HUMANITARNA SITUACIJA NA KOSOVU

SRPSKA I ALBANSKA ISTINA (BETA SPECIJALNO ZA NIN)

Od kraja avgusta, kada je pomocnik americkog drzavnog sekretara Dzulija Taft upozorila da Kosovo od humanitarne katastrofe deli svega sest nedelja, u pokrajini nije doslo do znacajniijeg preokreta na tom planu. Njenu ocenu o humanitarnoj situaciji dele i danas diplomate i predstavnici medjunarodnih humanitarnih organizacija, posto je pred borbama ili zbog njih, poslednjih nedelja svoje domove na Kosovu napustilo na desetine hiljada kosovskih Albanaca.

Preteca humanitarna katastrofa postala je jedan od najvaznijih faktora u srpsko albanskom sukobu. Albanska strana u njenom zaostravanju vidi mogucnost da medjunarodna zajednica vojno intervenise kako bi uspostavila mir u pokrajini i omogucila raseljenima da se vrate u svoje domove, a srpska strana uporno ponavlja kako o humanitarnoj katastrofi nema ni govora. Otuda, naravno, postoje dve istine - jedna srpska a jedna albanska.

Prema najnovijim podacima albanske strane domove je napustilo oko 400 000 kosovskih Albanaca. Oni tvrde da je nekoliko desetina hiljada raseljenih lica na otvorenom, dok srpski izvori u Pristini, bliski vlastima, saopstavaju da u pokrajini, od pocetka ove nedelje, vise nema izbeglica pod vedrim nebom. Prema tim izvorima, raseljeni Albanci su smesteni ili kod rodbine u gradovima, ili u oblastima u kojima nema borbi. Nezavisni izvori u Pristini dovode u sumnju takve tvrdnje, navodeci da je nemoguce u relativno kratkom roku naci smestaj za desetine hiljada ljudi.

Prema proslonedeljnim podacima vlasti (prvi put precizno iznesenim), tada je van svojih domova bilo 140 000 ljudi, a pod vedrim nebom je bilo oko 20 000. Prvi operativac drzave na Kosovu, ministar Andreja Milosavljevic, rekao je, takodje prvi put javno, da je u sukobima osteceno, prema dosadasnjem popisu, oko 10 000 objekata. Albanska strana tvrdi da je broj ostecenih objekata bar tri i po puta veci.

Milosavljevic je dodao da broj privremeno raseljenih lica varira i da se smanjuje, kao i da drzava cini sve da se raseljeni vrate domovima, garntujuci im bezbdnost. Proslog vikenda, lider kosovskih socijalista Vojislav Zivkovic kazao je da je u dosadasnjim sukobima "izmedju cetiri i po i pet hiljada Srba ostalo bez krova nad glavom" i da se, samo na podrucju Kline, vec gradi 200 porodicnih kuca.

Pocetkom ove nedelje nezvanicni srpski izvori, bliski vlastima, saopstili su da vise nema raseljenih kosovskih Albanaca koji su na otvorenom, vec su se ili vratili kucama, ili otisli kod rodbine i prijatelja u gradove ili neka druga sela na Kosovu. Albanski izvori takve tvrdnje nazivaju propagandom.

Izbegla lica se, bez sumnje, vracaju, ali u kom broju i na koji nacin to jos nije jasno. Prema nekim svedocenjima sa terena, policija se koristi ubedjivanjem, ponavlja da civilima garantuje bezbednost, ali da ima i primera primoravanja ljudi da se vrate. Takva svedocenja moraju da se uzmu sa dozom rezerve, poput "spontanih izjava" albanskih povratnika, koje prenose drzavni mediji.

Predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Pristini, Fernando del Mundo kaze da se prema najnovijim podacima te organizacije broj raseljenih kosovskih Albanaca na samom Kosovu krece izmedju 170 000 i 200 000. I on upozorava da Kosovu preti humanitarna katastrofa, a u slicnom tonu govorili su pomocnik americkog drzavnog sekretara Dzon Satak i predsednik medjunarodne komisije za nestala lica na podrucju bivse Jugoslavije Bob Dol, kada su prosle nedelje posetili Kosovo.

