SADRZAJ:
OSECAJ BANKROTA
Kultura koja nije u stanju da i Basaru i Danojlica apsorbuje odjednom, bez banalne poeticke zagrizenosti i navijanja, tesko da se moze smatrati trezvenom i rafiniranom
Nedavno ste podneli ostavku na clanstvo u ziriju za dodelu Njegoseve nagrade, uz napomenu da svaku vezu sa aktuelnim crnogorskim rezimom smatrate "intelektualnom i moralnom kompromitacijom". Nije li takvo distanciranje prejako, knjizevnosti neadekvatno?
- Bez distanciranja nema inteligentnog odnosenja. Ostavku sam podnio zato sto crnogorska vlast tom nagradom primitivno i bezocno manipulise. Nagrada se dodjeljuje svake cetvrte godine, povodom godisnjice Njegosevog rodjenja, u oktobru, a nasa zavrsna sjednica odlagana je sve do decembra, kako bi ceremonijal urucenja pripao novom predsjedniku Republike. Taj, naime, u narodu bas ne slovi za ljubitelja Srpstva, pa mu dobro dodje Matijina infuzija. Onda su cekali tzv. inauguraciju, sad cekaju novu izbornu kampanju, sta li, uglavnom: i Beckovic i ziri jednom polupismenom rezimu treba da posluze kao neka vrsta kamuflaze - dakle instrument najnizih politikantskih racunica. U tome nisam htio da ucestvujem. Inace, vijest o mojoj ostavci, valjda prvoj u istoriji zirija, "Pobjeda" je objavila daleko od kulturne rubrike, ne navodeci ni jednu jedinu recenicu iz obrazlozenja, ali uz odgovarajuce krivicno-pravne kvalifikacije. Da covjek ne povjeruje.
Znaci li to da svaki razgovor o knjizevno-kulturnim desavanjima neminovno pocinje i zavrsava se u politickom diskursu?
- Tako je - u ekstremnim situacijama, kakva je nasa. Znam da dijagnoza zvuci staromodno i pateticno, narocito u Beogradu, znam da se na takve vijesti ovdje odmahuje rukom; medjutim, u Crnoj Gori je danas zaista na djelu otvorena antisrpska politika, u svim oblastima i na svim nivoima. Ko to ne vidi, taj je ili opasna budala ili opasni profiter. I sto je najgore, proces tece vrlo smisljeno, po inoviranom avnojskom scenariju. Poslednjih pet ministara kulture (sam njihov broj predstavlja prestup!), sve kobajagi Srbi - jedan je, cini mi se, cak i fakultet uspio da zavrsi - po ulasku u kabinet postaju beskompromisni drzavotvorni "ravnatelji". Istog trenutka pocinju da buncaju o Mediteranu i hiljadugodisnjoj crnogorskoj multikulturalnosti, dok im bukvalno pred ocima nestaju poslednji tragovi srpskog duha, kao da smo mi ovdje okupatori. Po kafanama jurisaju na Mestrovicev mauzolej, a u vladi se ne usudjuju ni "s" od Srpstva da pomenu. Vjeru za veceru! Za sitan svercerski baksis.
Naravno, i ranije su crnogorski glavari bez mnogo stila i ukusa podsticali podanicki mentalitet u redovima tzv. kulturnih pregalaca, ali je prosle godine iz dubina umjetnicke i kulturne duse naseg naroda krenuo nesto svjeziji talas idolopoklonstva, sa sansama da predje sve dosad poznate granice.
Ceo intervju mozete procitati u NIN-u!
RADIKALNA SVETICA?
Uopste me ne cini srecnom sto me nazivaju radikalkom. Pa ja sam majka, covek, pa tek onda Albanka. Mislim da je to zbog mog temperamenta i moje iskrenosti
Predsednica Socijaldemokratske partije Kosova Ljuljeta Pulja-Beciri nedelju dana uoci predsednickih i parlamentarnih izbora kosovskih Albanaca, kandidovala se i tako postala jedini protivkandidat Ibrahimu Rugovi. Ipak, povukla je kandidaturu i pridruzila se najjacim opozicionim strankama i asocijacijama koje su odbile da na izborima ucestvuju. Profesor je na Tehnoloskom fakultetu u Pristini. Udata je, ima dvoje dece. Pored Kacuse Jasari, jedina je zena politicar na Kosovu. Zbog odlucnog nacina na koji brani svoje politicke stavove i ocigledne harizmaticnosti koju poseduje, inspiracija je mnogima na Kosovu. U Katolickoj crkvi u Binci kod Urosevca umetnik Demir Pehljulji naslikao ju je kao sveticu.
