IZBORI U BIH

NOVI BERIJEV POREDAK

Skoro da se moze zakljuciti kako bi bez OEBS-ove superorganizacije i americkih, u Dejtonu nenapisanih ciljeva vec ovi izbori bili normalni

Robert Beri, kome je posao da organizuje i nadgleda izbore u Bosni i Hercegovini, nesto nije uradio kako valja te dva dana posle glasanja nije mogao da ispuni obecanje i objavi preliminarne rezultate. Hiljade kompjutera poslednje generacije i hiljade obucenih racundzija i brojaca zatrazilo je jos desetak dana. I u vreme kad su se grafitne olovke morale siljiti svaki dvadeset minuta glasovi su se sabirali brze.

Beri je, ipak, autoritativno kao beskompromisni guverner za "prekomorske provincije", odredio: "Niko ne moze tvrditi da je pobedio!" Ovaj visoki cinovnik medjunarodne zajednice, u zemlji koja je okoncala "slobodne i postene izbore" (zvanicna ocena americke administracije), zahteva cutanje jer smatra da govorenje o izborima "ne doprinosi dijalogu medju strankama". Primedbe novinara da upravo takvo, za danasnje vreme neuobicajeno dugo brojanje glasova moze izazvati losu atmosferu i pothraniti sumnju da se nesto namesta Beri je - "odlucno odbio".

Zapravo, uputstvo o cutanju odnosi se samo na srpsku stranu. Niko, pa ni Beri, ne sumnja da su Izetbegovic i istomisljenici iz Koalicije za celovitu Bosnu dobili izbore u "svom zabranu". I imaju pravo da slave.

Pobeda Ante Jelavica i HDZ medju Hrvatima proslavljena je i u Zagrebu. Tamo je to prihvaceno kao odlucan odgovor Hrvata na nastojanje "medjunarodne zajednice da razbije hrvatski nacionalni korpus". U samom HDZ-u "golubovi" koji su insistirali na kooperativnosti sa medjunarodnom zajednicom i po cenu gubitaka u BiH sada su dobili cuske. Narod je dao nove smernice.

Ostalo je, dakle, da rezultati koji stizu za desetak dana obelodane kako jedino u Srba nacionalisti dobijaju za dlaku ili (videce se vec) gube od reformisticke koalicije "Sloga". Ovaj "pozitivni" zakljucak zvuci logicno, ali upravo poduka Srba u "skoli demokratije" koju u Bosni vodi Karlos Vestendorp cesto izgleda tragikomicno. Tako bas visoki predstavnik - koji bi po definiciji valjalo da bude nepristrasan i pravedan kao "slepa Justicija" - dok gradjani cekaju te rezultate o plasmanu dva srpska kandidata u zajednickom predsednistvu BiH sam sebi glasno bira. On je "za" Zivka Radisica jer je "veoma razumna osoba" i "nema nista sa korupcijom". Poznata stvar. Ali onda sudija u ringu na drugog kandidata ide djonom. Krajisnik Momo "predstavlja proslost, on je dinosaurus". Sto se Vestendorpa tice biraci na demokratskim izborima u RS mogu ili da potvrde njegov izbor ili da opasno pogrese, odnosno, oni izbora nisu ni imali. Pri tom za HDZ-ovog lidera visoki predstavnik kaze: "Verujem da ce Jelavic raditi konstruktivno."

Ovakvim arbitriranjem "navijac Vestendorp" najvecu stetu nanosi (svesno?) onima koje hoce da podrzi. Nijedan narod, bio on veliki ili mali, ne voli da na svom celu ima ljude koje neka "visa sila" javno oglasava satelitima. Zasto Vestendorp ocekuje da su Srbi drugaciji?

Ipak, najdragoceniji doprinos ovim izborima, sasvim iz drugog plana, dao je zamenik visokog predstavnika americki general Zak Klajn. Penzionisani vojnik koji je stigao iz Hrvatske tek "zakrpivsi" tesku izbeglicku krizu dao je tumacenje svrhe svih ovih cestih biranja i drugih komplikovanih i skupih poslova medjunarodne zajednice u dejtonskoj Bosni. Politicari, zapravo, to vole da objasnjavaju ovako nekako: "Nasa politika ce biti usmerena ka onim liderima, opstinama i regionima koji sprovode Dejtonski sporazum" (americki zvanicnik Dzems Rubin). Ili: "Isplatili su se zrtve i napori oko sprovodjenja Dejtonskog sporazuma" (Klaus Kinkel, nemacki ministar).

