PROLECE KOJE KASNI
1. Kad je poceo i zasto? Novi talas terorizma na Kosovu zapoceo je odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Neko je odlucio da je sa zatvaranjem bosansko-hrvatskog lonca doslo vreme daljeg pomeranja konflikta na istok. Tako se prvi put u Jugoslaviji zaceo terorizam koji uspesno egzistira na njenom tlu. Do tada, svaki pa i albanski terorizam bio je pretezno spoljna opasnost.
2. Prva objasnjenja pojave. Prosto je neponovljivo u bilo kom drugom kraju sveta da se ljudi kao kod nas razumeju u sve i svasta, a narocito u politiku. Kada su pocela prva potajna ilegalna nasilja na Kosovu nad pripadnicima i objektima policije, vojske, nad ljudima rezima i "lojalnim" Albancima, gomila "znalaca" je pohrlila sa skoro horskim objasnjenjem, izrecenim glasno ili kroz zube, kako to srpska vojska i policija pucaju na sebe "zarad opravdanja represije". Samo jos jedan u nizu znakova da ovde istina nije vazna, vazno je da se misljenje dopadne nekom politickom faktoru, u spektru od vlasti do opozicije i inostranstva.
3. Ko su akteri. I vlast i teroristi su dugo cutali, svako iz svojih strateskih razloga. Onda su se teroristi konacno predstavili kao Oslobodilacka vojska Kosova (popularno UCKA). Vlast je odgovorila represijom.
Hapsenjem veceg broja i ubistvom manjeg broja oruzanih napadaca, kao i Demacijevom javnom podrskom Oslobodilackoj vojsci Kosova, rasprsene su i poslednje sumnje u postojanje albanske teroristicke organizacije na Kosovu. "Znalcima" koje su lesevi sa obe strane najbolje demantovali, ostalo je da zacute do sledece prilike za izvaljivanje gluposti, mada bi ih upravo sada trebalo ponovo intervjuisati.
4. Metodi akcije. Teroristi na Kosovu su se opredelili za taktiku atentata i ataka na policijske patrole iz zasede i na policijske stanice iz pomrcine. Napada se u manjim grupama na pojedinacne ciljeve ili istovremeno. Istovremenost napada omogucuje i izvlacenje zakljucaka o brojnosti terorista. Njih ne moze biti manje od sto do sto dvadeset, racunajuci i neposredne pomagace. U napadima se koristi klasicno vatreno pesadijsko orudje i eksploziv. Najveci broj akcija izvodi se po sistemu - udri i bezi. Samo u retkim slucajevima bilo je dugotrajnog i intenzivnog puskaranja i zrtava u redovima terorista. Da su i albanski teroristi, kao i svi drugi, skloni predimenzioniranju svojih uspeha radi prikazivanja svoje snage vecom nego sto ona to stvarno jeste, vidi se iz primera njihovog preuzimanja odgovornosti za nedavni udes aviona na Kosovu. Malo je za verovatno da teroristi raspolazu takvim oruzjem i takvim strucnjacima da budu u stanju da sruse u onako losim meteoroloskim uslovima avion tako male termicke privlacnosti. Ipak, to ukazuje bar na njihove ambicije i otvara pitanje buducih sredstava.
5. Buduca sredstva? Spekulacije u nasim i stranim novinama da bi teroristi na Kosovu mogli upotrebiti nuklearna sredstva, ostace bez ikakve sumnje u sferi najludje fantazije. Cak i ako bi Beograd postao njihova meta, najverovatnije je da ce ostati pri klasicnom oruzju, pre svega eksplozivima zarad masovnog neselektivnog nasilja nad Srbima, i eventualno otpoceti hemijskim, a manje verovatno i bioloskim oruzjem koje zahteva specijalnu obucenost.
6. Stanje. Ocigledno je da je predugo iscekivanje albanske politicke scene na pocetak raspleta uslovilo brojne polarizacije na njoj. Sasvim je prirodno da se u uslovima visokih tenzija kakve postoje na Kosovu jave i ekstremisti nezadovoljni Rugovinom strategijom i spremni na sve, sto znaci i na terorizam kao embrion ustanka. Rugova je odgovorio zatvaranjem ociju. Teroristi ne postoje. Demaci ih svojata, najveci broj albanskih, cak i dotad umerenih politicara sa Kosova, pocinje da navija za njih. Nije sporno da i najveci deo albanske kosovske omladine vidi u njima misticne heroje i najzad pronadjene uzore.
