COVEK ZA HAOS
U Stejt departmentu ozbiljno jaca grupacija koja veruje da je Milosevic sa stanovista americkih interesa potrosen, i da je Seselj najmocnija krtica u njegovim redovima, zgodna za upotrebu
Senzacionalno je odjeknula izjava Obrada Kesica, americkog eksperta za Balkan, da Stejt department uspostavlja indirektne i diskretne kontakte - ali kontakte! - sa vodjom srpskih radikala dr Vojislavom Seseljom, dosad na Zapadu najsatanizovanijom politickom licnoscu balkanskog terena. Hoce li to Amerikanci da ruse Milosevica bas pomocu militantno antiamericki nastrojene politicke figure?
Kesic, mladji covek srpskog porekla, dobro obavesten, misli da hoce, ali oprezno, postupno i - hladno!
- Jos nije promenjen zvanicni americki stav prema Seselju, ali je ipak vazna stvar u tome da je prvi put u americkoj administraciji, u Stejt departmentu, razgovarano o mogucnosti uspostavljanja kontakta sa radikalima i sa samim vodjom radikala - veli Obrad Kesic. - Vodi se unutrasnja borba u Stejt departmentu. Jedna grupa tvrdi da je Seselj ratni zlocinac, nacionalista i ekstremista, i da Amerika ne bi trebalo da ima bilo kakav kontakt s njim i njegovom strankom. Druga, pak, grupa, ili fakcija u Stejt departmentu smatra da je sve to, mozda, tacno, ali da je Seselj ipak realnost srpske politike, da je on jak kao politicar, i, kada se pogleda opozicija, on je jedini, ili da kazemo jedini formalni pripadnik opozicije, koji je pokazao da ipak zna kako da postupa i da iz svakih izbora izadje sve jaci.
Zbog toga tvrde da bi trebalo da se uspostave kontakti sa Seseljom u jednoj celokupnoj misiji, kako bi se cinio pritisak na Milosevica da se i u krajnjem slucaju Seselj iskoristi da se obori Milosevic. To se ukljucuje u siru debatu i raspravu u Stejt departmentu. Rasprava je o tome da li je za americke interese na Balkanu i u bivsoj Jugoslaviji Milosevic jos koristan. Znaci, treba li Milosevica otpisati sto pre.
I sta kazu?
- Jedna grupa tvrdi da je on jos koristan, a sto je najvaznije, da je on jedini politicar medju Srbima koji moze da garantuje americke interese i da ucini one ustupke koji su sada potrebni da bi se ti americki interesi ocuvali.
Druga grupa kaze - a kada pogledamo, ta grupa je manja od one prve, ali svakog dana raste u znacaju i uticaju na zvanican stav Amerike - da je Milosevic ipak uzrok svih problema na prostorima bivse Jugoslavije i da ne moze Amerika da se nada, kao sto se nadala do sada, da on moze da bude faktor stabilnosti. Znaci, ta grupa sada ide u suprotnom pravcu od dosadasnjeg zvanicnog americkog stava. Misle da je upravo momenat da Amerika ne samo - okrene ledja Milosevicu, nego i da aktivno radi na njegovom padu.
U kom trenutku je Seselj postao faktor americke spoljne politike? Sta je odlucilo?
- Ta debata, zapravo te svadje vode se jedno dve-tri nedelje. Mislim da nista konkretno nije reseno. Preovladjuje misljenje da Milosevica treba pritisnuti, kako bi se ubedio da je Amerika vec prihvatila stav da bi trebalo da ode sa vlasti. Ali u isto vreme, tim pritiskom, Amerika ne sme potpuno da ga obori, zato sto se Milosevic - sada govorim kakav je stav americke spoljne politike u ovom casu - ne moze trenutno oboriti ili oterati sa vlasti, jer je ipak jedini faktor koji moze da garantuje barem neku vrstu stabilnosti.
Otkud takva suptilnost u inace robusnim americkim potezima?
- Kada bi Milosevic pao, plase se ovde, nastao bi haos, izbili bi gradjanski neredi u samoj Srbiji, a to bi u sustini ugrozilo americki interes u Bosni i u celoj bivsoj Jugoslaviji. Vazno je, pak, u svemu tome da je prvi put pocela rasprava da li je Milosevic koristan americkoj spoljnoj politici, iako u ovom momentu u Stejt departmentu preovladjuje grupa koja se ipak nada da ce Milosevic uciniti ustupke koje trazi Amerika.
Znaci, smatra se legitimnim pitanje da li je Milosevic uopste koristan americkoj spoljnoj politici. To je veliki zaokret u misljenju za poslednjih pet-sest godina.
Ako se ovako nastavi i ako se situacija na Kosovu ne popravi, ako se sukob ne stisa i ljudi i dalje ginu, mislim da je pitanje vremena kada ce ona manja frakcija u Stejt departmentu da prevlada. Njeno misljenje je svakim danom sve prihvatljivije za veci broj ljudi koji odredjuju spoljnu politiku prema bivsoj Jugoslaviji i sadasnjoj Srbiji.
Kontakti sa radikalima su vazan faktor, u smislu nacina na koji bi trebalo da se vrsi pritisak na Milosevica. Do sada su Amerikanci podrzavali direktno i aktivno Djukanovica i Dodika, sada traze formu pritiska u samoj Srbiji koji bi mogao da se usmeri protiv Milosevica.
Razumljivo, Seselja bi instrumentalizovali zbog njegove snage. A ideologija?
- Kada pogledaju realnu politicku situaciju u Srbiji, oni vide da je demokratska opozicija vrlo slaba, gotovo je nestala, i preostaje im da taj pritisak cine iznutra, znaci u vladajucoj koaliciji. Zato se ovde sve vise i vise govori o taktici da Amerika uspostavi neke u pocetku indirektne kontakte sa radikalima, pritom ce direktno da probaju da nadju ljude iz uze okoline predsednika Milosevica, u SPS i JUL-u, koji bi bili voljni da saradjuju i da, eventualno, naprave neke krupne promene u Srbiji. Mislim da su se desile dve vazne stvari. Prvo, pokrenuto je pitanje da li je Milosevic koristan za americke interese u bivsoj Jugoslaviji, a u to je logicno ukljuceno i pitanje treba li aktivno da se radi na rusenju Milosevica.
Drugo, takodje vrlo vazno pitanje, skoro postavljeno u Americi, glasi: treba li da se uspostavi kontakt sa Seseljom.
Odgovor na prvo pitanje jos nije konacan i jos se nije odlucilo da li da se aktivno radi na rusenju Milosevica, odnosno, da li je on jos koristan za americku spoljnu politiku. U drugom slucaju zapravo i nema pitanja: veci deo grupacije koja stvara americku spoljnu politiku prema Srbiji vec je prihvatio Seselja kao cinjenicu. Znaci, uspostavice se kontakt sa radikalima i sa ljudima iz SPS i JUL-a, koji bi mogli da odigraju vecu ulogu u pripremi i izvodjenju promena u Srbiji.
M. Glisic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.