NIN U NOVOM BROJU

Kosovo

PRECUTNI TERORIZAM

Ukoliko Slobodan Milosevic pokusa da se obracuna sa Oslobodilackom vojskom Kosova onako kako se to sa svim teroristima danas u svetu radi, Amerikanci mu porucuju da ce to biti kraj njegove vladavine

Krv je ponovo prolivena na Kosovu. I srpska i albanska. Borci Oslobodilacke vojske Kosova, ukoliko su to uopste borci za oslobodjenje, ubili su cetiri policajca 28. februara u drenickom kraju, a izgubili sesnaest saboraca. Mrtvih bi bilo i vise da kod sela Vrbovca policija nije zaustavila terensko vozilo "humanitarne pomoci" za koje se pretpostavlja da je, puno kumulativnih mina za rucne minobacace, dugih cevi (puske i snajperi), municije i sanitetskog materijala hitalo u pomoc pripadnicima OVK koji su drzali grupu policajaca u obrucu. Malo je nedostajalo da i posada helikoptera Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije pogine pri pokusaju spasavanja opkoljenih kolega, jer je pucano i na njih i to iz automatskog oruzja i zolja (rucni minobacac za jednokratnu upotrebu).

Pre nego sto su pokupljena tela mrtvih, Slobodan Milosevic, predsednik SR Jugoslavije, izjavio je saucesce porodicama poginulih policajaca koji su stradali "u muckom teroristickom napadu", porucivsi Albancima da ne prolivaju krv, a u telegramu koji je ovim povodom uputio Milanu Milutinovicu, predsedniku Republike Srbije, izneo je stav da se problemi Kosova i Metohije mogu resavati samo u Srbiji. Telegram saucesca poslao je i Milan Milutinovic koji je u svoje ime i u ime gradjana Republike Srbije izrazio ogorcenje zbog "gnusnog i zlocinackog napada albanskih terorista na pripadnike sluzbe bezbednosti", zaboravivsi valjda da jednu petinu gradjana Srbije cine Albanci koji su podrzali, sto se pokazalo demonstracijama dan kasnije, nesto drugo.

Vece gradjana, na zasedanju 2. marta, nije raspravljalo o Kosovu mada je minutom cutanja odalo postu poginulim policajcima. Savezni poslanik Sulejman Ugljanin, predsednik SDA "Sulejman Ugljanin", protestovao je sto se posta odaje samo srpskim policajcima, ali mu je predsednik Veca gradjana Milomir Minic oduzeo rec.

Kosovski Albanci na akciju Oslobodilacke vojske Kosova gledaju potpuno drugacije. Dr Fehmi Agani smatra da je u pitanju policijska "kaznena ekspedicija", da su ubijeni "familijarni ljudi", da srpska policija dovlaci nove snage i da opasnost od eskalacije sukoba nije prosla. On se, kao i nijedan drugi politicar kosovskih Albanaca, nije, nijednom recju, distancirao od delovanja OVK. Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova zatrazio je od Amerike i Evropske unije da "pod hitno" pritisnu vlasti u Beogradu kako bi obustavile policijske napade. Okrsaj policije i OVK u Drenici za Rugovu je jos jedan akt nasilja nad Albancima koji su se opredelili za mirno resavanje kosovskog pitanja.

Medjutim, vodece svetske agencije ocenile su da je sukob policije sa OVK najozbiljniji sukob sa organizacijom koja je nesumnjivo teroristicka.

Republicka vlada

NOVIJA DEMOKRATIJA

Leva koalicija nije spremna da opoziciji ustupi resore finansija, policije i prosvete, pri cemu se sklonost ka prosvetiteljstvu vezuje za stav spisateljice iz "Bazara" da se nasa deca niposto ne smeju ispustiti iz ruku