Zbog cega ste se kandidovali i sta je na vas uticalo da povucete predsednicku kandidaturu?
- Uverena sam da mora da dodje do promene u ovoj nasoj krajnje pasivnoj politici. I to u ime spasavanja onog sto se spasiti moze od preostale kontrole albanskog politickog pokreta nad sopstvenim narodom. Zarad spasavanja nenasilnog puta resavanja kosovskog problema. Takodje, htela sam da pokazem da jedna zena, pa makar ona bila Balkanka, uz to i Albanka koja se ne moze pohvaliti emancipacijom svoje sredine, ima hrabrost i odgovornost da se prihvati takve duznosti, cak i u jednom prelomnom istorijskom trenutku. Nasi izbori se vec dve godine bezrazlozno odlazu. Sada, posle masakra u Drenici, pojavio se pravi razlog za odlaganje, ali on nije postovan. Odustala sam zbog moralnih i politickih razloga.
Da li su ovi izbori omogucili Ibrahimu Rugovi mandat za kompromis ili mandat za istrajavanje na istaknutom cilju: nezavisnosti?
- Ako pregovaracka ekipa zbrza dogovor ili potpise bilo kakav status za Kosovo koji ce biti ispod volje referenduma, bojim se da ce to biti uvod u opasniju situaciju i u prosirenje konflikta na Kosovu, a mozda i u citavoj regiji. Politicari moraju da slede raspolozenje mase. Sada je situacija takva da ce vam svako dete potvrditi da je nas put, put nezavisnosti, odnosno resenje pitanja Kosova van srpske i jugoslovenske jurisdikcije. Povratka nema.
Opsirnije u NIN-u.
PONOCNO DELJENJE
Da bi socijalisti nastavili po svome, ovoga puta su morali da plate Vojislavu Seselju daleko vise nego 1992. godine. Ako mu ispune i zelju da se raspisu novi lokalni izbori, tesko da ce u Srbiji ostati ista od opozicije
Imamo li pravo da prepustimo Srbiju Socijalistickoj partiji Srbije "koja nas je dovela do provalije" i Srpskoj radikalnoj stranci koja "garantuje potpunu provaliju i slom " bio je moto pod kojim je Vuk Draskovic odlucio da izadje na izbore. Odbivsi da se prikljuci bojkotu, uspeo je samo u jednom - dao je legitimitet vladi kojom nas je plasio.
Sa 169 glasova za i 49 protiv, sa sest meseci realnog zakasnjenja i sest dana probijanja svih mogucih zakonskih rokova, koalicija SPS -JUL - SRS proglasila je sebe vladom narodnom jedinstva i, prema recima Mirka Marjanovica, skupom svih "konstruktivnih, demokratskih i patriotskih snaga u Srbiji". Na pitanje da prokomentarise novu koaliciju, Dusan Mihajlovic, predsednik jedne od clanica dojucerasnje leve koalicije, upitao je: "A zasto je nova?"
I nije nova. To je skoro identicna vlada koja je na scenu stupila 1992. godine kada su se rat i sankcije nadvijale nad nasim glavama i kada je sklopljen "patriotski savez" izmedju SPS-a i SRS-a koji bi i sada, dok su sankcije pitanje dana i dok je na Kosovu vec opalila prva ustanicka puska, morao da odigra slicnu ulogu.
Nesto se ipak promenilo i karte su malo drugacije izmesane zahvaljujuci maestralnoj igri koju je Vojislav Seselj odigrao poslednjih meseci. Moze se to tumaciti iskustvom koje je stekao u nekadasnjoj bliskoj saradnji sa Milosevicem, ali i sve vecim uporistem u birackom telu.
