SA RADIKALIMA - NIKAKO
Imali smo izbore ovih dana, imali smo izbore pre cetiri godine. Imali smo cetiri godine Nove demokratije u Vladi Srbije. Vi ste usli iz DEPOS-a u vladu; da li ste zadovoljni ucinkom, onim sto ste postigli u toj vladi?
- Da bismo objektivno odgovorili na to pitanje, treba da se vratimo u onaj period kada je donosena odluka o toj prvoj koalicionoj vladi od uvodjenja demokratskog, visepartijskog sistema kod nas. Tada je besneo rat u okruzenju i postojale su ambicije odredjenih krugova ne samo u Republici Srpskoj nego i u Beogradu da je sveta obaveza srpskog naroda i Beograda da pomognu srpske patriote u Bosni, da udju u rat i da na taj nacin rese bosanski konflikt. Druga cinjenica je da smo imali sankcije i nevidjenu izolaciju medjunarodne zajednice, sa izuzetnim posledicama ne samo na ekonomski nego na ukupni razvoj nase zemlje. Bio bih slobodan da kazem da su te posledice civilizacijske posledice, jer su od jednog naroda, koji je ipak ziveo od rada, stvorile narod koji je poceo da svercuje, da se snalazi, da crnoberzijanci, da radi nesto sto mu nije bilo u duhu zivota i tradicije. I treca cinjenica je da smo imali hiperinflaciju koja je vec tada potukla rekorde istorijske inflacije u Vajmarskoj Nemackoj. Normalno, imali smo sve druge nesrece koje prate ovakvu situaciju, kao sto je porast kriminala i pad kulturnog i duhovnog nivoa i sve sto s tim ide.
Mi smo te 1994. uocili da se predsednik Milosevic razisao sa ovom opcijom, da je krenuo u saradnju sa medjunarodnom zajednicom, da je prihvacen mirovni plan kontakt grupe i smatrali smo da je prilika da sve politicke partije u zemlji podrede svoje partijske interese i interese svojih programa, svojih ideologija, interese svojih lidera tom vaznijem cilju: da ovoj zemlji obezbedimo mir, kakav-takav sporazum sa svetom i kakvu-takvu ekonomsku stabilnost da bismo mogli posle resavati druge probleme.
Znaci, to su bili razlozi koji su nas nagnali da udjemo u vladu, jer smo bili svesni - da je pobedila druga opcija ili da smo omogucili anarhiju odnosno stvorili uslove za anarhiju u tom periodu, ne bismo imali prilike da razgovaramo o demokratskim pitanjima, morali bismo obuti cizme i uzeti puske u ruke i ici da se borimo protiv NATO-a. Vec tada se znalo koji su planovi bili ne samo za Republiku Srpsku nego i za ovu nasu zemlju i rezultate ostvarenja tih planova, nazalost, videli smo u Republici Srpskoj. Na srecu, nismo ih doziveli ovde na prostorima Srbije i Crne Gore, odnosno sadasnje Jugoslavije.
Dobro, sta ste ocekivali i sta ste dobili?
- Pa evo, dobili smo mir, imamo glave na ramenima, imamo nekakvu komunikaciju sa svetom kojom mi nismo zadovoljni, ali je ona ipak u toku. Za dinar mozemo da kupimo isto i pre i po podne, za razliku od tog vremena, i poceo je najvazniji proces za koji smo se mi borili mnogo pre ostalih, a to je privatizacija. Jer, mi spadamo u politicke pragmaticare i realiste i ljude koji znaju sta je bitno, a sta je zamagljivanje, bacanje prasine u oci naivnim gradjanima. Sustinski problem svake zemlje u tranziciji je svojinsko pitanje. Nema politicke demokratije bez ekonomske, a ekonomske nema bez resenja svojinskog pitanja. Mi smo jasno ukazivali - dok postoji drustvena svojina, nema ne samo ekonomske demokratije nego nema ni srece, nema ni punog funkcionisanja trzista i nema odgovornosti u takvom sistemu jer postoji mogucnost socijalizacije gubitaka.
Vi kazete: nema demokratije bez slobodnog trzista.
- Naravno. Bez privatne svojine i slobodnog trzista. Ali, to je proces. Niti se privatna svojina niti slobodno trziste moze uvesti dekretom i preko noci. To je proces u kome je vrlo vazno da drustvena svojina ne izgubi u vetar odnosno u privatne dzepove, to jest samo u privatne dzepove pojedinaca, jer je vrlo vazno da Srbija ne postane vlasnistvo nekoliko porodica u Srbiji. Ne iskljucujem da i takve ambicije i namere nisu postojale.