Da nesrecni grcki filozof nije znao sta govori kada je ustvrdio da se u istu reku ne moze uci dva puta, potvrdili su lideri demokratske levice i demokratske desnice koji su ove nedelje slozno skocili u reku zaborava i ponavljali da je Kosovo sveta srpska zemlja i starije od svih stranackih podela. Za razliku od zabludelih intelektualaca koji su bili ubedjeni da ce karijera Slobodana Milosevica zavrsiti tamo gde je i pocela, napadi takozvane Oslobodilacke vojske Kosova na policiju i njen energican odgovor, posluzili su kao najveca infuzija klonulom rezimu. Vecina opozicionih stranaka propustila je priliku da postavi pitanje sta je to Milosevicev rezim uradio na Kosovu u proteklih desetak godina, a veliki buntovnici su, poput beckih decaka, pevali stihove drzavne televizije o svetoj srpskoj zemlji. Pre deset godina, Milosevic je pokrenuo proces nacionalne homogenizacije obecanjem da Srbe vise niko ne sme da bije, da bi se njegova vlast na izmaku 20.veka utvrdila recenicom da Srbe niko ne sme da ubija. Jedinstven nastup parlamentarnih stranaka o Kosovu delovao je kao idelan prolog za stvaranje vlade nacionalnog jedinstva.

Poslanici Srpskog pokreta obnove i radikala u Vecu republika glasali su za savezni budzet, jer je zemlja u izuzetno teskoj situaciji, ali nisu razmatrali neugodno pravilo prema kome sve zemlje u kojima opozicija bespogovorno glasa za budzet moraju biti u teskoj situaciji. Glasovima Vukovih i Seseljevih poslanika za potpredsednika Veca republika izabrana je generalna sekretarica SPS-a Gorica Gajevic, koja ce ostati upamcena kao jedan od glavnih organizatora kontramitinga i autor optuzbe da je koalicija "Zajedno" zapravo ukrala lokalne izbore. Sutradan je do gradjana Srbije stigla nova vest o dubokoj ljubavi politicara koji su se do sada najcesce gledali preko policijskih kordona - poslanici levog bloka nagradili su razumevanje SPO-a za tesku situaciju i poklonili im cetiri poslanicka mandata koalicije "Zajedno". "Ne radi se o tome da SPO sada politicare leve koalicije prihvata kao ljude s kojima mora i treba da razgovara, vec o tome da prihvatamo realnost da milion i po ljudi, a to su nase komsije, braca, stricevi, ujaci jos glasaju za levu koaliciju", potresno je izjavio savezni poslanik Radoslav Jovic, zvezda SPO-a u usponu i gradonacelnik Kraljeva, koji bi uskoro mogao da padne u ruke republikancima.

U istorijskom razgovoru predsednika Srbije Milana Milutinovica i lidera demokratske desnice Vuka Draskovica glavna tema bili su grbovi i simboli Srbije, a upuceniji tvrde da su sagovornici vise od sat vremena razgledali heraldicke zbirke i pricali o Deklaraciji o istorijskom pomirenju. Mandatima se nisu bavili. "Ako SPS prihvati Deklaraciju, onda je sve reseno oko formiranja vlade Srbije, jer SPO i SPS nece doci u sukob oko periferije, a to znaci raspodele ministarskih mandata", potvrdio je nesto kasnije lider SPO-a i dodao de je Deklaracija o pomirenju vec napisana i da sledi usaglasavanje stavova. Pomirenje je, izgleda, na pomolu. Oni koji su pola veka pevali o "dunji u fijoci" i planini Jelici ce, mozda, reci da se sada mire oni koji se nikada nisu ni svadjali.

Opsirnije u NIN-u!

Intervju: Vesna Pesic, predsednica Gradjanskog saveza Srbije

RATA NECE BITI

Vesna Pesic, predsednica Gradjanskog saveza Srbije, vratila se ovog utorka iz Amerike. Ona je bila gost vasingtonskog Instituta za mir SAD. Govorila im je o procesu demokratizacije u Srbiji.

Sta ste im sve rekli?

- Istakla sam da bi bilo veoma dobro, buduci da oni stalno opominju nasu drzavu na vladavinu prava, da se i oni, Amerikanci, a i ostali pridrzavaju tog temelja demokratskog drustva. Njihove diplomate krse vladavinu prava zato sto svi odreda dolaze, i kad treba i kad ne treba, kod jednog coveka, kod gospodina Slobodana Milosevica. To su radili i kada je bio predsednik Republike Srbije, a to rade i sada kada je predsednik SRJ, bez obzira o cemu se razgovara. Rekla sam im da oni time daju legitimitet faktickoj moci jednog coveka, umesto da prihvate one ljude i institucije koji, po nasem Ustavu, imaju mnogo veca ovlascenja nego Milosevic.