Kosovska politicka arena pocinje naglo da lici na severnoirsku. Kao u Severnoj Irskoj sada i na Kosovu postoji poput Sin fejna politicko krilo spremno na legalan (i jos vise ilegalan) politicki dijalog i poput organizacije IRA vojno krilo koje teroristickim akcijama odrzava paznju i rezima i medjunarodne javnosti. Medjutim, tu prestaju drugovrsne slicnosti. Za razliku od odnosa IRA-Sin fejn, odnos albanskih terorista i albanske rukovodece garniture na Kosovu karakterise odbijanje da podrze bilo koju politicku struju ili licnost albanskog separatistickog pokreta. Za sada oni ne samo da odbijaju politicke pokrovitelje nego cak i osudjuju sve politicare bez iznimka zbog njihove pasivnosti. Upravo to nesvrstavanje ni na jednu stranu i ostar ton kritike na racun svih albanskih lidera (koji prija patrijarhalnom albanskom uhu) izvor su sve vecih simpatija za Oslobodilacku vojsku Kosova medju albanskim zivljem u Jugoslaviji. Inat i visprenost terorista, svejedno. Cinjenica je da ce izgubiti deo simpatizera kada se priklone jednoj od politickih struja, buduci da na Kosovu ima vise Sin fejna. Naravno, moguce je da se i neka od politickih struja radikalizuje i da se utopi u vojno krilo, odnosno sraste sa njim.
Prava lucidnost albanskog politickog vrha bila bi kada bi sve ovo bilo izrezirano - i podela na umerenu i radikalnu struju i dirigovanje terorizmom iz umerenog, odnosno zajednickog, javno sukobljenog, a tajno sloznog vrha. No, harmonija je uglavnom retka pojava u politici, pa ova pretpostavka ima vise teorijsku, nego boju zivota.
7. Ciljevi. Kao i sve druge teroristicke grupe, i Oslobodilacka vojska Kosova ima istorijske, strategijske i takticke ciljeve. Istorijski cilj je otcepljenje Kosova i stvaranje nacionalne albanske drzave, a strateski ciljevi su prerastanje terorizma u gerilu i ustanak zarad vodjenja uspesnog rata. Iako zapadnoevropski i americki listovi i politicari neretko svoje simpatije prema albanskim teroristima iskazuju i tako sto ih nazivaju gerilom ili oslobodilackim pokretom, UCKA je, istini za volju, jos daleko od toga. Ako se naucnici koji izucavaju konflikte, nasilje i posebno terorizam ne mogu sloziti oko definicije terorizma, odnosno sta terorizam jeste, oni se lako slazu oko toga sta terorizam nije. Osnovna razlika izmedju teroriste i gerilca je uvek ta da prvi svoje oruzje nosi tajno, a drugi javno. Mi za sada na Kosovu imamo tek retke pojave neidentifikovanih lica na jednoj sahrani i presretanja automobila i jednog autobusa sa putnicima-Albancima, koji treba da pokazu da UCK-a kontrolise svoju teritoriju. Medjutim, za sada "oslobodjena teritorija" ipak ne postoji, sem, razume se, u novinama. Ipak, prerastanje terorizma u gerilu i pokret masovnih razmera je moguce. Najnovije akcije koje ne odlikuje ni profesionalnost ni efikasnost, pre su znak postojanja spontanih parateroristickih seoskih grupa, jos nepovezanih sa misterioznim teroristima, nego cin UCK-a. Lokalni buntovnici se svuda u svetu gde postoje slicna violentna dogadjanja, iz uverenja ili zarad odrzanja prestiza medju postovaocima mladje generacije, odlucuju na slicne akcije, da bi jednog dana stupili stvarno u kontakt i sa "centralom".
8. Efekti i posledice. Za sada sem skretanja paznje domace i medjunarodne javnosti, albanski teroristi nemaju neke vece rezultate. Nesumnjivo velik broj simpatizera nije odmah i broj terorista. Setimo se samo ogromne povorke na sahrani zapadnonemackih RAF-terorista, a broj terorista nikada ni pre ni posle toga nije u toj zemlji premasio broj od nekoliko desetina ljudi.
Ipak, situacija na Kosovu je drugacija jer je u pitanju etnicki terorizam koji pri regrutovanju novih clanova racuna na emocije vise nego terorizam ma koje druge vrste. Moze se ocekivati razrast albanskog terorizma. Takodje, ni drzava ne izgleda suvise isprovocirana. Po svemu sudeci, broj pripadnika policije na Kosovu nije porastao, niti su povuceni neki veliki pogresni ili panicni potezi. Koliko su teroristi daleko od zeljenog rata, pokazuje i cinjenica da oni jos ratuju sa policijom, i da vojska do sada nijednom nije isprovocirana. Izjave o "sukobima sa vojskom" su ili glasine zelja ili glasine straha. Nije svaki helikopter ili oklopno vozilo vojno. Drugim recima, teroristi imaju posla sa tehnicki dobro opremljenom policijom, a vojska nema nameru da se bavi necim sto smatra poslom za policiju. Osim toga, ne bi li njen nepotrebni angazman bio povod za tudji nepotrebni vojni angazman.
