NIN U NOVOM BROJU:
RADI SVOJ POSAO
U Sjedinjenim Americkim Drzavama niko vise ne postuje Milosevica, cak ga ne nazivaju ni predsednikom
Ne dogadja se cesto da dva ugledna Amerikanca usred Beograda javno osudjuju americku spoljnu politiku i savetuju predsednika Jugoslavije. Upravo to su ucinili dr Ronald Hacet, direktor Centra za medjunarodne studije Univerziteta Sent Tomas (Hjuston) i dr Tomas Fleming, glavni urednik "Hronike" (Chronicles) iz Cikaga 17. marta u Udruzenju knjizevnika Srbije. U razgovoru o americkoj strategiji na Balkanu ucestvovao je i dr Srdja Trifkovic, izvrsni direktor Fondacije lord Bajron za balkanske studije kojoj pripadaju i Hacet i Fleming. Medjutim, prisutne je najvise interesovalo sta Amerikanci misle o politici Stejt departmenta.
"SAD imaju znacajnu ulogu u razvoju krize na Balkanu, ali njihova uloga je kontradiktorna. Podrzavaju multietnicku Bosnu i Hercegovinu, a doprineli su razaranju multietnicke Jugoslavije," kaze Fleming.
Ideologija americke spoljne politike, prema njegovom misljenju, moze se svesti na reci kao sto su demokratija, ljudska prava, napredak i jednakost. U ime jednakosti izvesni narodi nemaju pravo da zadrze svoju autenticnu kulturu, a u ime ljudskih prava tolerisu se ilegalna useljavanja u neke zemlje, a negiraju se prava starosedelaca. Americka spoljna politika unistava sve sto je tradicionalno i nacionalno, do te mere je antihriscanski orijentisana da unistava americki identitet koji je pre svega evropski, britanski, i nadasve hriscanski.
Ni Ronald Hacet, clan Reganove administracije, nije bio nezniji u kritici americke spoljne politike.
"Iako je jedan od osnovnih principa Amerike postovanje medjunarodnog prava i principi pravde, ravnopravnosti..., kada je rec o Jugoslaviji, SAD ne pokazuju nimalo doslednosti u postovanju tih principa. Ocigledno je da SAD podrzavaju otcepljenje nacionalnih manjina koje su u odredjenom regionu vecina. Ako podrzavamo kosovske Albance moramo stati na stranu Madjara u juznoj Slovackoj, Rusa u Kazahstanu ili Meksikanaca u Teksasu. Vlada SAD sigurno ne bi tolerisala postojanje nekakve separatisticke ambicije Meksikanaca u Teksasu", kaze Hacet.
Do koje mere Amerikanci primenjuju dvostruke standarde na Balkanu i u Jugoslaviji ponovo se pokazuje aktuelizacijom krize na Kosovu, nakon sukoba policije i pripadnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. Prema Flemingovim recima SAD zvanicno ne podrzavaju zahtev Albanaca za secesiju Kosova,ali prakticno podrzavaju njihovu borbu za nezavisnost.
"Ukoliko iznudimo priznanje da nema principa separacije zakljucak bi bio da je Kosovo deo Srbije. Ono je unutrasnji problem ove zemlje, ali Vlada SAD ocekuje da se tolerise postojanje Oslobodilacke vojske Kosova," kaze Hacet i dodaje: "Imate oruzanu pobunu na Kosovu, koju policija potpuno legitimno, u jednoj suverenoj drzavi, suzbija, a na to drzavni sekretar SAD Madlen Olbrajt kaze kako Milosevic jedino razume jezik sile."
Kada bi vlada SAD dosledno sprovodila principe zasnovane na moralnosti, kriza na Kosovu bila bi brzo i efikasno resena. Na pitanje novinara NIN-a da li je mogucna vojna intervencija medjunarodne zajednice koju bi predvodila Amerika, ukoliko Slobodan Milosevic, predsednik SR Jugoslavije, ne popusti, dr Hacet je objasnio kako je geneza odnosa izmedju Slobodana Milosevica i americke administracije veoma cudna.
