2470, 30 APR 1998

Nedeljnik

DRVAR, DECANI, MALKOM...

Zadivljujuce je sa koliko su gandijevskog mira kanadski vojnici iz sastava svemocnog Sfora podnosili kamenovanje u Drvaru. A bes americkog generala Zaka Klajna, koji je, ukrpivsi Slavoniju i Baranju, dojurio u Bosnu da pokusa da stigne slavu Ricarda Holbruka, licio je na monolog slabo pripremljenog glumca u teskoj drami. Dede i babe, koji su se vratili na svoja imanja da jos nekoliko proleca zakopavaju seme krompira i tako na najdostojanstveniji nacin, koji oni danas mogu da zamisle, podju na drugi svet - proterani su dve i po godine posle Dejtona, i pored svih tenkova, slemova, helikoptera, policija, rezolucija, ugovora.

Ako svetsku zajednicu to ozbiljno zanima, onda sigurno zna da slike iz Drvara sahranjuju i pompezno dogovoren povratak Srba u Hrvatsku. Ko bi povratnike zastitio? Sforovci iz Drvara? Lokalna policija? Vlasti u Zagrebu koje su pod stravicnim pritiscima spolja donele zakone bez instrumentarija za sprovodjenje? Retorika generala Klajna? Jos jedna lamentacija Medlin Olbrajt nad temeljima spaljene srpske kuce?

Po logici spojenih sudova, sledi i dalekosezniji zakljucak: ko ce posle ovoga povratnike bilo gde zastititi od bilo koga?

Moze se razumeti da danas niko nema snage da se bavi stradanjima Srba. Zna se: krivi su! Istorija nema drugog suda do haloefekata i stereotipa koje nametnu "pobednici". Sve preostale istine su zanimljivosti za rubriku "Verovali ili ne". Ono: verovali ili ne, ali sirom sveta poznati "srpski koncentracioni logor" u Trnopolju uopste nije postojao. Napravila ga je jedna TV ekipa tako sto je iz dobrog ugla snimila zicanu ogradu koja je sluzila da spreci pilice da izlaze iz dvorista. Zanimljivo, ali od kakve je koristi to danas znati?

Od neke koristi bi svakako moglo biti kada bi medjunarodna zajednica (pre svih, jedina velesila SAD) ostala pri principu koji je "pronadjen" na pocetku ovog rata, kad su granice federalnih jedinica uzete za granice buducih juznoslovenskih drzava. Otkad je sveta i veka, velesile su proglasavale principe; mali bi onda davali otpor, ali bi posle u tom nasli logiku a zatim to prihvatali kao svoje. A sta se to sad zbiva oko Kosova? Koja su prava Albanaca? Samostalna republika, kao sto insistira Vasington? Dobro, mogu se naci argumenti. Hoce li posle Drvara general Klajn odjuriti u Zareb, udariti sakom o Tudjmanov sto i reci: posto vi niste voljni da zastitite ljudska prava Srba, a to je za nas Amerikance svetinja nad svetinjama i princip nad principima, mi cemo za te ljude izdejstvovati autonomiju. Nece, naravno. A i sto bi, to je zavrsena prica.

Sta to onda znaci: da medjunarodna zajednica, u stvari, i nema principe i da nekom moze da muti odnose, a nekom da ih resava?

Srbi se sada homogenizuju na osecanju da je to sto su oni svetski parija, njihov greh. To je, opste je poznato, opasno osecanje. A gotovo da nema masovnije politicke organizacije i javne licnosti koja ne klizi tom toku svesti.

Nedavni Seseljev nastup na televiziji zazvucao je ljudima sasvim ozbiljno. I ljudima kojima se do juce taj lik cinio najozbiljnijim u Korksovim karikaturama!

I ono malo (inace, sada sasvim neubedljivih) kriticara Miloseviceve igre sa referendumskim "NE" i sami se pitaju: kako se zaista moze tretirati nekoliko desetina ili stotina dvadesetogodisnjaka koji s oruzjem u rukama prelaze drzavnu granicu na mestu gde to nije predvidjeno? Dalje, kao ja bi to od drzava iz Kontakt-grupe (ne racunajuci Rusiju i njeno cecensko iskustvo) dozvolila postojanje "slobodnih teritorija" u okviru svojih granica? Kako bi oni zvali "oslobodilacke vojske", kao onu oko Decana? Ako predsednik Republike ode u Pristinu i ceka "drugu stranu", zasto se to ne moze tretirati kao ozbiljna ponuda za pregovore? Ko je, po Gelbardovom misljenju, ravan Rugovi?

Srpska paranoja?! Sta god da je, ali ova radikalizacija (moze se reci iznenadna) jeste cinjenica. Kao sto je cinjenica da "lesinari rata" sirom sveta slute da bi se na Kosovu mogao napraviti posao. Cuveni pisac banalne istorije Bosne (kad je trebalo i kako je trebalo) Noel Malkom (Bosnia, A Short Histordz) sada je sastavio "Kosovo, A Short Histordz". Sudeci prema kritici Normana Stouna (istog onog koji je 1994. napisao "Noel Malkom je najbolji"), pisac Malkom - koji je inace ekspert za Tomasa Hobsa i njegovo vreme, a Srbi (za koje je sada pronasao da su nastali od Vlaha) njegov su hobi - upravo objavljuje senzacionalno otkrice: da stvarna bitka na Kosovu nije bila veliki herojski srpski poraz. Malkom (ne Reih fon Deniken) nasao je da je na Kosovu tada bilo nereseno, a da su stvarni heroji tog "meca" najverovatnije Madjari, ali Srbi svakako ne. Jos ce taj plemeniti egzorcista ("onaj koji isteruje zle duhove") od Srba napraviti Evropljane. Jer Malkom, dakle, odvaja od svoje naucne karijere i sa strascu amatera se zrtvuje da bi iz Srba "isterao" prvo Bosnu, pa sad i slovensko poreklo i kosovski mit. A oni? Jos ne razumeju. ali nece Malkomi lako izaci iz takvog rudnika zlata. Pa makar morali trecom knjigom dokazati da je Beograd u Persiji.

Slobodan Reljic



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.