General, naravno, ne voli taj jezik, zato se Klajn odlucio da "pokusa da interpretira Dejtonski sporazum na konstruktivan nacin". Evo sta je to: "Poslednja stvar na svetu, govoreci iz perspektive medjunarodne zajednice, jeste stvaranje bilo kakve vrste muslimanske ili islamske drzave u Bosni." Zbog toga je "vrlo bitna prisutnost Hrvata i Srba u Bosni". Da je general slusao "Radio sv. Jovan" sa Pala, ciji je direktor Sonja Karadzic - a koji je bio ostro ukoren od Klajnovih cinovnika i OEBS sto je prosle nedelje emitovao govore Radovana Karadzica - verovatno je mogao cuti kako ta misao o islamskoj drzavi izvorno zvuci, na srpskom. Stari Latini bi rekli: Ljuod licet Jovi, non licet bovi.

Onda je u tom intervjuu, inace stampanom u zagrebackom "Vjesniku", general dao za pravo svom kolegi, takodje penzionisanom generalu Franji Tudjmanu koji je svojevremeno potpisivanje Vasingtonskog sporazuma shvatio kao zadatak da Muslimane "uvede u Europu". Ostro je u Americi kritikovan Tudjman zbog takvog tretiranja partnera, a general Klajn sada doslovce kaze: "Ono sto takodje treba da ucinimo u Bosni je uveriti mlade Bosnjake, koji su bili najveca zrtva rata, da su Evropljani i da zive u Evropi."

Sustina Dejtona je, dakle, to. A sustinu neshvatljivih gresaka koje svaki put u Bosni iznova pravi OEBS niko ne ume da objasni. Iako je sve bilo mirno a "gradjani sve tri nacionalne grupe svojim su ponasanjem pokazali politicku zrelost" (Kinkel) i "zainteresovanost da ucestvuju u demokratskom procesu" (Havijer Solana) utvrdjeno je da su "izbore pratili ozbiljni organizacioni problemi" (kancelarija OEBS-a u Becu). Izgleda da je cak dvesto hiljada gradjana glasalo "nepotvrdjenim listicima", dakle nije ih bilo u birackim spiskovima.

"Na birackom mestu gde sam se zatekla samo 40 biraca od 400 je moglo normalno da glasa", prica Doris Pak, nemacki poslanik u Evropskom parlamentu.

Zasto jedan razradjen evropski mehanizam ne ume u Bosni da biracke spiskove dostavi na vreme? Zasto uredno registrovanih glasaca nema na spiskovima? Kako je moguce da nema dovoljno glasackih listica, da se ne otvore glasacka mesta satima pa i citav dan? Nema objasnjenja. Ipak: : "Delegacija Evropskog parlamenta na izborima u BiH je ocenila da ove tehnicke greske nisu bile usmerene ni protiv jedne etnicke zajednice", izjavila je Pak.

Iako rezultati nisu objavljeni, gotovo da je sasvim izvesno da u parlamentu nijedna koalicija nece moci da izabere vladu. Tako bi se moglo desiti da dobitnici budu Biljana Plavsic i Zivko Radisic, a gubitnik prva zvezda "prelaznog perioda" Milorad Dodik. Vladajuca koalicija "Sloga" je izgleda nesto slabija od, inace, nikad slabijih SDS i SRS, pa ce u, s obe strane najavljivanoj, vladi narodnog jedinstva, morati nastupati sa ozbiljnim ustupcima. Sta ce to biti? Izvesno je da bi Mile Dodik bio covek za kojim bi se najvise zalilo, a sve ostalo je politika.

Kao sto je, nazalost, politika i iznenadna smena Ljubise Savica Mauzera, pomocnika ministra inostranih poslova. Medjunarodna policija je sacekala da biraci urade svoje, a onda objavila da je on nad osumnjicenim za ubistvo sefa policije na Palama Srdjana Knezevica "vrsio fizicke torture". Mauzer je izgleda nastojao da, po svaku cenu, dokaze Krajisnikovo ucesce u ubistvu.

Iako rezultata nema, izbori su - zavrseni. U Banjaluci je poceo Sajam knjiga "na kome ucestvuje oko 100 izdavaca iz RS, Srbije i Crne Gore". Istog dana (15.9) u gradu je odrzana proslava proboja Solunskog fronta. Udruzenje potomaka i postovalaca ratnih dobrovoljaca 1912/18. organizovalo je celodnevni program "Solunci, slava pripada vama" pred i u Banskim dvorima. Kako takvo sto moze biti shvaceno od druga dva naroda u danasnjoj Bosni? Lose, bez obzira kakvi da su rezultati ovih izbora. Mogu li se, pak, Srbi odreci svoje istorije? Ne mogu. I? Nista. Dva dana biranja pod nadzorom OEBS-a ne moze promeniti zivot. Izbori samo mogu stanje uciniti snosljivijim. A ni to nije za zanemarivanje.

SLOBODAN RELjIC