Znaci, ko god misli da se u Srbiji moze sprovesti demokratija sa drustvenom svojinom, nije u pravu.
- Apsolutno. Pa nasa osnovna razlika u odnosu na nase partnere je bila u tome sto oni priznaju drustvenu svojinu a mi je ne priznajemo kao ekonomsku kategoriju. Za nas drustvena svojina nikad nije bila ekonomska kategorija. Ona je politicka kategorija. Znaci, ako izuzmemo sve drugo, samo da je donela taj zakon o privatizaciji bilo bi dosta od ove vlade, jer vise niko taj proces ne moze zaustaviti. Posle prodaje PTT-a nema te sile, nema te moci koja moze taj proces da vrati nazad. Drugo je to pitanje s koliko ce on teskoca, muke, pravde ako hocete, efikasnosti biti realizovan.
Gospodine Mihajlovicu, vi ste to fino objasnili i to je u redu. Da li ste vi danas, posle cetiri godine zadovoljni saradnjom sa SPS-om ciji ste vi bili koalicioni partner, jedna od ?
- Da se nesto razumemo. Mi u Novoj demokratiji nikad nismo imali taj utisak da smo vladajuca partija. Mozda je nasa greska sto nismo tu ulogu tako shvatili. Mozda zato sto je nasa uloga bila takva da obezbedimo ostvarenje nekih opstih interesa, o kojima smo dovoljno govorili...
Koji su to interesi?
- Ako imamo mir i ovo o cemu smo govorili, onda je to uspeh. I drugo, da uticemo na nase partnere u jednom - da se snaznije okrenu reformi.
Da li se vama cini da su oni, kad ste vi usli u vladu, malo "olabavili"?
- To je bolje da pitamo njih, neke druge. Nas je utisak da smo u nekim stvarima uspeli. Na primer, uspeli smo oko privatizacije. Za nas je to bilo sporo, nategnuto, mi bismo to mnogo brze i jednostavnije i odlucnije radili, cak i pomalo drugacijim modelom itd., ali generalno gledano, kad razdvojimo sta je tu bitno a sta je manje bitno, onda onim sto je bitno mozemo biti zadovoljni.
Ima stvari koje mi nismo uspeli. Nas koncept, nas program podrazumeva drugaciju organizaciju Srbije. Nova demokratija nije za unitarnu Srbiju.
Na sta mislite konkretno?
- Pa evo, kazem, nismo uspeli u tome, na primer, da ih na neki nacin privolimo ili prinudimo da donesu drugaciji zakon o lokalnoj samoupravi i da Srbija ne bude ovoliko unitaristicka i centralisticka zemlja. Mi smo hteli da se vrati lokalna samouprava opstinama i gradovima, da se vrati pravi sadrzaj autonomija, Vojvodine...
Da li vi mislite, kao sef Nove demokratije, da je vasa stranka naterala socijaliste da udju u privatizaciju i da li je to vas uspeh?
- Mislim da je uspeh i to vrlo konkretan uspeh. Mi znamo koliko je problema i otpora trebalo slomiti da bi se to postiglo. Mnogo ljudi je i nastradalo politicki boreci se za brzu privatizaciju.
Posto sve ide ka tome da ce socijalisti formirati manjinsku vladu, hocete li vi biti u njoj i pod kojim uslovima?