Skrenula sam im paznju da po nasem Ustavu, recimo, najveca ovlascenja imaju savezna vlada i savezni premijer i da, zatim, nikako ne treba preskakati ni novog predsednika Srbije, ma sta o njemu mislili, kao ni predsednika Djukanovica. Preporucila sam im, dakle, da se drze nasih institucija, a ne fakticke moci koju, ponavljam, strane diplomate, trceci kod Milosevica legalizuju, krseci, pri tom, i vladavinu prava.

Sta ste im jos rekli?

- Pa, istakla sam i to da je vrlo vazno da nam pomognu u razvijanju civilnog drustva ne samo kod nas vec i u zemljama istocne Evrope, gde su gradjani navikli da im sve probleme resava drzava. Veoma je vazno da gradjani, konacno, shvate da mogu i sami da resavaju odredjena pitanja od zivotnog interesa, da sami mogu da stvore snazne drustvene strukture, bilo da je rec o udruzenjima za zastitu elementarnih ljudskih prava, pa sve do ekoloskih pokreta. I,konacno, dala sam predlog za formiranje balkanskog foruma gde bismo pokazali da mozemo sami, nasim balkanskim snagama, da resavamo nase balkanske probleme i sukobe, a ne da uvek imamo osecaj da o nama na Balkanu treba da odlucuje neko drugi, da odlucuju velike sile. Zaista, smatram da bi jedan takav balkanski forum dobro dosao.

Sta mislite: da li su vas dobro culi?

- Ne znam da li su me dobro culi. Kao sto ne znam da li su shvatili moje zalaganje da nema potrebe da se drzi spoljni zid sankcija prema Jugoslaviji.

Zasto?

- Zato sto sve medjunarodne zajednice imaju svoje uslove za uclanjenje u njih. Prema tome, tamo gde hoces da udjes postave ti uslov. I, ako ga ispunis onda je sve u redu.

Taktika drzanja i skidanja spoljnjeg zida sankcija nije dala dobre rezultate. Medjunarodna zajednica, recimo, imala je negativno iskustvo sa Hrvatskom koja se, nakon ukidanja neke vrste spoljnjeg zida sankcija, nije pridrzavala datih obecanja. Zato smatram da je bolje resenje da se nasa zemlja ukljucuje u pojedinacne medjunarodne organizacije, ispunjavajuci i njihove pojedinacne uslove. Ova strategija bolja je i za njih i za nas.

Hapsenja direktora

"NEK'SE SPREMI..."

Vlast izvlaci one koji joj u datom trenutku zasmetaju, tako da nema reci o dejstvu pravne drzave, vec o njenoj najgoroj zloupotrebi

Jedan uspesni privatnik, koji je poslednje godine pametno iskoristio da znacajno poboljsa svoje imovno stanje, kaze da gotovo nema banke, drustvenog preduzeca, kao i privatnog politicki vezanog za vlast, u kome se nije mogao naci dobar privredni prestup. "Koga god da su uhapsili po azbucnom redu, ne bi pogresili. Neki kradu jer im se moze, a neki izvrdavaju propise da bi preziveli. Vlast, naravno, ima o tome solidnu evidenciju, tako da moze izvuci one koji joj u datom trenutku zasmetaju. Zato nema reci o dejstvu pravne drzave, nego o njenoj najgoroj zloupotrebi", kaze ovaj sagovornik. On kaze kako ovi direktori sami pripremaju teren da jednog dana budu zgodno propagandno upotrebljeni. "Cudo jedno kako svi obozavaju da naprave po sest palata, voze besna kola i neumereno se razmecu luksuzom na najprimitivniji nacin. Sta ce im bogatstvo, ako ga ne pokazu selu. Tako pruzaju odlican materijal da se, kad ustreba, narodu pokaze crno na belo sa kakvim se lopovima vlast nosi."