"Predsednik Milosevic bio je '92. 'balkanski kasapin', a kada je poceo da 'leze na rudu', odnosno otkako je na Drini uveo blokadu, postao je nezamenljiv partner. Milosevic se nadao da ce pristankom da RS ostane u okviru bosanske federacije izdejstvovati skidanje sankcija i boljitak za Srbiju. Rezultat je taj da u SAD niko vise ne postuje Milosevica, cak ga ne nazivaju ni predsednikom," kaze Hacet i dodaje da, ako moze da da savet Slobodanu Milosevicu, on bi glasio: Prestani da se dodvoravas Bilu Klintonu jer ga ne mozes zadovoljiti. Radi svoj posao i sredi situaciju na Kosovu! Slobodan Milosevic to moze da uradi jer americki narod i Kongres nikada nece dozvoliti vojnu intervenciju na Kosovu".
L. Kujundzic
PLODOVI BEDE
"Ako neko ima dugotrajne promene na kozi, bolove u rukama ili nogama, deformitete na prstima, rane koje tesko zarastaju, treba odmah da se javi lekaru", preporucuje dr Milica Vujosevic
Pocetkom marta, preminuo je na Institutu za infektivne i tropske bolesti bolesnik zarazen leprom. Poslednjih dvanaest godina svog zivota proveo je u karantinu. Predlagano mu je da se delom leci kod kuce ili da je tokom vikenda posecuje. Odabrao je izolaciju. Nacelnica Odeljenja za infekcije nervnog sistema dr Milica Vujosevic kaze da je bolesnik bakterioloski bio izlecen, sto, medjutim, nije umanjilo posledice bolesti koje su i dovele do tragicnog ishoda.
- Bolest je uzela maha. Deformisala ga je. Nosna pregrada se vremenom istopila. Zbog promene na ocnim kapcima nije mogao da zatvori oci. Morali smo postepeno da mu amputiramo prste na rukama i nogama. Postajali su sve skvrceniji, razvijala se gangrena - opisuje nasa sagovornica stanje svog preminulog pacijenta.
Poslednjih godina jedna zena iz unutrasnjosti Srbije takodje redovno dolazi na ovu kliniku zbog ambulantnog lecenja lepre, i ona je, kaze, dr Vujosevic, prakticno izlecena. U skoro dvadesetogodisnjem periodu ovo su bili jedini slucajevi ove teske bolesti u Srbiji, u narodu poznatije kao guba.
Onda se dogodilo cudo. Samo dva dana posle smrti leproznog bolesnika, primljen je jos jedan pedesetogodisnjak, s istom dijagnozom, izgleda izbeglica iz Hrvatske. Ali, ni to nije sve. Ocekuje se dolazak na odeljenje dvadesetjednogodisnjeg mladica, Beogradjanina, poreklom iz Novog Pazara. Jos jedna zena javila se dr Milici Vujosevic jer sumnja da joj je majka obolela od lepre.
Posle iznosenja ovih slucajeva u javnost, izgleda da je blaga panika zahvatila gradjane. Za vreme polucasovnog razgovora, nasoj sagovornici javila se neka zena izrazavajuci sumnju da je covek koga poznaje zarazen. Jedna porodica dosla je licno, izgleda sa namerom da bude pregledana... Zanimljivo je da rodjaci svih do sada obolelih od lepre nisu zarazeni, ukljucujuci i rodjake preminulog bolesnika.
Koliko je iznenadjujuca pojava leproznih bolesnika, na pragu 21. veka? Da li je povratak drevne bolesti znak da narodu iscrpljenom siromastvom predstoji ekspanzija mnogih bolesti neprimerenih Evropi?
- U Bosni je bilo vise leproznih bolesnika nego u ostalim republikama SFRJ. Skoro do kraja sedamdesetih godina radio je leproratorijum u Sarajevu. U Srbiji se ova bolest vidjala u Sandzaku i istocnoj Srbiji. Pocetkom veka ovih bolesnika bilo je i u Crnoj Gori. Postoje zapisi o tome da su bili prognani u pecine. Rodbina im je donosila hranu. Poslednji rat doveo je do velikih migracija, sto znaci da se ne treba iznenaditi ako se pojavi jos ovakvih bolesnika. Treba uzeti u obzir i one mlade koji su ranije odlazili u Indiju, gde leprozni slobodno setaju zemljom - upozorava dr Vujosevic.
Opsirnije u NIN-u!
