NEBO NAD KOSOVOM

SVE JE POD PRISMOTROM

Za organe bezbednosti i VJ nije tajna kojim pravcima se krecu siptarski teroristi i gde se nalaze njihove baze, tako da se jedino u slucaju veoma losih vremenskih prilika dogodi da albanske teroristicke grupe ponekad imaju uspeha pri pokusaju ulaska na nasu teritoriju

Visoki vazduhoplovni oficir JA posle ukidanja vojne blokade Jugoslavije i aktivnosti NATO snaga i Seste flote u Jadranu, u razgovoru na proslavi vojnog jubileja izjavio je: "Oni kontrolisu nas, a mi kontrolisemo njih."

Komentar je aktuelan i danas u vreme novog embarga i najavljenih vojnih mera prema Jugoslaviji. Dakle, prica je ista ili se ponavlja. Sve sto se u vreme pomenute vojne blokade na jugoslovenskom kopnu, moru i u vazduhu kretalo, kontrolisano je od NATO snaga takodje sa kopna, mora i iz vazduha. Misli se na pokrete i aktivnosti sva tri vida Vojske Jugoslavije. Osim osmatranja teritorije Jugoslavije u dubini do 100 km, iz izvidjacko-spijunskih aviona koji su neprekidno leteli duz nasih granica, drugi nacin kontrole je iz satelita koji su po odredjenoj putanji i odredjenom vremenu preletali (i jos prelecu) Jugoslaviju na visini od cetrdesetak hiljada metara, snimaju i trenutno prenose snimljeno odgovarajucem centru u Americi i komandi NATO snaga za Evropu. Kao sto se u to vreme prakticno nista u vojnom smislu u Jugoslaviji nije moglo sakriti (sateliti mogu preneti sliku predmeta velicine kutije cigareta), tako ni za Vojsku Jugoslavije nije bila tajna (kao sto nije ni danas) sta se u blizini nasih granica desava, pa cak i mnogo dalje.

Istoga trenutka kada su se NATO avioni dizali u vazduh sa aerodroma i baza u Italiji, bili su pod prismotrom odgovarajuceg operativnog centra RV VJ koji je pratio marsrute i procenjivao namere. Vec posle nekoliko dana, nasi vojni strucnjaci su izradili mape koje su sadrzale ne samo detaljno kretanje NATO aviona vec i razradjene varijante mogucih pravaca napada. Ova ozbiljna igra se nastavila rutinski do kraja blokade i posluzila je VJ za detaljnu analizu i procenu namera eventualnog napadaca. Intervencija NATO snaga u Republici Srpskoj bila je provera uradjenih ekspertiza i danas za VJ ne bi trebalo da bude iznenadjenja u strateskom smislu.

Nista manje nije bila, za drugu stranu, zanimljiva ni reakcija nasih vazduhoplovnih snaga, tacnije pilota aviona koji su neprekidno u vazduhu sa nase strane duz nasih granica na kopnu i moru leteli u blizini potencijalnog protivnika. I nasi piloti su uvezbavali moguce pravce napada i rezervne varijante.

Nedavne izjave albanskih i makedonskih zvanicnika da su jugoslovenski avioni u vise mahova povredili njihov vazdusni prostor samo su delimicno tacne. Nije se radilo o avionima, vec o bespilotnim letelicama koje VJ i snage bezbednosti koriste za kontrolu iz vazduha celog podrucja Kosova i Metohije. Makedonska i albanska vojska raspolazu samo klasicnim radarskim sistemima koji mogu zapaziti povredu svoga vazdusnog prostora od stranih aviona, ali ne i bespilotnih letelica. Medjutim, americki vojni strucnjaci - savetnici u ovim zemljama - imaju sredstva i mogucnosti za kontrolu, ali je, naravno, tesko objasniti sta i kako u suverenim zemljama, za koje se nasi juzni susedi predstavljaju, aktivno rade strani vojni strucnjaci, iako je to vec javna tajna. Zato su i protesti nasih juznih suseda bili neubedljivi i nedefinisani.