Upuceni u privredni kriminal tvrde da je policija cesto "naredbom odozgo" zaustavljana u istrazi, kad isplivaju neka zvucna imena, koja (jos) nisu predvidjena za odstrel. Tad se jezik svima naglo presece i slucaj zaboravi. Odnosno, ne bas zaboravi nego, recimo, zamrzne. Od borbe protiv kriminala, dakle, ne treba ocekivati nista. Domaca organizacija "ciste ruke" sad je mozda manje verovatna nego ikada. Nije tajna da rezim i pociva na korupciji i iz nje crpi lojalnost svojih sluzbenika.

Zato precutna poruka, "nek'se spremi sledeci", poslata najnovijim hapsenjima, nije medju ovdasnjim direktorima izazvala neizvesnost i paniku sirih razmera. Taj kome je upucena, vec ce se sam prepoznati.

ISPOVEST: ZORAN SLAVNIC MOKA, KOSARKASKA LEGENDA

DORCOLSKI SINDROM

Pricaju da sam bio bezobrazan?! Pa, dobro, poneki put. Ruski trener Gomeljski zvao me je "junosa bandit"! Provociram ga za vreme utakmice, kazem: "'Ajde, ubaci nekog boljeg! Vidis da su ti svi slabi!" Bio sam hrabar! U stvari, igrao sam srcem

U razgovoru sa Zoranom Slavnicem neminovno cete doziveti nostalgicna osecanja. I samo spominjanje imena aktera ove price: Cosica, Kicanovica, Dalipagica, Simonovica, Kapicica, Jelovca, Jerkova, Solmana, Plecasa, Skansija, Tvrdica, Delibasica... budi prijatne uspomene na vreme ekspanzije jugoslovenske kosarke.

- Moja velika zivotna sreca bila je da sam se nasao u toj generaciji kosarkasa. Sigurno su postojali bolji igraci, ali nisu mogli da dostignu svoj plafon i osvoje toliko medalja. Nisu imali tako dobru generaciju, kakva je bila moja. Nijedna kasnija generacija kosarkasa jos nije dala vise od nase. I dalje smo generacija najvecih smekera u kosarci.

Tri puta smo osvajali titulu evropskog prvaka, dve titule sampiona sveta i dve olimpijske medalje: srebrnu u Montrealu 1976. i zlatnu u Moskvi 1980. godine.

DODATNI MOTIV U ZADRU: Bio sam dete rodjeno za sport. Trenirao sam jedanaest sportova, cak i boks, i svi su mi odgovarali. Shvatio sam da je kosarka najveci izazov, bas zbog moje visine - 181 santimetar. Mogu li da izadjem nakraj s divovima? Trebalo je izdrzati. Da uveris sve neverne Tome da si pravi, da nisi cirkuzant.

Godine 1963. pocinjem u "Crvenoj zvezdi", sa 14 godina. Moj uspon nije bio meteorski, mada su govorili da sam vrlo talentovan. Sa sedamnaest godina presao sam u prvi tim, ali su me vratili da obnovim gradivo. Lagano sam se probijao u ekipi u kojoj su dominirali: Cvetkovic, Pavlovic, Todosijevic, Poljak, Stanimirovic. Nesto kasnije dolaze: Vucinic, Simonovic, Kapicic, pa Rakocevic, Pesic, Lazarevic, Sarjanovic. Godine 1968. "Zvezda" je konacno osvojila prvo mesto, a ja sam tom prilikom izjavio da prvak ima srebrnu petorku i dve zlatne rezerve: Nemanju Djurica i Zorana Slavnica.

Interesantno, u tom periodu kad god smo mi bili jaki, "Partizan" je bio slab i obrnuto. Najvise sam voleo kad igramo protiv ekipe "Zadra". Prvo zato sto je u njoj igrao moj idol Josip Djerdja, i stoga sto su nas tamo najvise vredjali. Jos na stanici - "Srpske svinje!" To mi je davalo dodatni motiv. Igralo se u atmosferi krajnjeg usijanja. Vredjanja na svakom koraku, ispsuju te k'o konja. Cesto se dogadjalo da igramo na katolicki Bozic - gasenje svetla, paljenje sveca. Tako da je atmosfera na utakmici "Cibona" - "Partizan" bila - "banja Igalo". U ono vreme bilo je vise vredjanja a nikom nije smetalo.

Opsirnu ispovest Zorana Slavnica mozete procitati u NIN-u!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija