2465, 26 MAR 1998

CRNOGORSKE CRKVENE NEPRILIKE

PREDSEDNIKU OPOMENA

Politicko forsiranje verske organizacije pod imenom Crnogorska pravoslavna crkva na drzavnim medijima izazvala je buru u Podgorici i na Cetinju, koja ce verovatno ostaviti trajne posledice

Vladika Amfilohije (Radovic) se jedini snasao posle dogadjaja u Crkvi sv. Paraskeve u Sofiji 15. ovog meseca. Zvuci paradoksalno kad se zna da je Dnevnik TV Crna Gora (ozbiljna vladina institucija) objavio da je "Crnogorska pravoslavna crkva dobila episkopa nasljednika trona crnogorskih mitropolita, koji treba da budu uskoro intronizovan na Cetinju". Sutradan se drzavnoj televiziji pridruzio i provladin list "Pobjeda" koji je objavi isto, sto bi kod neukog konzumenta olako objavljivanih vesti moglo proizvesti osecaj da je Amfilohije "smenjen", a Srpska pravoslavna crkva "poslana" u Srbiju.

Ako se zna da je na velikim demonstracijama podrzavalaca Momira Bulatovica najgore prolazio bas mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski (za njega je, po merilima crnogorske poluepske stvarnosti skovana najgrdja parola: "Amfilohije, Turcine!"), onda je polozaj vladike izgledao jos bezizlazniji. Medjutim, mitropolit je jednim ostrim saopstenjem tako udario po vladi koja je (bar je tako izgledalo) preko svojih medija trenirala "put u nezavisnost", da su se vec sutradan oglasili i ministar vera Slobodan Tomovic i sam premijer Filip Vujanovic "da vade fleke". Amfilohije je odlicno iskoristio sansu da razbije zablude (i Milovih i Momirovih pristalica) da se, podrzavajuci Djukanovicevu reformu, i sam svrstao u jednu politicku falangu.

Zasad vladika Amfilohije nije javno potezao Mila Djukanovica, a mogao je. Jer, malo je podrski Djukanovicevoj politici bilo te specificne tezine. Usred kampanje za predsednicke izbore vladika je odveo Mila Djukanovica u Patrijarsiju kod patrijarha Pavla. Zalazuci ime SPC vladika je, paradoksalno, postao najvazniji garant Djukanovicevog reformizma. Bez mitropolita Djukanovic bi teze (ako bi uopste) sprao etiketu secesioniste. Zasto su se u SPC odlucili, izmedju dvojice lidera stasalih u komunistickoj omladinskoj organizaciji, za Mila Djukanovica? Prvo, zato sto se on nasao na suprotnoj strani od Slobodana Milosvica koji je, posle niza neispunjenih obecanja prema SPC, zadobio status politicara cije protivnike treba podrzati u svakoj situaciji. S druge strane, u Patrijarsiji se krajnje ozbiljno razmatralo i porodicno poreklo dvojice lidera, te je nadjeno da je bolje podrzati sina prosvetnih radnika nego dete iz oficirske porodice.

Milo Djukanovic je znao uzvratiti za znacajnu podrsku. Zabelezena je njegova poseta Cetinjskom manastiru na Badnje vece. Izgledalo je, dakle, da i njegovi saradnici razumeju da igra sa onim sto se zove Crnogorska pravoslavna crkva na podgorickoj politickoj sceni sluzi za autsajdersko proigravanje. Jer, ubiranje "teskih" politickih poena na tom planu komplikovano je i rizicno, i prilici politicarima koji pocinju od nule, odnosno nemaju sta da izgube.

Zato je vest iz Sofije situaciju u Crnoj Gori ucinila tako komplikovanom. Oni koji Mila Djukanovica zaista vide kao vodju secesionistickog pokreta u Crnoj Gori, ili pak razumeju da njegove reforme treba iskoristiti da bi se takav posao obavio, mahinalno su napravili gresku koju vladika Amfilohije ne prasta.

O cemu se zapravo radi? Miras Dedeic, covek bogate biografije u koju ulazi i skolovanje u Beogradu, Rimu, Moskvi i Zagorsku, nadjen je da bi nastavio delo koje je na Lucindan 1993. na Cetinju zapoceo vec pomalo zaboravljeni Antonije Abramovic. Taj izopstenik iz Srpske crkve ustolicen je za prvog poglavara u hriscanskom svetu nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Antonije je pre dve godine umro. Na Badnje vece 1997. Verska zajednica pravoslavnih Crnogoraca izabrala je Mirasa Dedeica za staresinu umesto Abramovica. Ako neka crkva hoce biti hriscanska mora imati na celu vladiku, a sa Dedeicem je problem sto on vise nije ni hriscanin.

Evo kratke biografije. Bio je ozenjen jednom Italijankom, pa se razveo. Sluzbovao u manastiru Ostrog, na Kosovu, a rukopolozen je za jereja (svestenika) od strane grckog arhiepiskopa za Zapadnu Evropu koji je pod jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigraa. Sluzio je u Crkvi sv. Andreja u Rimu. Za sve sto mu u zivotu nije poslo za rukom da ucini optuzuje "dvojicu episkopa (iz SPC) cija imena ne zeli da pominje" i "srpske spletke". Medjutim, upravo su ga Grci, koji su ga rukopolozili za jereja, i ekskomunicirali. Biti ekskomuniciran iz jedne crkve znaci biti ekskomuniciran iz svih pravoslavnih crkava. Kad je neko ekskomuniciran, on vise nije ni clan Crkve, a kamoli moze postati preosveceni vladika. U jednom intervjuu NIN-u (februar 1997) Dedeic je tvrdio da "nista ne zna o izopstenju".

To sto on "nista ne zna" ne znaci da ne znaju oni koji to treba da znaju. Dedeicu je prvo na um pala Makedonska crkva, koja je takodje nepriznata u pravoslavnom svetu, ali Makedoncima nije ni na kraj pameti bilo da pogorsavaju svoj status. Onda je Miras nasao Pimena. Ko je Pimen?

Veliki je obrt Pimenovo pristajanje da "hirotonise" Mirasa Dedeica koji ne samo da nema, da tako kazemo, uobicajene kvalifikacije za najvisi cin, episkopski, nego je i iskljucen iz Crkve: "To vise nije sizma, to je jeres", komentarise Tucic. "I verovatno ce se pokazati kao veoma stetno za Pimena koji je sebe ovim iskljucio iz varijante pomirenja do koga je svima stalo i u Bugarskoj i u pravoslavnom svetu."

Inace, broj Pimenovih sledbenika ne doseze desetinu svestenika u Bugarskoj. "U Sofiji ima dve-tri crkve", kaze Tucic.

SLOBODAN RELjIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.