Posledice su narastanje raspolozenja za nasilno razresenje konflikta na Kosovu i medju Albancima i medju onim politickim krugovima u inostranstvu koji u tome nalaze neki svoj interes, ali i slabljenje mogucnosti za dijalog, narocito Rugovine pozicije. Ukoliko albanski politicari nastave da ovim tempom "prelaze" na pozicije radikalizacije konflikta kroz iskazivanje svog razumevanja za terorizam, Rugova ce ostati usamljen i na kraju niko iz Beograda nece ni smatrati da je neophodno da treba razgovarati sa njim kao sa covekom bez uticaja.
9. Perspektive. Svako sirenje albanskog terorizma van takozvane zone konflikta, preciznije Kosova, bilo bi pogubno ne samo za njih i Srbe, nego i za njihovo blize okruzenje. Prenosenje terorizma na ulice Beograda rezultiralo bi prvo nevinim srpskim (i drugim) zrtvama, a onda nevinim albanskim zrtvama, pre svega i nazalost poslasticarske profesije. Kosovo je poslednji mit koji moze da pokrene Srbe na masovno i iracionalno nasilje. Verovatno je da bi terorizam Albanaca po srpskim gradovima brzo i dramaticno ojacao i srpsku ekstremnu desnicu i doveo je ako ne na vlast, onda u poziciju bitnog ucesca u politickom odlucivanju. Malo je verovatno da se nasilje u tom slucaju moze da odrzi samo u granicama Srbije ili Jugoslavije. Revansizam prema Albancima ukljucio bi i mogucnost revansizma prema Hrvatskoj i Bosni. Visegodisnji napori za uspostavljanje mira mogli bi biti ocas ugrozeni. Dovoljno je setiti se miliona frustriranih izbeglica i nekoliko miliona njihovih frustriranih rodjaka, verovatno vise spremnih na nasilje i povratak svoje rodbine, od njih samih. Albanske paravojne formacije bi reinkarnirale i ojacale srpske organizacije takve vrste. Sukob bi se odvijao i svuda gde postoje velike migrantske grupe Srba i Albanaca, narocito u velikim gradovima tzv. gastarbajterskih zemalja i SAD. Ne masovno, ali ipak dovoljno da njihov mir i njihove nevine gradjane dodirne spirala balkanskog nasilja.
Tacno je da sto se Kosova tice Albanci imaju ogroman broj mladih, borbeno nastrojenih ljudi, ali je tacno i to da oni od 1990. ne sluze svojom voljom vojsku i da nemaju nikakvo, sto znaci ni elementarno vojno obrazovanje. Tradicionalno poznavanje upotrebe lakog oruzja "od malih nogu" na tim prostorima je arhaican argument u uslovima modernog oruzanog sukoba. Drugim recima, preko dvesta hiljada mladih Albanaca mnogo izvesnije su zrtve nego pobednici. Nije moguce mehanicki projektovati "uspeh" Slovenije, Hrvatske i Bosne na slucaj Kosova. Albanci na Kosovu nemaju ni teritorijalnu odbranu sa ogromnom kolicinom oruzja u svojim rukama, ni oficirski kadar, ni poludrzavni politicki establisment kakav su imale otcepljene republike. Za razliku od prethodnih zbivanja na tlu SFRJ, kada su intelektualne elite huskale gradjane na rat, a potom se mirno povlacile u spokoj kafana i otmenih domova prepustajuci "prljavo ratovanje" drugima, albanska intelektualna i finansijska elita na Kosovu nije te srece. U slucaju rata ona bi bila istovremeno i politicko i vojno rukovodstvo koje bi neposredno ucestvovalo u ratu i koje bi bez sumnje postradalo u odredjenom procentu. S druge strane, Albanci za razliku od Slovenaca i drugih imaju vec punu podrsku Zapada koji ne bi kao ranije gubio puno vremena da ostvari ono sto je naumio. Problem je, naravno, u tome sto se ne zna sta je naumio, jer ako je naumio nesto s cim se ne slazemo, znamo vec sta nas ceka.
U vidu treba imati i kompletnu balkansku slozenu situaciju koja bi se poremetila. Nije iskljuceno da se u kosovskom krvavom kolu ne bi nasle i Makedonija, pa i Albanija, kao i Grcka i Turska u odredjenoj meri.
Pred nama je mozda ono prolece za koje je jedan Albanac davno napisao da je "prolece koje kasni". Bilo bi najbolje za mnoge da se ono nikad ne desi. Ako Zapad moze da utice da se terorizam ne pretvori u ustanak, a cini se da moze, i ako mu uopste odgovara nedogadjanje nasilja, bilo bi najbolje da to prolece "odlozi" za jednu do tri godine. Toliko je realno potrebno da se spori Srbi i iskljucivi Albanci dogovore. Sve ostalo je zlocin i avantura.
Prof. dr Dragan Simeunovic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.