Za vreme rata u Bosni americke bespilotne letelice tipa PREDATOR bile su neprekidno aktivne, i nepovoljni vremenski uslovi, koji su veoma bitni za aktivnost ovih izvidjacko-spijunskih aviona uticali su da dve zalutaju na nasu teritoriju i dodju u ruke nasih vojnih strucnjaka. Americki predator, naravno, nije jedini tip bespilotne letelice koje su danas u slicnim slucajevima, kao sto je to kontrola teritorije na Kosovu, nezamenljivo sredstvo prakticno neprimetne kontrole teritorije iz vazduha.

Pored bespilotnih letelica koje su avionskog tipa, vojni eksperti su proizveli i spijunske letelice koje su tehnologijom i izgledom u stvari minijaturni helikopteri sa istom namenom, kao na primer thompson, houk.

Svakako je znacajno poreklo ovih letelica koje nesumnjivo koriste policija i VJ. Ne treba zaboraviti da je Jugoslavija oduvek bila u oblasti vazduhoplovne tehnologije znatno ispred svojih suseda, sa uspesima nesrazmernim finansijskim i drugim mogucnostima u ovoj delatnosti. Pocetkom devedesetih vazduhoplovna industrija Jugoslavije je uspela da izradi nekoliko modela po projektu za serijsku proizvodnju vise tipova ultralakih letelica avionskog i helikopterskog tipa. Dimenzije (raspon krila, odnosno elise oko dva metra, tezina od 35 do 50 kg) za spijunske letelice, kao i modeli jednoseda oba tipa letelica, bili su zaista sjajan uspeh vojne industrije. Problemi su, medjutim, nastali kod opreme ovih letelica (kamere i sistem vodjenja), gde nasa industrija nije mogla da izradi i ponudi odgovarajucu opremu. Problem bi bio lako resen kooperacijom sa stranim partnerima da nije doslo do vojne blokade.

Tako su tek ukidanjem vojne blokade ocito reseni ovi ne mali problemi, jer je komandovanje ovim letelicama (iz jednog centra sa zemlje) koje lete u parovima (ponekad i sest istovremeno), veoma slozen tehnicko-tehnoloski zadatak. Najbolje uslove za kooperaciju ponudila je izraelska kompanija BTA koja proizvodi vec godinama istoimeni tip bespilotnog aviona, ocenjenog od strucnjaka kao najbolji. Naravno, tesko je potvrditi koji je tip ove letelice u upotrebi kod nas. Verovatno je da je domaci projekat dobio neophodnu tehnicku i tehnolosku podrsku sa ruske strane, u okviru vojne i tehnicke saradnje dve zemlje.

Za sadasnji trenutak kosovske krize i za pitanje sigurnosti i kontrole unutrasnjeg prostora najvaznije je da su ove letelice odlucujuci faktor u kontroli zabacenih i tesko dostupnih mesta koje je neophodno kontrolisati. Sigurno je da za nase organe bezbednosti i VJ nije tajna kojim se pravcima krecu siptarski teroristi i gde se nalaze njihove baze. To je ocito razlog neverovatno uspesnih dejstava granicnih jedinica VJ, koje svakodnevno osujecuju pokusaje ilegalnih prelazaka jugoslovenske granice, manjih ili vecih grupa terorista, pa cak i na tesko pristupacnim mestima koja se ne mogu kontrolisati drugacije nego samo iz vazduha. Jedino se u slucaju veoma losih vremenskih prilika dogodi da albanske teroristicke grupe ponekad imaju uspeha pri pokusaju ulaska na nasu teritoriju.

Zato medjunarodna zajednica neprestano insistira na povlacenju specijalnih policijskih jedinica sa Kosova. Pri tom se ne daje tumacenje koje su to specijalne jedinice. Ocito se misli na specijalne tehnicke jedinice policije i VJ koje opsluzuju funkcionisanje ovog vida i nacina zastite jugoslovenske teritorije.

(BNA Tiker)