KOSOVSKI SAN I JAVA

OD ALBANSKOG SNA DO SRPSKE REALNOSTI

Paralelna drzava u Srbiji je stvaranjem sopstvene vojske zaokruzila separatisticku delatnost. Umesto da rukovodstvo u Srbiji to iskoristi kao adut u internacionalizaciji kosovskog problema, ono salje batinase na albanske studente

Izmedju Srbije i Kosova, za sada, ne postoji carina i to je jedini materijalni dokaz da se jos radi o istoj drzavi. Jake policijske snage koje su poslednjih godina bile Milosevicev jedini garant "mira i bezbednosti" na tim teritorijama sada su sabijene u malo drugaciji okvir. Ubedljivo kontrolisu jedan deo bivse autonomne pokrajine dok su drugi prepustile organizaciji koja se predstavlja kao Oslobodilacka vojska Kosova.

Nagadjanja da li ta vojska postoji ili ne, koliko je velika i pod cijim je patronatom, da li se radi o grupici nezadovoljnika ili skupu samostalnih terorista potpuno su nebitne pred cinjenicom da ona (sta god bila) kontrolise dobar deo puta na relaciji Mitrovica - Pec - Klina (posebno teritoriju Srbice i Glogovca) i da niko nema ambicija da joj se suprotstavi.

Radi se o ljudima u maskirnim uniformama, dobro naoruzanim i sa crnim povezima preko lica. Predstavljaju se kao legitimne snage "reda i mira" i preuzimaju na sebe ona ovlascenja koja je do sada imala policija. Recimo, zaustavljaju vozila koja su prekoracila brzinu i neodgovornim vozacima oduzimaju dozvole. Ne svima, samo onima kojima bi dozvola i po vazecim zakonima bila oduzeta. Vladaju se ljubazno ukoliko su objekti njihovog delovanja spremni na saradnju. Sasvim uljudno pitaju: "Da li ste znali da je na toj teritoriji policijski cas od 17 casova?" i ako im odgovorite da niste, puste vas uz upozorenje da to zapamtite za ubuduce. Problemi nastaju kada zaustavljena lica nisu spremna da priznaju da na teritoriji Srbije legitimno dela paravojna i jos neregistrovana formacija. Ipak, na putevima ne padaju zrtve, mozda po neka cuska ili metak koji zavrsi u vozilu. Puca se na drugim mestima. Recimo na policijske stanice, u Srbina Djordja Belica ili Albanca Sejdi Muju koji je odan srpskim vlastima. Puca se i u vreme Ramazana, verskog praznika u vreme koga Albanci nikada nisu pucali.

Taj podatak svedoci o anarhiji u albanskim redovima i on je svakako upozoravajuci. Gora vest je da se Ministarstvo odbrane SRJ bas ovih dana sastalo, da je sastanku prisustvovao predsednik Milosevic i da niko nije udostojio javnost nijednom recenicom saopstenja. Izgleda da je sasvim normalno da OVK radi svoj posao na teritioriji koju je za sada zauzela. Cuti i Ministarstvo unutrasnjih poslova, automatski cute i milicioneri na Kosovu. Oni nisu ovlasceni da pricaju (ako novinar nesto zeli da ih pita mora prvo da uputi molbu centrali u Kneza Milosa u Beogradu), ali zato na jednostavno pitanje "Gde u Pristini moze da se ruca?", posle dugog razmisljanja upucuju na prostorije SPS-a.

Medjunarodna zajednica i humanitarne organizacije takodje nisu nasle za shodno da se oglase. Zasto bi? Vlasti u Srbiji su im dale legitimno pravo da citavu situaciju dozive kao unutrasnji okrsaj dva plemena. Umesto da se cinjenice o evidentnom teroru iskoriste kao polazna osnova za pregovore o Kosovu, Srbija na teror odgovara terorom i to ne prema OVK vec brutalnim prebijanjem albanskih studenata prilikom mirnog protesta.

