VLADIKA ARTEMIJE

DRZAVA JE ZATAJILA

Na Kosovu se radi o zivotu i smrti i ne bavim se politikom da prigrabim vlast

Na medjunarodnom Bertelsman forumu u Berlinu ucestvovao je i vladika rasko-prizrenski dr Artemije (Radosavljevic). Na kraju foruma gospodin Artemije odgovorio je za NIN na nekoliko pitanja.

Kako ocenjujete politiku sluzbenog Beograda prema Kosovu?

- Ne mogu da je ocenim, jer ona i ne postoji. Da je tamo bila prisutna politika, sigurno je da se ne bismo nasli u ovoj situaciji, u kojoj se danas nalazimo. Da je postojala zelja, resenje se moglo naci, i to mirnim i demokratskim putem. Stanje na Kosovu iz dana u dan, iz casa u cas biva sve gore.

Sta treba u ovom casu da se cini kako bi doslo do smirivanja situacije?

- Nijedan problem srpskog naroda, pa ni pitanje Kosova, ne moze da bude resen pod ovim rezimom koji Srbijom vlada vec deset godina. Dakle, da bi doslo do sustinskih promena u Srbiji, potrebno je da dodje do promene vlasti. No, to ne znaci da mi treba sad da sedimo skrstenih ruku i cekamo. Potrebno je preduzeti prvi, konkretan korak, a to znaci da treba da dodje do prekida oruzanih sukoba. Oruzje treba najpre da ucuti, kako bi ljudi mogli da progovore.

Da li ste do sada imali nekih susreta i sa kosovskim Albancima?

- Da, imao sam. Rec je o neformalnim razgovorima. Na proslavi godisnjice Americkog centra u Pristini sreo sam se sa gospodinom Rugovom, a u aprilu ove godine, takodje u organizaciji Bertelsman fondacije, u Solunu, imali smo sastanak sa predstavnicima albanske manjine u Srbiji. Prisutni su bili Adem Demaci, Veton Suroi, Gazmend Pulja. To su ljudi sa kojima se moze kontaktirati, razgovarati. Tokom dva dana, dok smo bili zajedno u Solunu, takoreci priblizili smo se jedni drugima, sto je i prvi korak u uspostavljanju medjusobnog poverenja. I ovde u Berlinu, takodje je prisutan, na ovoj konferenciji danas, Veton Suroi. Juce smo se pozdravili. Razgovarali smo kao ljudi sa ljudima.

Pozivaju vas brojni svetski drzavnici, a ako smo dobro obavesteni, predstavnici vlasti u nasoj zemlji vas izbegavaju. Kako to da se protumaci?

- To bi oni morali da vam objasne. Da, to je cinjenica.

Predstavnici Srba sa Kosova, dakle gospodin Momcilo Trajkovic i ja, dobrodosli smo svuda u svetu, i to na najvisem nivou. Pokusali smo pet ili sest puta da dodjemo do svog predsednika Milutinovica, ali bez uspeha.

Zasto bas do Milutinovica?

- Smatramo da je problem Kosova pre svega problem Srbije i zato ne zelimo da razgovaramo sa predsednikom Jugoslavije, vec Srbije. Mi, naime, nastojimo da izbegnemo internacionalizaciju kosovskog problema. Nazalost, do susreta sa predsednikom Srbije nije doslo, jer nam, jednostavno, nisu ni odgovorili na pisma.

Ovom skupu prisustvuje preko pedeset uglednih licnosti iz celog sveta. Da li ste sa njima imali nekih susreta?

- Sa mnogima sam se pozdravio, kako je vec to uobicajeno na takvim konferencijama, a narocito srdacno sa predstavnicima Grcke i Rusije.

Vi ste posetili nedavno i Moskvu. Sta ocekujete od njihove vlade?

- Od Rusije ocekujemo razumevanje, podrsku i pomoc. Ja sam bio prosle godine, u oktobru, u Moskvi. Bio sam u ruskom parlamentu, Dumi, gde smo razgovarali sa ruskim politicarima. Oni su zaista pokazali veliko razumevanje za nase probleme. Sto se tice neke konkretne pomoci, tu nam nisu mogli nesto narocito pruziti. Mi se nadamo da na medjunarodnom planu, kada se govori o Kosovu, ako nista drugo, Rusija bar nastoji da se primenjuju isti arsini prema obema stranama. U tome Rusija jedino moze da pomogne.

Bili ste primljeni i kod velikog ruskog pisca Aleksandra Solzenjicina.

- Jeste. To mi je bio najdrazi trenutak tokom posete Rusiji. Ugostio nas je veoma srdacno, kao da smo se poznavali stotinu godina. Znate, ja citam njegove knjige duze od 25 godina i veoma ga cenim.

Vase mesanje u politiku neki odobravaju, ali ima i onih koji vas kritikuju, jer kazu da Crkva ne treba da se mesa u politiku. Vase pristalice uglavnom vas brane argumentom da Srbi Kosmeta ne zele da dozive sudbinu Krajine, pa je stoga bolje da ih predstavlja vladika, koji zivi sa njima, nego vlast, koja je tamo daleko, u Beogradu. Neki vas, gospodine episkope, nazivaju i srpskim Makariosom. Gde je tu istina?

- Znate, oni koji govore da Crkva ne treba da se mesa u politiku, to su oni koji bavljenje politikom smatraju svojim monopolom i taj monopol je u njihovim rukama vec preko pedeset godina. Oni prosto ne zele da bilo ko drugi o politici i razmislja. Medjutim, ovo sto ja radim, tvrdim da to i nije politika, vec je to jednostavno briga za svoj narod i to ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i za srpski narod u celini. Ovde je rec o biti ili ne biti, tu je pitanje o zivotu i smrti. Ja se ne bavim politikom da prigrabim vlast. Radovao bih se kada bi brigu o Kosovu i Metohiji vodila drzava. Imam mnogo crkvenih poslova. Ali prinudjen sam da se bavim i necrkvenim poslovima, jer je drzava zatajila.

N. Z.