KOSOVSKA PRICA ISMAILA KADAREA
Albanski pisac Ismail Kadare, autor "Generala mrtve vojske". Zivi u Parizu od 1990. godine; direktor knjizevne revije "Albanska knjizevnost". Kao istaknuto pero, vazi za najpoznatije ime albanske dijaspore u Francuskoj. Njegova "postavka kosovske price", ispricana ovih dana na stranicama francuske stampe, suprotna je vekovnoj istoriji. Izrazavajuci svoje nepoverenje prema srpskim medijima i, kako nam je rekao, "masini srpske propagande", pristao je da za NIN odgovori na neka pitanja.
Gospodine Kadare, kako ocenjujete sadasnja zbivanja na Kosovu?
- Zapadno javno mnjenje revoltirano je onim sto se dogadja na Kosovu i jedinstveno je u svojoj oceni. Mislim da se Srbija nasla potpuno izolovana. Tuzno je da je njen jedini saveznik bivsa komunisticka zemlja Sovjetski Savez. Komunizam je pao ali ne i u Srbiji, sto je tuzna cinjenica, posebno za one Srbe koji su posle pada komunizma zeleli da otpocnu nov zivot. U svakom slucaju, mislim da se problem Kosova hitno mora resiti i raditi na eliminaciji katastrofalne klime mrznje koja je zahvatila taj prostor. U resavanju kosovskog pitanja Srbija se mora osloboditi svih svojih predrasuda u odnosu na dva miliona Albanaca na Kosovu i uz uvazavanje svih strana otpoceti dijalog. Mislim da je sastanak u Londonu samo pocetak i opomena za Srbiju. Ako se Srbija ne oslobodi demona svoje proslosti, posledice po nju bice jos teze. Mislim da Beograd ne shvata revoltiranost medjunarodne zajednice i da lose interpretira poruke sveta, kao sto se to vec desavalo u vise navrata u toku ovog poslednjeg rata.
U svojoj literaturi bavite se srpsko-albanskim odnosima. Koliko su, po vasem misljenju, duboki koreni sadasnje krize na Kosovu?
- Pre 17 godina objavio sam kraci roman o albansko-srpskim odnosima i predlozio pomirenje Albanaca i Srba; reakcija tadasnje jugoslovenske stampe bila je divlja, o meni se pisalo svasta, na nacin vulgaran i sa puno isfabrikovanih lazi. Koreni sadasnje krize vrlo su duboki. Rekao bih, vec tradicionalna, vekovna mrznja izmedju Srba i Albanaca, datira jos od dolaska Slovena na Balkan u VII veku; neprijateljstvo je bilo tako snazno, da ga nije korigovala ni turska okupacija. Ali su se odnosi posebno pogorsali u XX veku. Na Kosovu je zlocin oduvek postojao ali je sve do sada bio skriven; danasnji dogadjaji su tuzni i tragicni i pokazuju sta se tamo zapravo desava.
Kosovo je kolevka srpske civilizacije, bilo je srce srednjovekovne Srbije i pravoslavno duhovno sediste srpskog naroda. Zar to ne cini identitet jednog naroda?
- To je duboko nerazumevanje proslosti; legenda koju su Srbi sirili celim svetom. Albanci su bili prisutni u kosovskoj ravnici pre nego sto su se tu naselili Sloveni. Zasto je kosovska ravnica bila pusta u tom vremenu? Ne moze se opravdati danasnji teror lazima iz proslosti. Danas vrsiti represiju u ime proslosti, smesno je i tuzno. Da li vi znate pravu istinu o Kosovskoj bici? Srbi znaju samo jednu istinu i to je tragedija. U Kosovskoj bici, zajedno sa Srbima, borili su se i Rumuni na celu sa vojvodom Mircom, Albanci na celu sa Balsom i Demetrom Jonimom, bosanski kralj Tvrtko. O tome govori savremeni francuski istoricar Zorz Kastelan u svojoj knjizi "Istorija Balkana XIV - XX vek". Da li vam je to poznato?
Ceo intervju sa Ismailom Kadareom mozete procitati u NIN-u!
SUDBINA GLADIJATORA
Ovde vlada dominacija horizontale, tj. potpunog kolektivizma. Svako izdvajanje smatra se izdajom, kolektiv se oseca ugrozenim od takvih ljudi. To se ne prasta. Upravo zbog toga nije moguce narusiti postojeci poredak stvari
Tesko biste, po njegovom renesansnom izgledu, zakljucili da je to covek koji svojim "subverzivnim" delom u kulturi vec vise od cetrdeset godina uzbudjuje javnost. Bilo da je rec o rusenju drustvenih tabua ili nepostovanju konvencija. I svojom novom knjigom "Otkucaji" Zivojin Pavlovic nije ostavio publikum ravnodusnim. Rec je o dnevnickim zapisima vodjenim od 1993. do 1995. godine, knjizi sazdanoj od licnih refleksija, zapazanja, osecanja, citata - sto sve sadrzi odgovore na mnoge zivotne tajne.
Sta je bila intencija "Otkucaja": duhovna pustolovina ili svesna provokacija? Kako objasniti gotovo histericnu reakciju na knjigu - za i protiv Pavlovica?
- Moj zivot je, na izvestan nacin, uskladjen izmedju trivijalnosti, koju nimalo ne prezirem, i nuznosti da se prepustam osami kojoj ne dozvoljavam da me razjeda; na taj nacin sto sam uvek u vlasti maste. Njene plodove materijalizujem u vidu knjiga i filmova. Sve radim iz neke moje intimne nuznosti. I to je jedino evidentno: da postoji nuznost da nekakvu duhovnu gimnastiku svakodnevno praktikujem kroz vodjenje dnevnickih zapisa. Pri tom ne pravim nikakvu selekciju, niti bilo koju vrstu cenzure. Dnevnik smatram najistinitijom formom u kojoj ne postoji intelektualna spekulacija. Hocu da kazem da dnevnik sam sebe formira. On raste kao biljka. Kako ce se ta biljka oformiti, kakvo ce biti njeno stablo, grane i lisce, ne mogu da znam iz prostog razloga sto me vec sutrasnji dan moze podstaci da napisem nesto o cemu u prethodnom danu nisam ni pomislio, niti mi je ikada padalo na pamet da tako nesto treba zapisati.
Mozda je u tome lepota intimnih traganja za zivotnim odgovorima, u uzbudljivosti koja proistice iz njegove nepredvidivosti. U svakom slucaju, nisam eliminisao bilo sta od onog sto sam iz dana u dan belezio.
Sta je bio povod za recenicu koja je skandalizovala postmoderniste: "Kad cujem rec narod, uhvatim se za kurac?"
- Tolike manipulacije se cine jednom krajnje neodredjenom recju koja nista odredjeno ne govori, nema precizno znacenje, a u ime nje se uslo u tolika krvarenja da je, uistinu, u meni izazivala veliko gadjenje. Izaziva i dan-danas.
Ko je taj koji moze da mi kaze sta je to "narod"? Je l'to nacija? Jesu li to seljaci, odnosno pripadnici ruralne civilizacije? Da li su, mozda, gradjani narod? Zasto za gradjane kazemo gospoda a za seljake narod? A gde je radnistvo u svemu tome? Baratanje tom recju koja je usla u modu s onom Vitezovicevom dosetkom "Dogodio se narod" u meni izaziva veliku mucninu.
Opsiran intervju sa Zivojinom Pavlovicem mozete procitati u
NIN-u!
NASEM STRPLJENJU NEMA KRAJA!
Ibrahim Rugova ce se pojaviti na pregovorima kada i SPO. Tomislav Nikolic ih poziva da to ucine pre nego sto Amerika dune u pistaljku
Koji su motivi vas i vase stranke da se ukljuci u vladin pregovaracki tim i koja je maksimalna ponuda SRS-a Albancima?
- Mi smo parlamentarna stranka i aktivno ucestvujemo u politickom zivotu Srbije. Trenutno se razresava jedan od najkrupnijih srpskih problema i ne moze bez nas da bude razresen. Ne bismo zeleli da predstavnici vlade Srbije dodju, razgovaraju i da se nesto dogovore a da nas posle izveste i traze da im omogucimo vecinu na glasanju u Skupstini. Hocemo da ucestvujemo u svemu sto se ovde dogadja i hocemo da odbranimo stavove SRS-a.
