POPRAVNI IZ VLADANJA

DEKAN PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU OLIVER ANTIC TRAZI OD KOLEGA DA SE MORALNO UPODOBE, PA CE IM DATI SANSU...

Ministar prosvete u Vladi Srbije Jovo Todorovic, odlucan kakav je, lupio je pesnicom o sto i rekao: Ne moze tako, vratite mu! I vratili su mu, dekanu Filoloskog Marojevicu, Statut na doradu. Cela Vlada, pisu novine, ribala je Marojevica iz dva moguca razloga: u osetljivom politickom trenutku, s obzirom na Kosovo, ubacio je albanski jezik na grupu za romanistiku; drugi razlog - kao radikal previse radikalno je reorganizovao Fakultet, upisujuci u Statut svoja ovlascenja u 34 tacke!

Zanet reformskim idejama, Marojevic je zatim unistio katedru za opstu (svetsku) knjizevnost sa koje je izislo sve sto vredi u srpskoj literaturi druge polovine veka, od Kisa nadalje... I naredio je da svi uce ruski, kao da je Jeljcin vecan!

Poput ministra Todorovica, temperamentan je i dekan marojevic. Rekao je, zamislite sta je rekao: "Bas me briga za ministra"!

To znaci da radikali dizu glave...

Ministar Todorovic cuti, sto je i za rezim najkorisnije...

I dok se Vlada s Todorovicem na celu bavi ribanjem, dekan Pravnog fakulteta Oliver Antic (o kome je ovde rec) ne posustaje u temeljnom ciscenju poseda koji mu je zakon dao. Najpre je onemogucio izbor vanrednog profesora Vladimira Vodinelica u redovno zvanje, a zatim ga, za svaki slucaj, izbacio iz nastave. Antic sada milostivo porucuje da Vodinelic kasnije moze da konkurise, pod uslovom da se u medjuvremenu popravi...

Kako profesor moze da se popravi, pitanje je sad. Profesor moze da se popravi jedino tako sto ce prestati da misli. Ali ako profesor prestane da misli, zajebavace ga studenti! Zacaran krug...

Kazu da je Vladimir Vodinelic medju vodecim jugoslovenskim teoreticarima gradjanskog prava; svi ga hvale, osobito kolege. Jedino se studentkinje zale da je Vodinelic zahtevan. Kod njega mora da se zna, od studentkinja trazi detalje... Nije, medjutim, Antic protiv Vodinelica da bi bio na strani studentkinja, Antic je na svojoj strani, na strani pizme i samovolje. Radi se o tome da su Antic i Vodinelic pribliznih godina, ali je Vodinelic uvek bio ispred. Gurao ga dar, Antica je gurala Partija. To se pamti, to se ne zaboravlja. Kucnuo je cas osvete, a osveta nasa crvena ce biti!

Doista, Oliver Antic idejno je pocrveneo vec na pocetku karijere, sto ne znaci da se nije prilagodjavao, ako treba. Ali je i proganjao, kad treba! Slucaj Vodinelic mogao bi se, dakle, uzeti samo kao epizoda u kontinuitetu. Za kontinuitet, pohvalio se sam Oliver Antic, poseduje specijalno ovlascenje Odakle Treba. Kaze kolegi, onako intimno, da je Vodinelica elinminisao iz razloga drzavno-obavestajne prirode! Obznanio je, znaci, verovatno neovlasceno, da i Sluzba drzvne bezbednosti - recnikom Sluzbe receno - uzima ucesca u izboru profesora. Mora biti da ga je zbog neprimerene otvorenosti Centrala izgrdila, Sluzbu bezbednosti vise ne pominje, tako su mu rekli.

Vodinelica, kaze Antic, posle Sluzbe nece ni sredina, a sredini koja ga hoce zapretio je otkazom. Deo sredine, zdraviji, ozbiljniji i ugledniji, na to je odgovorio strajkom koji je i poceo 8. septembra. Fajter Antic ne bi, opet, bio na platnom spisku levice da nije fajter: nasao je strajkbrehere. Tako sada umesto Koste Cavoskog, Danila Baste, Vojina Dimitrijevica, Miroljuba Labusa, Dragora Hibera, Dragoljuba Popovica, Jovice Trkulje, Mirjane Todorovic (pominjem samo redovne profesore), studente ispituju Jugoslav Stankovic, Dimsa Peric, Vlajko Brajic i Slobodan Perovic. Kosta Cavoski se zgraza nad odlukom pomenutih kolega da prihvate (valjda unosnu) funkciju strajkbrehera.

- Vlajko Brajic - dodaje Cavoski - nije kompetentan da ispituje iz predmeta Uvod u pravo, zato sto studenti znaju vise od njega!

Oliver Antic (Nasledno pravo) druzi se sa Bracom Kertesom iz Carine koji mu je, kao drug drugu, poklonio auto, pa sada dekan taj auto parkira na licnom parkingu u dvoristu fakulteta; ostalima je parkiranje zabranjeno!

Takav izbor poslusnih i kivnih ljudi, receno je na jednoj tribini o zbivanjima na Univerzitetu, i takav progon mislecih neistomisljenika, najzad takav stepen nepoverenja u univerzitetski kadar, nije zabelezen nigde u Evropi u ovom veku, mozda samo u nemackoj pod Hitlerom.

Neka se publika jos proveseli cinjenicom ko je, i kakav, dobio funkcije i zvanja na Univerzitetu. Kad je radikal postavljen za dekana Elektrotehnickog, tek onda se na Fakultet vratila moralna gromada od Milosa Labana, koja optuzuje koleginicu Turajlic za pljacku nekoliko stotina hiljada maraka; sta ceka javni tuzilac ako Laban govori istinu! Ali sta s Labanom ako ne govori istinu, cemu je, kazu kolege, sklon - hoce li ostati univerzitetski radnik, pedagog. U svakom slucaju, Laban zadovoljno drzi do sopstvene zvucnosti. Pise novinama: "Podsecam vas na vasu obavezu da licnosti koje navodite u tekstovima potpisujete sa onim titulama koje imaju prema VAZECIM propisima. Tako ja nisam samo Milos Laban vec prof. dr Milos Laban, posto sam u to zvanje izabran prema NOVOM zakonu..."

Uskliknimo s ljubavlju: Prof. dr Milos Laban! Kako to gordo zvuci!

Zasto rezim, skromno se pitam, i na Univerzitetu daje prednost frustriranim mediokritetima? To naivno pitanje uporno mi pritiska mali mozak. nece valjda biti da rezimu odgovara odliv svakoga mozga, pa i velikoga, mrtvo more, nedesavanje, unutrasnje sagorevanje, pustos i praznina? Sta ce biti sa rezimom ako svi budu u jedinstvu sa rezimom i njegovim misljenjem? Nad cim i nad kim ce rezim da vlada?

Ocekuje li rezim da u bliskoj buducnosti samo cvrcci remete jednoglasje?

Nemam vise pitanja.

Zaista vam kazem, neka mutnasila hoce da nas pretvori u zitku masu, u ljude bez svojstava, i sta ce biti s nama, nije izvesno. Mladji su u kondiciji, mogu i da pobegnu...

Novi Zeland je buducnost Srbije.