"Upotreba sile nad studentima nije nista novo i to se svakodnevno desava. Ovoga puta se culo zato sto se to dogodilo masovno. Postoji jedna presija, studenti se maltretiraju na svakom cosku. Cim se sretne neko ko ima neku torbu policija ga presrece i pita da li je iz Pristine. Ako nije i ako odgovori da je student sledi pitanje: 'A kako studiras?' Policija zna gde je nas fakultet, ali ih ipak maltretira i prebija", kaze za NIN Miljat Cakaj, clan organizacionog odbora Nezavisne unije studenata.

Policija na Kosovu ne tolerise paralelni univerzitet koji radi po sopstvenom programu i na albanskom jeziku u privatnim kucama, garazama ili podrumima. Ne tolerise ni zahtev studenata da se vrate u zgrade drzavnog univerziteta (traze nastavu na albanskom jeziku i poseban program kada su u pitanju predmeti kao istorija ili knjizevnost). To je protivustavno i to je neosporno. Sporne su dve cinjenice. Na prvu upozoravaju albanski studenti: "Postoji veliki broj zgrada koje se uopste ne koriste. One su jednostavno prazne ili su u njima izbeglice. Ne znaci da bi izbeglice trebalo izbaciti, ali zaista mislimo da njima nije mesto u nasim ucionicama. Takodje nije korektno to sto se radi sa studentima koji pohadjaju Pristinski univerzitet. Upisuje se ko hoce, svim silama se podize broj upisanih, a nivo je izuzetno nizak sto se tice Srbije. Studenti dolaze da bi se upisali, daju neke ispite i zatim prelaze na druge univerzitete." Druga sporna cinjenica je sporazum koji su Milosevic i Rugova potpisali jos u oktobru 1995. po kome ce Albanci biti vraceni u obrazovni sistem.

Ono sto policiji ne smeta je cinjenica da na Kosovu funkcionise paralelna vlast i da ce se 13. marta odrzati izbori za novo kosovsko rukovodstvo. U Pristini se ovih dana vodi predizborna kampanja i javno se vrse procene da li ce pobediti DSK Ibrahima Rugove ili Parlamentarna partija Kosova Adema Demacija, kao i koji ce od njih dvojice biti novi predsednik. To je neosporno interesantno pitanje (mada protivustavno) jer sugerise novinu u albanskim redovima - rivalstvo i pucanje nekadasnjeg jedinstva. Demaci je za radikalne metode, Rugova bi i dalje probao mirnim putem, studenti su vise uz Demacija jer "Rugova melje sve pred sobom i sve mora da bude pod njegovim patronatom", Zapadu bi odgovarao Mahmut Bakali a Albanci su za nekoga ko ce im konacno ispuniti san o Kosovu - republici. I dok se po prvi put u albanskim redovima nazire sindrom da ni po cenu razjedinjenosti ne moze da se tolerise "demokratija u kojoj samo jedan covek ima vlast" (stav albanskih studenata), u srpskim redovima ponovo pocinje da radi "Bozur". Interesantno, samo nekoliko dana pre nego sto bi u Beogradu trebalo da se odrzi skup u organizaciji Srpskog pokreta otpora i vladike Artemija o kosovskom pitanju na koji su pozvane sve stranke.