Neke polazne stavove smo izneli u javnost od prvog dana kada su pregovori otpoceli i to je onaj maksimum koji SRS moze da pruzi pripadnicima albanske nacionalne manjine i ostalih nacionalnih manjina, iako smo svesni da je to mnogo vise nego sto nas obavezuje okvirna konvencija o pravima manjina koje su mnoge drzave u Evropi, clanice Saveta Evrope vec potpisale. Hocemo da obezbedimo kulturnu autonomiju za albansku nacionalnu manjinu, da im omogucimo da sami uredjuju obrazovanje, zdravstvo, kulturne institucije, da sami odlucuju o sredstvima koja ce uplacivati i isplacivati iz penzionog fonda. Ocigledno je da srpska vojska moze bez Albanaca koji nerado u nju idu i ne mozete od njih ocekivati da budu privrzeni idejama koje moraju da nose bilo kog vojnika. Svako ko izjavi da ne zeli da bude vojnik Vojske Jugoslavije treba da bude oslobodjen te vojske.
Takodje, hocemo na ovim razgovorima da kazemo predstavnicima politickih partija albanske nacionalne manjine da je vreme da se ozvanice upisom u registar kod Republike Srbije i SRJ i da izadju na izbore pa da znamo tacno ko koliku snagu vuce iz poverenja koje ima od strane biraca uz uslov da izbori budu apsolutno demokratski.
Dakle, hocemo da pokazemo i medjunarodnoj javnosti da vlada Srbije nece ostati usamljena ukoliko istraje u naporima da Kosovo i Metohija ostanu sastavni deo Srbije. Imace nasu potpunu podrsku u borbi da Kosovo i Metohija bude deo Srbije bez obzira sto smo opoziciona stranka i bez obzira na to sto se u mnogo cemu ne slazemo i mozda se nikada necemo sloziti.
Opsirnije u NIN-u!
DEFICIT EVROPSKE LOGIKE
Pravnik i profesor Vasil Tupurkovski, u narodu znan Cile, covek koji je u bivsoj Jugoslaviji zapamcen po sintagmi "neprincipijelna koalicija", posle neke vrste izgnanstva, na makedonsku politicku scenu vraca se na dan proleca kada je zakazana promocija njegove politicke partije
Vase naprasno izbivanje iz politike vezano je, navodno, za principijelno neslaganje sa spoljnom politikom predsednika Gligorova, ciji ste vi izaslanik bili. Koji su pravi razlozi razlaza sa predsednikom i vladajucom garniturom?
- U kratkom razvojnom razdoblju suverene Makedonije, veoma brzo je doslo do kocenja demokratskih procesa. Nisam mogao da se slozim sa takvim pojavama. Tada sam smatrao da su negativne manifestacije cak i moguce zbog objektivnih problema u dubokim transformacijskim zahvatima u Makedoniji. Vreme je pokazalo da se radilo o bitnim razlikama u shvatanjima sta je to interes zemlje.
Zanimljiva je bila svaka vasa dosadasnja ocena prilika u Makedoniji. Kako je vase vidjenje sadasnjeg makedonskog trenutka?
- Makedonija prolazi kroz izuzetno delikatan period u svom razvoju. Potencijali ekonomskih reformi su potroseni i sada se ekonomska kriza odrazava na sve sfere drustvenog razvoja. Posebno stetno se manifestuje povezanost izmedju ekonomskog stanja i dramaticne socijalne situacije, odnosno krajnje radikalizovanih medjunacionalnih odnosa. Kada se tome doda i ugrozeni demokratski proces, pri cemu je sasvim svejedno da li on generira ovakvo stanje ili je njegov produkt, postaje evidentno da mi u Makedoniji imamo velike probleme.
Vi ste prvi javno kritikovali politiku ekvidistance predsednika Gligorova. Sta konkretno zamerate politici "jednakog odstojanja" Makedonije u odnosu na sve njene susede.
- Politika ekvidistance je konzervativan pristup interesima Makedonije kad je rec o njenim relacijama sa susednim zemljama. Nama je neophodna intenzivna saradnja sa susedima i projekat neopterecenih, bespredrasudnih otvorenih vrata na bazi reciprociteta sa svakim nasim susedom. Ekvidistanca suzava operativni prostor delovanja nase spoljne politike i siri se veoma stetan mentalitet izolacije i samoizolacije.
Kao sto mi trazimo prevazilazenje evropske klaustrofobicnosti prema nama, ne bismo ni sami smeli podleci negativnim raspolozenjima prema susedima. Pri tome, vise sam nego ubedjen da gradjani Makedonije zele da budu sastavni deo intenzivne komunikacije i razmene sa susedima. Evidentno je, takodje, da postoje realni izgledi za unapredjivanje kvaliteta odnosa sa nasim susedima.
Ceo intervju mozete procitati u NIN-u!
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, CetiNjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.