Bilo kako bilo, on je (svaka cast Vojislavu Kostunici) jedini shvatio da trcanje do predsednikovog kanabeta nije unosan posao svaki put kada isti zvizne. Umesto da pohrli na pregovore i baci na sto sve svoje zahteve, odazivao se diskretno i bez pompe - na pregovore nije poslao cak ni svoj prvi tim, vec Dragana Todorovica i Stevu Dragisica. Atraktivni, ali ipak ne dovoljno da bi ih novinari svakodnevno opsedali, oni su prokomentarisali samo da se zalazu za koncentracionu vladu u kojoj bi cetiri najvece stranke nasle svoje mesto (SPS, SRS, SPO i JUL), jer je to volja biraca.
Uz svakodnevno ponavljanje te i takve price, uz odsustvo javne pomame na vlast i ministarske resore, radikali su proturili jos ponesto sto i nije bas mnogo primeceno: hteli bi svog mandatara jer je SPS dobio predsednika Skupstine. Novu demokratiju ni pod "razno" nece da vide u vladi, a u znak dobre volje traze nove lokalne izbore.
Takvom taktikom izbegli su da na sebe svale mrznju javnosti kojoj se vec smucila dugorocna kladionica o rasporedu ministarskih fotelja (retko ko je poverovao u pricu da je grb Srbije vazniji od Ministarstva informisanja) i da se nametnu kao stranka koja je na raspolaganju kada to Srbiji zatreba. A zatrebalo je bas kada je buknulo na Kosovu i kada su se predstavnici SRS-a bez razmisljanja pridruzili vladinom pregovarackom timu, sto je povoljno delovalo na rovite nacionalne rane koje jos lecimo od prethodnog rata.
Opsirnije u NIN-u!
KOSOVO U REGION!
Najjaci pravno-politicki argument srpske strane je mogucnost regionalizacije Srbije, nesto kao u Spaniji, sto bi i svet razumeo
Vazi za trezvenog politicara i zato njegova rec ima narocitu tezinu kada se radi o ozbiljnim nacionalnim pitanjima, kao sto je, u ovom casu, kosovsko. O Kosovu, dakle, i o novoj vladi uzgred, za NIN govori dr Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije (DSS).
Ima li izgleda da se problem Kosova ikako resi, nesto manje bolno po Srbe?
- Necu da kazem da jedinog krivca za sadasnji tezak polozaj Srbije na Kosovu treba traziti u sadasnjoj vlasti. Nesumnjivo da krivaca ima na svim stranama. Jasno je da se radi o pitanju koje je uveliko internacionalizovano mnogo ranije. Pitanje Kosova je internacionalizovano osamdesetih godina kroz zabrinutost Zapada, pre svega Sjedinjenih Americkih Drzava, za stanje ljudskih prava kosovskih Albanaca, premda se i tada i kasnije radilo o nastojanju kosovskih Albanaca da se domognu jos jedne albanske drzave.
Internacionalizacija kosovskog pitanja pocinje, dakle, osamdesetih godina. Nije tesko setiti se da je svojevremeno americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman u jednom intervjuu listu "Bujku", savetovao Albance da je najbolje da se za svoje nacionalne ciljeve, bilo to Kosovo unutar Jugoslavije, ili nezavisno Kosovo, bore u okviru sistema. Znaci, opcija koju je potpuno hladno, bez ikakvog zazora, u razgovoru sa kosovskim Albancima pominjao Voren Zimerman bilo je nezavisno Kosovo.
U to vreme, kada je kosovsko pitanje internacionalizovano, i sa politikom kakvu su vodili politicki predstavnici kosovskih Albanaca i interesom Zapada za Kosovo vise nego za kosovske Albance, problem je postao jos tezi nastojanjem bivsih jugoslovenskih republika, od Slovenije nadalje, da se kosovsko pitanje instrumentalizuje u unutrasnjim obracunima izmedju tih federalnih jedinica. Slovenci su u to vreme, i ne samo oni, pokazivali neverovatno i neprimereno interesovanje za pitanje koje se u tom trenutku cak i nekako pokusavalo da resi unutar Srbije. Ali interes svih bio je i tada - i Zapada i Amerikanaca i bivsih jugoslovenskih republika, pre svega Slovenije i Hrvatske - da se to pitanje izuzme iz Srbije i da se resava na drugi nacin: tako sto bi Kosovo dobilo status republike. I sada smo opet tu gde smo bili pre petnaest godina opet je jedino resenje za pitanje Kosova njegovo izdvajanje iz Srbije i pretvaranje Kosova u trecu federalnu jedinicu unutar SRJ.