- Vi ste dobar prorok ako to znate. Moje je misljenje da ce socijalisti izici sa tezom koja je normalna i logicna, a to je teza vlade narodnog jedinstva, u kojoj treba da ucestvuju sve stranke koje su na ovim izborima usle u parlament Srbije. To izgleda i zvuci veoma logicno i vrlo demokratski. Medjutim, za nas u Novoj demokratiji, tu ima jedna mala ali bitna korekcija, a to je da mi mislimo da je nemoguce da demokratske politicke partije udju u vladu sa Seseljevim radikalima. Samim tim, u varijanti samo sa Seseljem mi i ne razmisljamo da ucestvujemo, jer je Seseljev politicki angazman susta suprotnost nasoj evropskoj politickoj orijentaciji. Da li ce rezultat jednog takvog razvoja dogadjaja biti manjinska vlada, ja to ne bih mogao da tvrdim, jer mislim da manjinska vlada nije interes socijalista, ali jeste interes vojvode Seselja. To bi bila idealna pozicija koju bi on mogao da pozeli za sebe - da ne bude odgovoran, da ne preuzme odgovornost za lose stanje u drustvu, posebno u ekonomiji i ove narasle etnicke i druge tenzije, a da ima vladu, koja treba da resava probleme u znatno zaostrenim okolnostima, pod svojom kontrolom. Znaci, on time dolazi u idealnu poziciju za svaku politicku stranku da ima sve prednosti koje vlast pruza i moze da da u pogledu medija, pristupa izvorima sredstava i svega drugoga, jer ta vlada ne bi mogla da ga napada, da mu to uskracuje posto zavisi od njega, a da istovremeno uziva i sve prednosti opozicije odnosno da moze tu vladu kad god hoce da naruzi, da napadne pa da je i srusi. Mislim da je manjinska vlada jedini interes, realni politicki interes izbornog profitera Seselja, a da nije realni interes socijalista i naseg izbornog saveza.
Ja to pitam zato sto mislim da je sada Vuk Draskovic svestan sledece cinjenice :ako udje u savez sa vasom koalicijom, sa SPS-om, JUL-om i Novom demokratijom, da mu mozda preti raspad stranke. On bi mozda i usao u tu koaliciju ali mu ovo visi zaista kao Damoklov mac nad glavom. Kako mislite da ce se on opredeliti, posto vi vazite za Holbruka u toj situaciji izmedju SPS-a i SPO-a? I da li ste vi taj Holbruk, vi licno?
- Hvala vam na komplimentu. Mi smo se u Novoj demokratiji, a i ja licno opredelili za tu ulogu mosta - da spajamo ono sto je na suprotnim stranama, ideologije, politike itd. i ne bezimo od te uloge. Bili bismo srecni da imamo tu ulogu u ovom slucaju, jer moj politicki stav i ideal je da se u Srbiji uradi nesto sto je za mene mnogo vaznije nego ova ili ona vecina u parlamentu, a to je da mi postanemo realan istorijski narod i da zavrsimo Drugi svetski rat medju sobom. Mi smo zavrsili Drugi svetski rat sa Nemcima, sa svojim protivnicima, ali nismo zavrsili medju sobom. Rat izmedju cetnika i partizana nastavili su i njihovi sinovi i to je jedna realnost koja nam stalno visi nad glavom, zbog koje je moguce da nam se desi da se Mesicevo prokletstvo, kad je odlazio iz Beograda kao poslednji predsednik bivse SFRJ, i ostvari, a ono glasi da ce se sukob na Balkanu zavrsiti sukobom izmedju dve srpske ideoloske opcije a posledica toga normalno ce da bude Beogradski pasaluk.
Prema tome, mislim da je vrlo vazno da shvatimo vrednost toga sto Vuk Draskovic cesto zove nacionalno pomirenje i da zatvorimo tu ranu, da podvucemo crtu pod svoju sopstvenu proslost da bismo se mogli okrenuti buducnosti. Jer mi nikako da se na kraju ovog milenijuma iskopamo iz problema u kojima smo bili i koje smo resili krajem devetnaestog i pocetkom ovog veka.
Nazalost, nisam u toj poziciji ovoga puta i mislim da je to steta, jer jedina realna demokratska politicka opcija koju imamo u ovom trenutku za miran i demokratski izlaz iz ove krize, za mene je stvaranje vlade u kojoj ce biti sve demokratske politicke snage i na levici i na desnici. Iz toga ispada Seselj zato sto nije ni leva ni desna ni demokratska ni srpska ni radikalna, ni stranka.
Ako vi niste taj Holbruk, da li znate da li Holbruk postoji i da li postoji covek ili most -ili sta ja znam - koji ce spojiti SPO i SPS, za sta kazete da je trenutno izlaz iz ove situacije?
- Pa ja ga ne vidim. Ne znam ga i ne vidim ga. Naprotiv, vidim ljude koji rade na necem drugom, na obnovi starih saveza, samo pod firmom da se postuje volja naroda izrazena na demokratskim izborima i da svi oni koji su dobili poverenje naroda udju u jednu vladu u kojoj ce se podeliti odgovornost za sudbinu naroda. A uci u savez sa djavolom znaci prodati dusu i tu se rezultat uvek zna.
Kad kazete stari savez, to mislite na savez Seselja sa SPS-om? Znaci, onda je ipak ono sto mozemo da ocekujemo, ta manjinska vlada koja ide naruku Seselju?
- Da, na tome rade Seseljevi radikali. Ali, ne verujem da ce socijalisti biti toliko naivni da ih Seselj upregne u funkciju svojih interesa. Jer socijalisti imaju i drugi izlaz, odnosno nas izborni savez ima i drugi izlaz, a to je, ako svi ne prihvate tu formulu da budu zajedno u jednoj vladi, da onda puste drugima da formiraju tu vladu, pa ako ne uspemo, idemo na nove izbore.
Vi ste malopre vrlo lepo rekli - postovati volju naroda nije uopste lose, mozda i mora, ali mi smo imali Hajnriha Bela koji je rekao: istorija je pokazala da i narod ne mora biti uvek u pravu. Naravno da je Hajnrih Bel mislio na nemacki narod. Da li je koalicija sa SPO-om ipak izlaz za Srbiju danas a da Vuk ne bude izdajnik?
- Ja sam od onih koji misle da je narod uvek u pravu, ali volja naroda je bila osnov za svaku diktaturu. Ne postoji diktator koji nije vladao na osnovu volje naroda. Prema tome, ako mi sad prihvatimo da je Seselj demokrata zato sto je dobio milion glasova, mi onda zaboravljamo da je pet miliona frustrirano zbog te cinjenice i da je svesno zla koje bi doslo ako zaboravimo na cinjenicu sta je Seselj radio u skoroj proslosti i kazemo: evo, on je sad postao demokrata, to je volja naroda i otvorimo mu put da uzurpira vlast na demokratski nacin. Najveci problem svake demokratije je odbrana od uzurpatora. Znaci, dovoljno je da se stvore neke istorijske okolnosti, kao sto sad imamo u nasoj zemlji, koje jednim delom podsecaju na Vajmarsku Nemacku, da se javi jedan...
Spasitelj?
- ... bandoglavi spasitelj sa patoloskom voljom za vlast, sa vestom upotrebom lazi i sile, kombinacijom lazi i sile, koja pociva na eksploataciji ekonomske i socijalne demagogije i eksploataciji nacionalne frustracije koju ima vecina gradjana ovde, ne samo izbeglice nego i gradjani Srbije, da su nesto izgubili kao nacija, kao drzava i da su ostali osteceni u svemu ovome i da tu postoji neka rana koju treba zaleciti - na bazi toga imamo situaciju Hanibal ante portas.
Prema tome, ako to ne shvatimo nego napravimo tu istorijsku gresku, onda, zna se, jasno mogu da nacrtam sta ce se desiti u naredne dve godine.
Protiv saradnje SPO-a i socijalista su oni koji su protiv pomirenja cetnika i partizana i koji bi da taj sukob traje do istrebljenja odnosno dok jedni konacno ne pobede druge.
Da li su to ljudi iz JUL-a?
- Nema veze to sa JUL-om. Vuk je ndavno dobro govorio u jednoj emisiji o deci komunizma, koja su sada glavne demokrate.
Latinka, Tepavac, Zika Kovacevic...
- Ne, nego sva deca komunizma, znaci i oni koji su najvise dobili od komunizma sad su velike demokrate koji dele lekcije i pametuju svima. I sustina je u tome sto sada prakticno imamo jednu opasnu zabludu, na primer kod socijalista ali i na drugoj strani, da uz pomoc takvih demokrata mogu definitivno i konacno da poraze onu drugu stranu koja treba da ode na djubriste istorije. A sustina nije u tome. Mislim, Srbija ne moze biti samo leva i ne moze biti samo desna. Mi moramo naci nacin da i leve i desne politicke ideje zive u ovoj zemlji isto tako normalno kao sto zive u svakoj drugoj demokratskoj zemlji Evrope i moramo shvatiti da razlika izmedju levice i desnice nije u tome ko ce koga ubiti ili prevariti ili preci nego u tome za koliki ce se porez zalagati. Vise poreza je levica jer su veca socijalna davanja, a manje poreza je desnica jer su manja socijalna davanja. Znaci, levica vise stiti radnike i radnicki interes, znaci ovaj tekuci rad, a desnica vise stiti kapital i nekakav minuli rad.
Pitali se me o savezu sa SPO-om..