"Bozur" i njegov lider Bogdan Kecman (najomiljeniji Milosevicev saradnik na Kosovu) na svom prvom protestnom mitingu u Kosovom Polju (odrzan je 10. januara) uspeli su da okupe oko 50 gradjana srpske nacionalnosti. Tom prilikom su odlucili da ce slediti niz mitinga, da ce njihova delegacija doci kod Milosevica (on je jedini koji moze da spase Srbe na Kosovu a za njihovu propast je kriva vlada i Mirko Marjanovic) i da ce oni ubuduce predstavljati sve kosovske Srbe. U Beogradu ce, naravno, sedeti sve dok ih Milosevic ne primi a mi cemo se svi praviti kako ne znamo da je licno Milosevic i narucio njihov dolazak. Ta organizacija koja evidentno ne poseduje nikakvu moc, koja prakticno ne postoji i koja se aktivira samo onda kada je Beogradu potrebna, po svoj prilici je i ovoga puta angazovana da odradi neki posao onima "odozgo". Ratna retorika koju koriste plasi kosovske Srbe koji nisu spremni da se prepuste Kecmanovom vodjstvu. Dusan Ristic, jedan od osnivaca obnovljenog Srpskog pokreta otpora upozorava na opasnost takvog stava koji je suprotan osnovnoj ideji da se problem Kosova moze resiti jedino mirnim putem i da "zivota zajedno nema ali zivota jednih pored drugih mora biti". Za NIN kaze: "Ovde se igra krupna igra da se pronadje ko ce biti krivac za gubitak Kosova. Ovde nema rukovodstva koje bi se, kao u Hrvatskoj i Bosni, okrivilo za to. Zato sada hoce ceo narod da strpaju u krivce. Ovaj poziv na 'sveti rat' od strane 'Bozura' ide u prilog tezi da se u istu ravan stave albanski separatizam i srpski terorizam. Time se poziva medjunarodna zajednica da to presece, a zna se kako ce ona to preseci. Otvara se prostor ili da dodje do rata ili da medjunarodna zajednica udje na taj prostor. Ono sto nas najvise brine je sto o Kosovu ne govori onaj koji treba da govori o Kosovu i teritoriji drzave Srbije nego tera neke neodgovorne da govore o tome." A na pitanje kako onda ti koji izbegavaju da govore o Kosovu imaju toliku podrsku, odgovara: "Kakvi glasovi, nemojte to. Pa to je sve kradja! Ovde ima samo mali broj jadnika koji im na izborima odrade posao."

A sta o trenutku kada su medjusobna neprijateljstva Albanaca i Srba stigla do svakodnevnih ekscesa koji se zavrsavaju krvoprolicem kazu obicni gradjani? Albanci nista, jer ne znaju ni rec ni na jednom drugom jeziku kada se nacu pred srpskim novinarom. Medju Srbima najzivopisniji odgovor dala je izvesna B. T.: "Godinama su nam pretili 'crvenim utorkom', 'crnim petkom' ili 'krvavom subotom'. Nikada se nista nije dogodilo i mi smo se opustili. Jednoga dana ce nas mozda i zaklati a mi necemo ni znati sta nam se dogodilo."

To je jedan od mogucih scenarija. Drugi je da se medjunarodna zajednica umesa i da podrzi Albance u njihovim zahtevima jer je evidentno da diskriminacija postoji. Recimo, ni jedna ulica u Pristini nema ime po nekoj njihovoj istorijskoj licnosti, a spomenici kulture (cak i muzej) su im uklonjeni i zamenjeni srpskim znamenjima. Treci scenario, da medjunarodna zajednica ostane po strani i prepusti resenje Srbima i Albancima "kao unutrasnje pitanje". Za takvo se resenje, prema recima vojnika koji sluzi u Pristini Srbija mozda i priprema, jer pitomci, pre nego sto poloze zakletvu, prolaze kroz specijalnu obuku. Nekome se zuri; a po svemu sudeci - svima.

Fehmi Agani, potpredsednik DSK

NA IZMAKU STRPLjENjA

Prvi covek Ibrahima Rugove tvrdi da u resavanju kosovskog pitanja nema ni minimuma ni maksimuma vec samo realnost koja se zove "Kosovo Republika"

Na jednoj strani policija koristi silu protiv albanskih studenata, na drugoj postoji Oslobodilacka vojska Kosova i akcije koje se pripisuju njoj. Da li se radi o eskalaciji sukoba?

- Stanje je za Albance vec postalo nepodnosljivo. Dok je trajao rat u Bosni, mogli smo se strpeti i reci da ce na nas red doci kasnije. Od kada je rat okoncan a situacija nepromenjena jasno je da se razvija nestrpljenje. Toga postaju svesni svi i medjunarodna zajednica to pitanje ne moze vise da tretira kao tesko pitanje koje moze da priceka na odgovor. Toga su svesni i u Srbiji.

Predsednik vase stranke Ibrahim Rugova izjavio je da OVK ne postoji dok je njegov protivkandidat na predstojecim izborima Adem Demaci smatra realnoscu. Postoji li, ili ne, OVK?

- To su dva nacina misljenja. Mi mislimo da postoje grupe koje pokusavaju i koje ce pokusavati da vojno izvedu resenja i za to postoje dokazi. Mada, takodje, smatramo da sve za sta se misli da je izvela OVK ili za sta je preuzela odgovornost nije njeno delo. Ima tu i policijskog podmetanja, ima provokacija. Moze se pretpostaviti da rezim u Srbiji na taj nacin pokusava da ostvari legitimitet za nasilje koje vrsi na Kosovu.

DSK kojoj vi pripadate kao platformu ima mirovno resenje. Mislite li da takva ponuda jos uvek odgovara albanskom stanovnistvu?

- Mislim da ta politika jos ima podrsku vecine Albanaca, ali nije ta podrska stopostotna. To je jedno. Drugo je da ukoliko ta politika ne bude dosla do resenja, pre ili kasnije, ona ce propasti. Ako se pod mirnim resenjem podrazumeva smirivanje Kosova da bi Srbija njime mirno vladala onda ta politika gubi svoj smisao i postaje svoja suprotnost. Svi moraju da shvate da ni jedan narod nece zadugo, pogotovu ne zanavek, prihvatiti tudju vlast.

Ispod kog minimuma niste spremni da idete kada je u pitanju sporazum?

- Zasto bismo bili tako skromni da podjemo od minimuma? Nema ni minimuma ni maksimuma - stav svih Albanaca je da raspadom Jugoslavije oni sticu pravo na samoopredeljenje. Uveren sam da resenje ne moze da se nadje bez osamostaljivanja Kosova.

Da li pod time podrazumevate otcepljenje od SRJ?

- Da, upravo to: osamostaljivanje kao Slovenija ili Makedonija. To je stav koji smo istakli ne samo na referendumu nego na svim izborima na koje nismo izasli. Desetak puta smo se deklarisali da ne zelimo da budemo u ovoj Srbiji. Uostalom, zasto bi se Albanci opredelili da budu u Srbiji ili Jugoslaviji kada se ona tako madjehinski odnosi prema njima i kada ih tretira kao potpuno strani element?! Ovakav sistem represije i diskriminacije ne postoji nigde u svetu. Sta se desava kada rezim tako primitivno interpretira drzavnu svojinu pa kaze: buduci da je sve ovo srpska drzava, sve na njoj pripada Srbima pa i svi stadioni na Kosovu. Cak i oni koji su podignuti dobrotvornim radom u mestima gde zivi 70 odsto Albanaca. A onda i ovo udaljavanje iz skola. Cak nas ni fasizam nije udaljio iz skola a sada su nasi ucenici oterani iz 61 skole i sa 13 fakulteta. Po cemu te zgrade pripadaju samo Srbima. Po cemu skola u Djakovici, koju je podigao Italijan, pripada samo Srbima i zasto u nju ne mogu da idu Albanci?

Medjunarodna zajednica je jasno precizirala da i autonomija i specijalan status dolaze u obzir ali ne i povreda spoljnih granica. Takodje ste svesni da Srbija nikada nece dobrovoljno dozvoliti otcepljenje Kosova. Kako onda doci do mirovnog resenja?

- Nisam siguran da Srbija to nece dozvoliti. Takodje, cesto u sredstvima informisanja vidimo da je EU ili neka druga organizacija predlozila specijalni status u okviru Srbije ili Jugoslavije. Ja pogledam ta dokumenta i nigde ne vidim da pise u okviru Srbije.

I rekla sam - "spoljne granice".

- Da, slazem se. Medjunarodna zajednica nije spremna da podrzava Albance do njihove nezavisnosti, ali ne bi imala nista protiv nezavisnosti koja bi se dogovorom postigla. A mi ubedjeni da smo toliko u pravu da kroz razgovore mozemo dobiti sve.

Vase zamerke su upucene rezimu. Ukoliko bi doslo do njegove promene i demokratizacije Srbije da li biste toliko tvrdo ostali pri stavu da je otcepljenje jedina mogucnost?

- Demokratizacija sa Milosevicem, Milutinovicem ili Seseljem? Ne vidim mogucnost da se Srbija uskoro demokratizuje. Mislim da bi to bilo moguce ukoliko bi se odvojila od Kosova. Dokle god ono postoji kao teritorija kojom mora da dominira i vlada nikada se nece demokratizovati. Ako bi se Srbija oslobodila Kosova skinula bi sa sebe veliko breme i siguran sam da bi to vrlo pozitivno osetila.

Na Kosovu je prva srpska Patrijarsija...

- Moguca su sva resenja: od eksteritorijalnosti pojedinih objekata do naseg opredeljenja za suzivot sa Srbima. Rekli smo da hocemo Kosovo, ali otvoreno prema Srbiji onoliko koliko ona to bude zelela. Uostalom, nije ni ideja stvaranje drzavica vec stvaranje pozicije za integraciju ali pod uslovima u kojima su svi ravnopravni.

Sta ocekujete od predstojecih izbora?

- Pobedu DSK, mada ne ubedljivo kao 1992. Danas imamo i konkurente, postoje i rivalstva koja ce se odraziti na rezultat.

Uvek je isticano da je najveca snaga kosovskih Albanaca njihovo jedinstvo. Da li to znaci da je doslo do poremecaja?

- Nismo sto posto jedinstveni. Nas osnovni cilj je jedinstven. Pitanje je kakvi bismo bili da nije ovog sukoba sa Srbijom. Tek tada bismo i sami saznali kakvi smo.

U razgovoru sa studentima dobila sam informaciju da je vasa stranka uzurpirala citav informativni a i drugi prostor i, da ponovim reci, da je "smrvila" sve sto drugacije misli.

- Kako bismo mogli uzurpirati medije? Pogledajte "Kohu ditore", list koji je usmeren protiv Demokratskog saveza. U "Bujku" imamo privilegovan polozaj i to konkretno Rugova, ali u drugim listovima ne. Mi smo jedina partija koja nema svoj list. Kako bismo mogli da uzurpiramo prostor kada nemamo ni materijalna sredstva za to, niti izvrsnu vlast?

Kosta Bulatovic, jedan od lidera Srpskog pokreta otpora

PRODAJA I IZDAJA

"Ne znam da li je veca opasnost od separatista ili od nasih vlasti koje ne preduzimaju nista", pita se Bulatovic

Kako biste ocenili bezbednosnu situaciju na Kosovu?

- Drzavni organi ne deluju na Kosovu i Metohiji i ne preduzimaju nikakve mere. Teror se javno izvrsava i deo teritorije je prakticno otcepljen. Sa njime ne rukovodi drzava Srbija i ona se tu nista ne pita. Mislim na Drenicu pa sve do Kline. Zeleznicku stanicu u Klini ne kontrolisu nase snage od 6 sati uvece. Sta to znaci? Presrecu se ljudi, maltretiraju, samaraju. Ubili su Djordja Belica. Danas sam bio da izjavim saucesce njegovoj porodici. Pucali su na njega iz dva automata, po dva rafala su opalili. Mozak mu je skroz po zidu od kamena. Oko 40 metaka je samo u njega opaljeno, a koliko tek ima po crepu. Gadjali su ga i u noge da bi bolje pao. To je katastrofa, a covek se uopste nije bavio politikom. Jedini mu je greh sto je bio najugledniji domacin u ta tri sela. Kada su njegove ubice izasle iza jednog brdasca ispalili su jos dva rafala. Pravili veselje sto su zavrsili zadatak.

Da li je to delo Oslobodilacke vojske Kosova ili bar organizacije koja sebe tako naziva?

- Svejedno je ko je to izvrsio, problem je sto nasi organi nista ne preduzimaju da se to spreci. Ne funkcionise nasa vlast. Cuti predsednik Srbije, cuti predsednik Jugoslavije. Zasto?

Sada se ponovo obnavlja udruzenje "Bozur" i pojedinci iz njega pozivaju na ratnu opciju. Koga oni to pozivaju? Srpski narod nece rat i nije istina da su oni predstavnici srpskog naroda i da srpski narod zagovara takvu politiku. Mi se borimo za mir i mirna resenja. Da se nadje resenje kojim cemo biti zadovoljni i mi i Albanci. A ne - danas ovaj jase ovoga a sutra obrnuto.

Kako mislite da se nadje kompromisno resenje kada svi predstavnici Albanaca traze otcepljenje Kosova?

- To je ratna opcija i oni traze rat. Ali mi imamo organe drzave i neka nasa drzava izvoli da to resi. Ovde je dvovlasce. Nasa drzava je vec napravila izdaju. Evo kako. Prvo su dozvolili da se registruje separatisticki pokret i da legalno deluje na Kosovu i Metohiji. Taj pokret rusi nasu drzavu i Srbiju, a ona ne samo da nista ne preduzima vec im daje i prostor za to. Kacanicki ustav je usvojen, nasi organi su to znali. Albanci su imali svoje izbore, niko ih nije sprecio u tome. Bojkotuju popis stanovnistva u Srbiji a legalno dobijaju sve dokumente, pasose...Oni su povlasceni u ovoj drzavi. Stekli su nevidjeno bogatstvo. To sto traze samostalnu drzavu ne izaziva reakciju. Svi nasi organi cute. Zasto se cuti, sta je to obecano sto srpski narod ne zna? Nesto je obecano a krivac jedanput mora da izadje i da se vidi ko je. Krajina kada je izdata bacena je ljudima prasina u oci da je to uradio neki Marjanovic. Ko pita tog Marjanovica? Pitali su ga za Krajinu koliko i mene. Sada su kod Srbice blokirali tu OVK i sabili je u uski prostor. Pala je komanda: "Povucite se." E, taj je krivac koji je dao naredbu. Otkud mi znamo da se medjunarodna zajednica i nase rukovodstvo vec nisu dogovorili da se Kosovo otcepi?

Medjunarodna zajednica je rekla da nece biti promena spoljnih granica.

- Rekla je da se nece menjati silom, a ko nama garantuje da nije postignut dogovor?! Sada ne znam da li je veca opasnost od separatista ili od nasih vlasti koje ne preduzimaju nista. Teror se osudjuje svugde sem na Kosovu. Gde je medjunarodna zajednica da osudi ono sto nam se desava? Zar veruje da jedan manjinski narod moze da terorise vecinski na toj teritoriji? Nasa diplomatija se uopste ne trudi da to razjasni.

Kako u tom kontekstu vidite napad milicije na albanske studente?

- Pitajte ove na vlasti, i nas to cudi. Mozda se svesno stvara prostor da se prosiri mogucnost delovanja Albanaca. Stvara se slika da su ugrozeni. Zato mi sumnjamo na sam vrh nase drzave. Licno mislim da je Kosovo vec prodato i vec izdato. Dvovlasce funkcionise.

Sta u takvoj varijanti moze da uradi Srpski pokret otpora?

- Mi se borimo da saznamo ko stoji iza svega toga.

Ali, time se nece spreciti delovanje Albanaca.

- Nece, ali mi zbog toga pritisak vrsimo na organe nase drzave da se ona tome suprotstavi. I da nadje mirno resenje. Nama novi rat ne treba. Natalitet je takav da nam je potrebno bar 30 godina da se bioloski obnovimo i stvorimo nekoga ko bi mogao da nosi pusku. I tek onda da stitimo teritorije. Ukoliko bi doslo do rata mi bismo bili katastrofalno porazeni. Onda bi doslo do gubitka teritorije a vlast bi rekla: "Nismo mi krivi, krivi ste vi Srbi sa Kosova jer ste pozivali na oruzje." Izvesnim pojedincima je zato dozvoljeno da svasta pricaju preko sredstava informisanja kako bi sutra mogao da se optuzi ceo srpski narod na ovim prostorima.

Mislite na "Bozur"?

- Da. Oni se pojavljuju periodicno, samo onda kada su potrebni gazdi drzave. Gazda ne zeli da u pregovorima ucestvuje Srpski pokret otpora vec hoce "Bozur" koji ce pricati ono sto njemu odgovara. Znaju da preko nas ni prodaju ni izdaju ne mogu da izvrse.

Sandra Petrusic