UNIVERZITET

GNJECENJE OTPORA

"Novi saziv Skupstine je sada takav da bi mogao da prodje i najgori zakon o Univerzitetu. Mislim da svi jedva cekaju, ukljucujuci i ove toboz opozicione partije, da se osvete studentima", kaze Zarko Trebjesanin

Pre sest godina "Studentski protest '92" okoncan je simbolicnom sahranom slobode Univerziteta pred Skupstinom Srbije. Sahrana je uprilicena jer je parlament odbacio Predlog novog zakona o Univerzitetu i doneo zakon koji je trebalo da zgazi poslednje tragove autonomije.

Odbaceni Predlog bio je liberalniji, zgotovljen u kompromisnoj kuhinji univerzitetskih i politickih funkcionera pod jakim pritiskom studentskih masovnih demonstracija. Taj Predlog zakona kome nije bilo sudjeno da prezivi, podrazumevao je, izmedju ostalog, da vlada kandiduje samo 30 odsto svojih predstavnika, kao clanova Saveta Beogradskog univerziteta (BU). Kasnije usvojen zakon predvideo je 50 odsto vladinih predstavnika u ovom telu.

"Novi Zakon o Univerzitetu usvojen je uprkos peticiji 28 hiljada studenata i nastavnika. Pojacao je drzavno vlasnistvo, ojacao udeo predstavnika vlasti u organima Univerziteta i smanjio udeo Univerziteta u izboru rektora i dekana. Bilo je jasno da je i sad aktuelni zakon donet kao odmazda za protest. Univerzitet se ponovo srozao na privezak propagandne masinerije trenutnih vlastodrzaca", kaze Nebojsa Popov, clan Saveta BU iz Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju.

Vlast je posle svakog iskustva sa pobunjenim Univerzitetom uspevala da se pribere i iznova uspostavi kontrolu nad najvecom i najstarijom akademskom institucijom u zemlji. Uslov da se ponovo konci nadju u njenim rukama bio je zrtvovanje aktuelnog rektora. Posle smene Rajka Vracara na kojoj je insistirao rezim, postavljen je Dragutin Velickovic kome je bila namenjena uloga ukrotitelja. Opstao je do prve nove velike studentske bune. Prosle godine otisao je i on. Posle maratonskog visemesecnog natezanja izmedju univerzitetskog i vladinog dela Saveta izabran je novi rektor. Iza rektora bilo kog univerziteta u Srbiji uvek je stajao rezim. Iznenadjenje je bilo tim vece sto je izabran dr Dragan Kuburovic iako je bio zapazen njegov angazman za vreme studentskog protesta prosle i pretprosle godine. Glasanje nije "prosla" dr Marija Bogdanovic, iako je dobila najveci broj podrski fakulteta i instituta u sastavu Univerziteta. Suvise je podrzavala studente i bila je suvise revnosna u Kolegijumu dekana.

Ma koliko bio neocekivan izbor Dragana Kuburovica, to nikako ne znaci da taktovi Rekvijema za Univerzitet vise nisu aktuelni.

Predsednik Saveta BU profesor Momcilo Babic izjavio je nedavno u "Borbi" da "upravljacko telo Univerziteta ne funkcionise iskljucivo zbog opstrukcije manjeg broja clanova iz redova zaposlenih na Univerzitetu koji ga koriste za politicko nadmudrivanje, proturanje misljenja i delovanje nekih opozicionih politickih stranaka". Babic je dalje rekao da je vladin deo Saveta, za razliku od jednog dela clanova tog tela iz redova zaposlenih, pokazao visok stepen tolerancije i sklonosti ka kompromisu...

Savet se sastoji od ukupno 76 clanova. Polovinu je predlozila vlada Srbije a drugu je imenovalo 30 fakulteta i 8 instituta BU. Iako su kolektivi po fakultetima pre biranja svojih predstavnika javno obecavali da ce ovog puta pazljivije birati svoje predstavnike kako se ponovo ne bi dogodilo da clanovi iz njihovih redova glasaju u korist vladinih odluka, takva situacija je ipak bila neizbezna. Niko nije mogao da doskoci robotizovanoj do perfekcionizma glasackoj masini uprkos paritetnoj zastupljenosti predstavnika drzave, fakulteta i instituta.

"Borbin" intervju sa Momcilom Babicem odmah je prenela agencija "Tanjug" a njihovu verziju sutradan i dnevni list "Politika". Razgovor je zarsen pretecim tonom. Babic je obecao da ce Savet zatraziti od fakulteta i instituta da se svi izjasne o mandatu delegata koji bojkotuje rad ukoliko se bude nastavila njihova opstrukcija.

Posle ovakvog javnog istupa predsednika Saveta, clanovi univerzitetskog dela obratili su se javnosti otvorenim pismom kako bi razjasnili trenutnu krizu rada Saveta. Oni se pitaju: "Da li je moguce da vladini delegati u Savetu, inace svi (ili skoro svi) clanovi SPS i JUL-a, optuzuju univerzitetski deo Saveta da 'koriste Savet za politicko nadmudrivanje'? Clanovi vladinog dela Saveta ne pristaju ili izbegavaju da Savet raspravlja o najznacajnijim pitanjima kao sto su materijalni polozaj Univerziteta i njegova autonomija... Momcilo Babic sprovodi arogantno partijski zadatak da vrati strahove na Univerzitet i pripremi javnost za novi vladin zakon kojim bi vladajuca partija ozvanicila jednopartijski rezimski univerzitet kao sto je to vec ucinjeno 92. godine."

Vise od trideset potpisnika otvorenog pisma upozorava da sadasnji sastav vladinog dela Saveta odrazava pre svega interese vladajuce koalicije. Uprkos ostrom protivljenju predstavnika fakulteta i instituta, donose se odluke - kako se naglasava - koje ne samo da nisu u interesu clanica Univerziteta, vec su stetne i po drustvo.

- Posle iskustva sa glasackom masinerijom zakljucujem da Savetu BU ne treba 76 clanova. Dovoljna su dva i po coveka. Predstavnik vlade treba da bude korpulentniji - jedan i po covek a da se predstavnik Univerziteta zadovolji da ostane obican covek. Eto, toliko su nasi sastanci jalovi i uzaludni, misljenja je Zarko Trebjesanin, clan Saveta sa Defektoloskog fakulteta.

Kako je do sukoba doslo i zbog cega su univerzitetski poslanici demonstrativno napustili sednicu Saveta BU?

- Zbog predlozenog dnevnog reda za koji su predstavnici vlade insistirali da bude usvojen, objasnjava Nebojsa Popov. - Predlozeno je, naime, da se ponovo pokrene procedura izbora prorektora, a predlozeno je i usvajanje Statuta Rudarsko-geoloskog fakulteta kojim je, izmedju ostalog, predvidjeno pravo dekana da otpusta profesore. Nismo zeleli da prihvatimo ponovo pokretanje procedure za izbor prorektora, jer je ona bila sprovedena, po svim normama, na svim jedinicama Univerziteta, koje su najvise glasova dale predlogu da se za prorektora izabere profesor Ivan Juranic. Vladina glasacka masina nije glasala za njega, takav stav nije zelela da obrazlozi mada se neformalno pominje da on nije podoban jer nije Srbin. Sada ta zapanjujuce dobro dresirana masinerija zeli da nas vrati na popravni ispit. Nismo mogli to da prihvatimo zbog njihove nepokolebljivosti da izbegnu racionalnu raspravu, zakljucuje Popov.

Besmislenost ponovnog izbora obrazlozio je takodje, prof. Ranko Bugarski, clan Saveta sa Filoloskog fakulteta: "Sta ce im nova kompletna procedura i podrska ako se ovako glasa? Mi cemo ponovo predloziti kandidata koji dobija podrsku a vladini predstavnici ce, ukoliko dobiju signal da on nije pozeljan, glasati protiv. Tako se moze u nedogled. Od necega sto izgleda kao demokratska procedura, pravi se farsa."

Ovo nije jedini razlog za bojkot sednice. Profesor Bugarski kaze da su vladini delegati uporno odbijali da na dnevni red dodje slucaj dekana Sumarskog fakulteta doktora Dusana Jovica koji je otpustio redovnog profesora Slobodana Petkovica. Zahtev da dekan povuce ostavku potpisalo je 1500 univerzitetskih profesora, saradnika i istrazivaca: "Medjutim, to nikako da stigne na Savet. Neko iznad, daleko iznad tog Saveta, to ne dozvoljava. Ali, zato se na istoj sednici na dnevnom redu nasla promena Statuta Rudarsko-geoloskog fakulteta. Da je to prihvaceno, dobila bi se naknadna potvrda da je dekan Sumarskog fakulteta bio u pravu. Pojava bi sigurno uzela maha pa bi uskoro mnogi politicki nepodobni leteli sa fakulteta. Da smo ostali, da je tema ostala na dnevnom redu, da se o tome glasalo, mi bismo sada imali odluku Saveta BU da svaki dekan svakog profesora moze da otera sa Univerziteta. Mi to nismo hteli a ni smeli da dozvolimo", kaze prof. Bugarski.

Nasi sagovornici skrecu paznju da su vladini izabranici vise puta odigrali dvojaku, licemernu ulogu. Dok, recimo, traje diskusija, slazu se sa predlozima a onda glasaju potpuno drugacije. "Osecali smo se namagarceni", kazu clanovi univerzitetskog dela Saveta.

Kako resiti ovaj problem?

Bojkotom moze samo privremeno da se zakoci donosenje nekih po Univerzitet nepovoljnih odluka. Prisustvom na sednicama kojima se unapred zna kraj, univerzitetski deo Saveta daje legitimitet Savetu BU.

Izgleda da Momcilo Babic, prilicno razljucen zbog opstrukcije, ima neke ideje. U vec citiranom intervjuu u "Borbi" na kraju je izjavio: "Celokupna situacija na Univerzitetu zrela je za visedimenzionalnu i sveobuhvatnu reformu, sto osim redukcije podrazumeva i bolju efikasnost fakulteta. U okviru toga neophodna je i promena upravljacke uloge Saveta koja je u ovakvoj konstalaciji snaga potpuno prevazidjena."

Zoran Lucic, clan Saveta sa Matematickog fakulteta, nije zacudjen ovom jos nejasnom inicijativom.

- Sta ocekivati od partijske vrhuske kojoj je povereno da disciplinuje Univerzitet? I kad se zna da su vladini ljudi iz Saveta Univerziteta lako napredovali i pravili velike skokove u svojoj politickoj karijeri. Poslednji veliki uspeh koji je napravio clan Saveta je uspeh Vlajka Stojiljkovica. Postao je ministar unutrasnjih poslova. Kalio se prvo kod nas. Sadasnji sastav vladinog Saveta ne zeli da obavlja univerzitetske poslove. Verovatno je takva naredba dok parlament ne donese novi zakon o Univerzitetu, koji ce im sigurno jos vise odgovarati, primecuje Lucic.

Proculo se da vlada vec uveliko radi na kreiranju tog predloga. To mnoge zabrinjava jer su neke od potencijalnih verzija vec u opticaju. Jedna od ekstremnih glasi: predsednik vlade imenuje rektora a rektor dekane. Podrazumeva se da bi tako prestala potreba za Savetom BU.

Zarko Trebjesanin je pesimistican: "Novi saziv Skupstine sada je takav da bi mogao da prodje i najgori zakon o Univerzitetu. U parlamentu vise nema opozicije, nema nikog ko bi branio autenticne interese Univerziteta. Mislim da svi jedva cekaju, ukljucujuci i ove toboz opozicione partije, da se osvete studentima."

O sudbini Univerziteta prilicno mracno kroz paralele razmislja i Nebojsa Popov: "U pocetku formiranja moderne srpske nacije - usred buna, ustanaka i ratova i pored cesto okrutnih vladara - Univerzitet ima sve znacajnije mesto u drzavi. Posle skoro dvesta godina, u vreme 'krize nacije', Univerzitet postaje puko sredstvo vladanja antidemokratske vlasti. I u Titovo vreme bilo je bolje, tada je vlast, barem donekle, vodila racuna o ugledu u svetu."

Marijana Milosavljevic