Cekajuci Natoa

Desetak dana posle moskovskih razgovora, ni Rusima a ni nama nije, danas, potpuno jasno da li ce od toga ispasti neka korist. Ono malo optimizma sto nas je zapljusnulo, kao iznenadna letnja kisa, proslo je kao i svaki letnji pljusak, kao i sve drugo sto se u prirodi zbiva naglo i iznenada. Ostalo je ono sto se godinama talozilo, neprimetno i neumitno: strasni antagonizam izmedju Srba i Siptara, koji je danas prerastao u neprijateljstvo i krvavi sukob, za koji, danas, ni jedanaest nobelovaca, okupljenih za "okruglim stolom" (plus Toma Nikolic, Ratko Markovic i Moma Trajkovic), nije u stanju da nadje leka.

Stanje na Kosovu i Metohiji, onako kako ga shvata siptarska vrhuska, nije dobro za Siptare, dok Srbi zive i uzivaju kao bubrezi u loju. Na Kosovu i Metohiji ne bi uopste bilo pucanja, samo kad bi se srpske drzavne okupacijske snage - vojska i policija, povukle. Onda bi Siptari, mnogo divni domacini, ugostili svoje voljene komsije Srbe, sa kojima su vekovima lepo ziveli. Tako, otprilike, govori na Glasu Amerike Bujar Bukosi, predsednik vlade kosovskih Albanaca u egzilu.

Nase gore ljudi, koji u Vasingtonu prave televizijsku emisiju na americkoj drzavnoj televiziji (na srpskom jeziku), rade svoj posao vrlo profesionalno (ni po babu ni po stricevima...). Pitaju predsednika vlade u egzilu Bukosija (ako je sve to tako kako on kaze), zasto onda ovi sto sebe zovu oslobodilackom vojskom prepadaju civile, rudare, odvode ih i drze kao taoce i daj boze da su ti neduzni ljudi srpske nacionalnosti jos zivi... Kaze predsednik vlade u egzilu da za tako nesto prvi put cuje, ne, ne veruje on u to, to je srpska propaganda, nema tu istine, ne, ne, ne... Poznaje on svoj narod...

Neka to bude manir kojim se narodi, na koje su Turci presudno uticali, sluze (gledaju coveka u oci i - lazu), ali ima nesto mnogo vaznije sto je ovaj predsednik vlade u egzilu rekao. Naime, otkrio je, u nekoliko recenica samo, i plan i taktiku kosovskih Siptara, sto su ih skovali protiv Srbije i Jugoslavije. Kaze Bukosi, za gledaoce sirom planete, kako je na Kosovu sve jasno: tamo postoji oslobodilacka vojska koja drzi trecinu teritorije Kosova i Metohije i sad je vreme da se ta vojska stavi pod kontrolu politike, kako je svuda u svetu, a kao sto je poznato, Kosovo ima svoje drzavne institucije - sefa drzave, parlament, vladu... Ovih je dana i Rugova izjavio da njega nista drugo, osim nezavisnosti Kosova, ne zanima.

Onaj covek koji je dozvolio da se na Kosovu i Metohiji polako ali sigurno pravi paralelna siptarska drzava - mirno prelazeci preko Rugovinih planova da prvo razvije paralelnu ekonomiju, zatim sprovede izbore i na kraju formira i naoruza paralelnu vojsku, imace jednog dana o cemu da razmislja. Pre svega o svom politickom i istorijskom neznanju. Nije primere, slicne Rugovinoj drzavi, morao da trazi iskljucivo po Africi, mogao je da se seti kako je Broz, komandant komunistickih gerilaca, krenuo u sumu, protiv Nemaca, formirao oslobodilacku vojsku, oslobodio deo teritorije, organizovao politicku vlast, a onda je malo zaboravio na okupatora i okrenuo se protiv drzave Jugoslavije, srusio monarhiju, upoznao se sa Cercilom (kao Rugova sa Klintonom), a svetu je kasnije preostalo samo da prizna realnost - novu jugoslovensku drzavu, sa Brozom na celu.

Neukost srpskih politicara zapanjuje. Oni koji su nasledili Brozovu kamarilu nista nisu znali. Sta su mogli ocekivati od Siptara ako ne ostvarenje stogodisnje ideje Prve prizrenske i poluvekovne ideje Druge prizrenske lige, koja je svakom ozbiljnom coveku na Kosovu poznata: rec je o ujedinjavanju svih Siptara u jednu drzavu - veliku Albaniju. Nista tu novo Rugova i svi drugi siptarski politicki lideri nisu morali da izmisljaju. Plan je postojao, on je u svesti gotovo svih Siptara, svidelo se to aktuelnoj srbijanskoj vlasti ili ne. Ali, da su srpski politicari vise znali i da su umeli bolje da racunaju, mozda danas Rugova i Bukosi ne bi imali ni vojsku, ni oruzje ni siptarsku ekonomiju, o drzavnim institucijama da ne govorimo. I ne bi siptarski lideri, koji ni do dana danasnjeg nisu nijednom osudili terorizam svoje vojske, imali vise saveznika u svetu nego legalna i legitimna jugoslovenska i srbijanska vlast. To je, nazalost, nasa muka i nasa nesreca.

Kod Siptara je sve ispalo drugacije. Oni su, kad su krenuli u oslobodjenje, u prvi plan isturili svoje najumnije ljude, a ovi, za razliku od nasih politicara, nisu citali i slusali dnevnik jedne siparice, nego su krenuli u svet, pravili veze, stvorili jak siptarski lobi u Americi i sad mogu, kad im se prohte, samo da nakrive kece. Zato onaj Bukosi (iz egzila) moze da kaze kako je na Kosovu sve jasno, ostaje svetu samo da prizna realnost.

Svet je, naravno, nepravedan. Amerikanci prednjace. Njihov je sudija napravio najvecu bruku u Francuskoj - izmislio je penal protiv Brazilaca. Mislite li da ce mu u zemlji kauboja to neko zameriti? Nece ni pravdoljubiva Hilari. Ali, nismo se ni mi pretrgli u osudjivanju nepravde koja nam se godinama cini. Pustao je neko Rugovu da pravi paralelnu drzavu, samo da bi mu sa Kosova stiglo (u paketu) trideset socijalistickih poslanika, iako je na izbore tamo izlazilo najvise sto hiljada ljudi.

Na kraju, da li ce nas bombardovati? Verovatno nece, ali nikad se ne zna. Ako nas predsednik stane, ako krene licno na pregovore, ako pozove Gonzalesa, ako odrzi rec datu Jeljcinu, ako dozvoli hitnu privatizaciju, ako ubrza demokratizaciju, ako pohapsi ratne zlocince, ako prestane da izigrava marsala, ili ako odluci da se povuce i posveti golubarenju, mozda i pecanju, tada mozemo biti spokojni.

PETAR IGNJA