsednik Demokratske patriotske stranke i nekadasnji gradonacelnik Banjaluke, odrzi miting na Trgu Krajine. Medjutim, termin, "osamnaest casova", preuzela je na volseban nacin Srpska demokratska stranka kako bi odrzala svesrpski sabor. Iako je ovaj kontramiting Krajisnikove stranke trebalo da se odrzi u Banjaluci prijavljen je Centru javne bezbednosti u Bijeljini koji s tim, u najmanju ruku, nije imao nikakve veze. Kako bi sprecila prolivanje krvi banjalucka policija, koju politicari sa Pala nazivaju Plavsickinom, zabranila je sva javna okupljanja, znaci mitinge i slicne manifestacije, do okoncanja izbora.

Medjutim, Krajisnik je ozbiljno mislio kada je rekao da ce doci u Banjaluku i predsednici RS pokazati ko je glavni u Republici. Sakupio je nekoliko stotina ljudi, uglavnom iz istocnog dela RS i sela nadomak Banjaluke, potrpao ih u autobuse i krenuo na miting. Kako su "gosti" stigli u prestonicu RS nije bas sasvim jasno, neki i nisu stigli jer su zaustavljeni dvadesetak kilometara ranije - u Drugovicima. Kako je izvestila Srpska novinska agencija oko 19 sati pristalice Radovana Karadzica i Momcila Krajisnika prosle su pored Banskih dvora, gde se nalazi kabinet predsednice Plavsic, skandirajuci "Radovane, mi te volimo!" i stigle do Trga Krajine gde su im se pridruzili Krajisnik, Kalinic i Klickovic. Na drugoj strani trga docekale su ih pristalice Biljane Plavsic s povicima da su kriminalci i lopovi.

Potom je izbila opsta tuca.

Krajisnik, Kalinic i Klickovic morali su se povuci pred narodom u hotel "Bosnu" gde ih je cekao Kijac (i kompletirao cetiri "K"). U hotelu su se zadrzali duze nego sto su planirali jer su "Bosnu" opkolili Banjalucani. Kada je Krajisnik izjavio (verovatno telefonski) da je zabrinut da li ce ziv izaci iz Banjaluke, dosli su pripadnici multinacionalnih snaga da ga oslobode. Medjutim, uprkos dvostrukim kordonima SFOR-a i banjalucke policije koji su potisnuli narod pedesetak metara unazad, Krajisnik se nije usudio da izadje. Smatrao je da je sigurnije prvo proveriti hoce li momci iz njegovog obezbedjenja uspeti da nepovredjeni stignu do vozila. Iako im se nista nije dogodilo, osim sto su im Banjalucani tu i tamo na odelima ostavili fleke od jaja, Krajisnik i Klickovic nisu izlazili. Pripadnici IPTF-a smatrali su da je situacija u sustini mirna pa su sav posao prepustili kolegama iz RS. Ali su, zato, pripadnici SFOR-a po odlasku Krajisnika i ostalih u hotel "Bosnu" okrenuli naglavacke - proveravajuci da se slucajno nije zadrzao neko ko je osumnjicen za ratne zlocine.

A onda se pronela vest da je Aleksa Buha, ministar inostranih poslova RS, izdao proglas u kome se Srbi pozivaju da dodju u Banjaluku i oslobode Krajisnika i ostale "zatocenike" hotela "Bosna". Da li je to bila informacija ili dezinformacija nije jasno jer je jedino dr Nikola Poplasen, prdsednik radikala u RS, bio voljan da da izjavu za NIN, a on za takav proglas nije cuo.

"To sto se dogodilo u Banjaluci predstavlja zalosno produbljivanje podele Republike Srpske. Sve se dogadjalo po jasnom scenariju stranih sila. Apsolutna moc dirigentske palice Zaka Klajna bila je vidljiva iz minuta u minut, ali to bi bilo razumljivo da nije bila u pitanju antisrpska muzika po kojoj su strasno plesali neki ovdasnji Srbi", kaze Poplasen.

Na svesrpskom saboru, zapravo Krajisnikovom kontramitingu, nisu se pojavili ni gromko najavljivani senatori RS - da li zbog pomanjkanja hrabrosti ili zbog nenadane svesti da bi to bilo kontraproduktivno i da ne bi imalo nikakve veze sa njihovom ulogom savetodavnog organa RS. To su, naime, bili senatori iz SRJ, iz Srbije, a ovde se, verovatno, dogadjaji u RS i u Banjaluci drugacije vide i drugacije komentarisu.

Nisu se pojavili ni predstavnici Srpske pravoslavne crkve, a kako je najavljivano trebalo je to da bude, skoro, sabor Svetog arhijerejskog sinoda, jer su najavljivane vladike Atanasije, Amfilohije i Artemije. Da li su oni "izostali" zbog "iznenadnog" dolaska patrijarha Pavla u Banjaluku ili su u pitanju neki drugi razlozi, Crkva o tome nije izdala zvanicno saopstenje.

Cinjenica je da se Crkva, nadajmo se, samo u svrhu nacionalnog pomirenja, sve vise angazuje i na politickim pitanjima u RS, kao i u SRJ, gde po pravilu ne bi trebalo da joj je mesto i gde se, po sopstvenim tvrdnjama, i ne angazuje.

Briga za RS crkvenih velikodostojnika, nadamo se, nece biti shvacena samo kao briga za bezbednost svetovnih velikodostojnika iz RS Momcila Krajisnika i Radovana Karadzica. Uostalom i predsednica Plavsic je rekla da je Krajisnik potpuno bezbedan u Banjaluci.

"Zajedno smo se igrali, isli u skolu, zajedno cemo se i dogovoriti", rekla je Biljana Plavsic.

Za sada, taj dogovor nije postignut, ali ceo srpski narod, ne samo u RS, ocekuje da ce do njega doci. Ovako izgleda da je srpskom narodu jedino zajednicko bacanje jaja na "sopstvene" politicare koji su davno izgubili sluh za puls naroda. Izgleda da je borba protiv kriminala u RS ipak jedan od osnovnih razloga naroda Srpske krajine da stane uz predsednicu Plavsic. Zakulisne spekulacije, ako postoje, koje mnogi navode u napadima na Plavsicku i uticaj stranih faktora obican, normalan narod niti zna niti moze da shvati a posle cetiri godine rata - cini se i da nece.

Na mitingu, ili kontramitingu, u Banjaluci aktivisti SDS-a nosili su Karadziceve slike. Ocigledno je da on jos predstavlja "coveka broj jedan u RS" i da je miting bio podrska cak i njemu iako nije verovatno da ga je on trazio.

Cinjenica je,takodje, da medjunarodna zajednica nece odustati od zahteva za izrucenje Karadzica sudu u Hagu, ili bar njegovo privodjenje i saslusanje u RS, kako se sve vise cuju, donedavno izriciti zahtevi, uglavnom Amerikanaca.

Opet se, po ko zna koji put, postavlja pitanje zasto se "sudi" samo Karadzicu, a ne i drugim glavnim akterima rata u BiH. I zasto se Karadzic toliko krije ako smatra da nije kriv.

Poslednjih dana Elizabet Ren, specijalni izvestilac UN, daje izjave da ne zeli da se susretne sa Radovanom Karadzicem i Ratkom Mladicem, nakon skupa protiv predsednice Plavsic koji je "vodio" Krajisnik, kako ne bi izgubila kredibilitet i kako mu ne bi pruzila priliku da taj sastanak zloupotrebi.

U svakom slucaju, neuspeli miting u Banjaluci je bio poslednji pokusaj da se sedam dana pred izbore "opravda" i podstakne jedna politika koja nema nikakvog izgleda da prezivi i koja samo jos vise komplikuje odnose izmedju Pala i Banjaluke, koji su ionako previse komplikovani i pod uticajem medjunarodne zajednice, ali i SRJ, cini se predsednika Milosevica.

Po recima predsednice Plavsic, miting u Banjaluci nije uspeo prvenstveno zato sto su paljanski politicari pomislili da je "srpski narod kloniran narod" i zahvalila se bogu, istom onom kojem se mole srpski mitropoliti, sto se nista nije dogodilo proteklog ponedeljka u Banjaluci.

Ukoliko se paljanski politicari ne pomire sa predsednicom Plavsic, i to odmah, Republika Srpska nece imati buducnost ili ta buducnost nece biti tako svetla kao sto bi Krajisnici voleli. Analiticari navode pet varijanti razresenja haoticne politicke situacije u RS. Moguce je da bi i Pale mogle da pobede jer su politicki "cvrste", ali najverovatnije je da ce buducnost RS biti uvodjenje protektorata medjunarodne zajednice nad celom teritorijom. Pitanje je hoce li zapadni politicari morati da prekrajaju Dejtonski sporazum kako bi ovaj cilj sproveli ili to vec mozda u nekom obliku i pise u sporazumu koji je Milosevic potpisao u ime RS.

U slucaju uplitanja medjunarodne zajednice i uvodjenja protektorata u RS ponovo se postavlja pitanje da li to zeli predsednica Plavsic ili ce biti izazvano politikom Pala. Nazalost, savetnici Pala, srpski senatori ne predvidjaju tu mogucnost, kao i Crkva koja, pored nastojanja patrijarha Pavla da pomiri "zavadjene" Srbe, ocigledno daje doprinos opciji koja trenutno ne moze biti resenje ni za jedne ni za druge.

L. Kujundzic
M. Damnjanovic