- Eto, Vuk je zato" izdajnik" jer bi prekinuo tu vecitu borbu na kojoj neko profitira, jer mi imamo i ratne profitere ali imamo i mirovne profitere imamo ideoloske profitere. Ima mnogo onih koji bi Vuka odmah razapeli na taj izdajnicki krst, kao i nas svojevremeno, ali samo zato sto on to treba da uradi a ne zato sto su oni, jer to pravo uzimaju samo oni ako se sporazumeju sa socijalistima i onda je to demokratski i onda to nije izdajnicki i onda je to u redu, a ako to uradi Vuk onda je on, eto, izdajnik.
Da li mislite na Djindjica?
- Ne, ne samo na Djindjica.
Nego na srpske intelektualce? Gospodine Mihajlovicu, vas zamenik je nedavno rekao: mi cemo ovih dana - ne znam tacno - dokazima i svim sto raspolazemo unistiti vojvodu. Da li je to rekao svojevoljno ili je to stav stranke? To je pod a, a pod b: cime vi to mozete da ga unistite?
- Opet cu sa zadovoljstvom odgovoriti. Nova demokratija je stranka demokratskog politickog centra i jedina stranka koja je pokazala da moze da saradjuje sa partijama i levo i desno od sebe, odnosno da moze da saradjuje sa svim partijama koje su demokratske, znaci, koje se za svoje politicke ideje bore na demokratski nacin a ne pistoljima, bezbol palicama, cupanjem mikrofona i oblacenjem maskirnih uniformi, stavljanjem automata na grudi i klanjem Hrvata zardjalim kasikama. Prema tome, mi se ni sada ne bismo bavili Seseljem jer nas program je pozitivan. Nije protivan nikome. Seselj bi trebalo da bude problem drzave, pravne drzave a ne nasa. On je rezultat nefunkcionisanja pravne drzave kod nas. Ali ova nasa reakcija proizilazi iz jedne jednostavne cinjenice. Seselj je briljantan politicar koji preko leseva ide ka vlasti. Jedan od njegovih najvecih uspeha je likvidacija koalicije "Zajedno". Jer, on se vrlo racionalno ponasao. Saradjivao je sa socijalistima dok je bio mali i dok su mogli da ga uniste, saradjuje i sada bez ikakvih problema kad mu to odgovara, ali nije vise ni pod kakvom kontrolom kao sto neko naivno misli.
A koji su vasi opipljivi argumenti protiv Seselja?
- Mogao bih vam nabrajati ceo dan niz istina o Seselju, istina da nije ni demokrata, da ta stranka nije patriotska, da ta stranka nije drzavotvorna.
Rekli ste da cete ga unistiti?
- Normalno. Ili ce on nas, ili mi njega.
Kad ce to da bude?
- Pa, kad bude vreme.
Kad ce da bude vreme?
- Pa, Seselj nije opasan sada. Seselj sam za sebe nije opasan. Jer, on je sada jedna varka kao sto je bila i koalicija "Zajedno". Jer ti glasovi nisu njegovi nego je on pridobio glasove onih koji su se razocarali u demokratske politicke opcije i na levici i na desnici. Znaci, oni su razocarani i u vlast i u demokrate, odnosno u koaliciju "Zajedno". Prema tome, taj balon je sad naduvan i dovoljna je igla, prava igla i on puca. Seselj je na vrhuncu i on ce brzo da krene niz brdo ako ostane sam. Seselj je opasan jedino ako prevari, kao sto je prevario znacajan broj gradjana, ako prevari neku od demokratskih politickih stranaka na levici ili desnici i udje u savez sa njima. Onda je Seselj nezaustavljiv. Onda je osvojio vlast. Varvari su osvojili Rim i sa Rimskim carstvom je bilo gotovo.
Ono sto je bitno, ne vi licno ali vas covek je najavio: unisticemo Seselja!
- Da preciziram, molim vas. Unistiti Seselja, znaci svesti ga na meru koja mu pripada. Njegova mera je mera ekstremizma u svim demokratijama sveta a to je od osam do dvanaest odsto birackog tela.
Ali tu pretnju: unisticemo Seselja, mi smo shvatili da vi vec imate neke tako pouzdane argumente koje cete izneti na...
- Pa evo, ako ga sprecimo da napravi savez sa bilo kojom demokratskom strankom, onda je on politicki mrtav.
Da li vam se cini da je Vuk odbio savez sa Seseljom?
- Pa, nadam se. Ja se uzdam u Vukovu prirodnu pamet. Ne u politicku, vec u prirodnu.
PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.