Postavlja se pitanje sta je srpska strana ucinila da se svemu tome suprotstavi ili da stvari uzmu povoljniji tok nego danas. Treba reci da je ucinjeno vrlo malo i da je ponajmanje ucinjeno u poslednjih desetak godina.
Da li su Albanci na Kosovu uzivali sva ljudska prava prema medjunarodnim standardima, ili su tada ta prava bila manja?
- Treba imati na umu da svet u tom trenutku izgleda nesto drugacije nego sto ce izgledati posle 1989. godine, znaci posle pada komunizma. U nizu oblasti Albanci su uzivali najsira prava koja pripadaju manjinama, narocito kada je rec o obrazovanju. U nekom pogledu su Albanci vec imali - i mozda je zapravo u tome problem - jedno pravo vise od uobicajenih standarda manjinskih prava, a to je pravo na vlastitu drzavu u tudjoj drzavi. To je bilo resenje, dobro poznato, po Ustavu iz 1974. godine, po kojem je Kosovo bilo, sa izuzetno sirokim ovlascenjima, autonomna jedinica unutar Srbije, ali u necemu sa pravima vecim od same Srbije, i sa mogucnoscu da ucestvuje u strukturi jugoslovenske federacije. Dakle, da bude republika poput drugih.
Da ste kojim slucajem vi licno u pregovarackom timu, sta biste ponudili Albancima?
- Pregovori nesumnjivo moraju poceti i svako odlaganje je pogubno. Moralo se pregovarati i ranije ili, tacnije receno, i pre pregovora se moralo na razlicite nacine resavati pitanje sistema vlasti na Kosovu, traziti zajednicka srpska platforma za Kosovo i Metohiju u necemu sto je razgovor izmedju samih Srba, srpsko-srpski dijalog. Sve to nije ucinjeno. Stanje na Kosovu je danas neuporedivo gore nego sto je bilo pre sedam-osam godina i naravno, u pregovore se sada ulazi u mnogo tezim uslovima.
U pregovorima treba na svaki nacin stvari svesti na pravu meru. Poci od toga da se, prvo, pregovarati mora, da je ajbolje pitanje Kosova i Metohije resavati u sklopu regionalizacije Srbije. Dakle, uspostavljanjem regionalne i lokalne samouprave u Srbiji, pri cemu bi Kosovo i Metohija u sadasnjim ili nesto promenjenim granicama, predstavljalo jednu od tih regionalnih jedinica, od kojih bi Srbija bila sacinjena. Time bi pre, i pored resavanja kosovskog pitanja, vlast u Srbiji bila demokratizovana.
Kada ovo govorim, imam u vidu iskustvo kakvo je Spanija imala u periodu tranzicije. Ona se takodje suocila sa zestokim etnickim nezadovoljstvom u Kataloniji, Baskiji i Galiciji, i ona je prvo resila pitanje autonomnog statusa, odnosno regionalne samouprave za ove tri provincije, a kasnije izvrsila potpunu ustavnu rekonstrukciju. Spanija je kao drzava regionalizovana izjasnjavanjem na referendumima u lokalnim zajednicama. Danas je Spanija jedna dobro integrisana drzava, u kojoj su nacionalna nezadovoljstva u provincijama koje sam pomenuo - Kataloniji, Baskiji i Galiciji - pod kontrolom. Spaniji jednostavno ne preti opasnost od raspada, kojem su neretko izlozene visenacionalne drzave.
Dolazimo tako do necega sto je veoma vazno, da su visenacionalne federalne drzave uopste, a pogotovu na prostoru bivse Jugoslavije, posle presedana koji je stvorila Badinterova komisija 1991. i 1992. godine, potencijalno sklone raspadu.
Posto je interes medjunarodne zajednice, bar na recima, ocuvanje Jugoslavije u postojecim granicama, onda treba teziti nekim drugim resenjima kojima ce se izbeci opasnost raspada. To se moze postici tako sto bi Srbija bila regionalizovana umesto da bude federalizovana.
Ceo intervju mozete procitati u NIN-u!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.