Dol, istaknuti albanski lobista u americkom Kongresu, povezao je humanitarnu situaciju na Kosovu sa onom u Bosni, a postupak vlasti prema raseljenim licima uporedio sa nacinom na koji su tretirani Muslimani iz Srebrenice.

Podsekretar UN i specijalni izvestilac UN za prava dece Olara Otunu, koji je dva dana proveo na Kosovu, izjavio je po obilasku terena da se "nalazimo usred humanitarne katastrofe". Otonu je procenio da je oko 60 odsto raseljenih koji su jos bez krova nad glavom, mladje od 18 godina.

Broj raseljenih lica koji se navodi da bi se opisale razmere humanitarne krize na Kosovu ubuduce verovatno nece biti povecavan, iz jednostavnog razloga sto bi prevazisao broj stanovnika u delu pokrajine u kome su vodjene borbe snaga bezbednosti i ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova. U devet kosovskih opstina koje su vecim delom bile zahvacene sukobima, 1991. godine zivelo je, prema statistickim procenama, 635 000 stanovnika. Tu spadaju veci deo teritorije opstina Glogovac, Decani, Djjakovica, Klina, Malisevo, Orahovac, Pec, Srbica i Suva Reka su vecim delom bile popriste sukoba snaga bezbednosti i OVK, kao i neka sela u opstinama Stimlje, Kosovska Mitrovica, Prizren, Lipljan, Vucitrn i Kosovo Polje.

Na toj teritoriji nalaze se i dva veca grada, u kojima nije bilo borbi - Pec i Djakovica, zajedno sa vise od 100 000 stanovnika. Ako se izuzmu i lokalni Srbi i Crnogorci, kojih u tih devet opstina ima oko 10 000, ispada da je poslednjim izjavama vec gotovo iscrpljen "raseljenicki potencijal" od oko pola miliona albanskih civila.

Humanitarna kriza na Kosovu preti da se prosiri van pokrajine i na druge zemlje regiona. Broj izbeglica sa Kosova u Crnoj Gori, vec je presao 40 000. Crnogorska vlada saopstila je proslog petka da nema "objektivnih mogucnosti" da i dalje prima raseljena lica sa Kosova. REpublicki Sekretarijat za informacije naveo je da u Crnoj Gori ima 72 350 izbeglica i raseljenih lica, sto je 11,6 odsto njenog ukupnog stanovnistva i dodaje da taj broj ima tendenciju povecanja sto moze da dovede do "ozbiljnih humanitarnih problema".

U Podgorici posebno isticu nemogucnost da se adekvatno zbrinu raseljena lica u Rozajama, Plavu i Ulcinju. Kao prva posledica te odluke, poslednjeg vikenda iz okoline Plava, kod mesta Vrmos, u Albaniju je deportovana grupa od oko 3 200 izbeglica sa Kosova. Oni su u petak i subotu dosli do dvorista osnovne skole u selu Meteh, tri kilometra od Plava, gde ih je blokirala crnogorska policija.

Potpredsednik crnogorske vlade Dragisa Burzan potvrdio je da je medju izbeglicama bilo i onih sa oruzjem. Po njegovim recima, policija je "uocila ogromnu kolicinu naoruzanja, a nadjeni su i upaljaci bombi", sto je ukazivalo na "sastav pojedinih izbeglickih grupa". On je precizirao da je vlada Crne Gore donela odluku o neprihvatanju novih grupa izbeglica kada je dobila informaciju da se sa Kosova prema Crnoj Gori "krece ogromna kolona sa naoruzanim ljudima". Ocenjeno je da bi njihovim dolaskom bila "ugrozena bezbednost Crne Gore", kaze Burzan.

Prema njegovim recima, citava operacija "prebacivanja" izbeglica u Albaniju izvedena je "sjajno, bez ikakve represije", na osnovu pristanka izbeglica, pri cemu su ispostovani svi humanitarni zahtevi. U Podgorici nemaju podataka "o tacnom broju vojnika i oficira u toj naoruzanoj izbeglickoj grupi".

UNHCR je zatrazio od crnogorskih vlasti da povuku odluku o uskracivanju gostoprimstva albanskim izbeglicama sa Kosova, a Fernando del Mundo je kazao da je vise od 3 000 kosovskih Albanaca blokirano i da ne moze da udje u Crnu Goru. Specijalni izvestilac UN za prava coveka Jizi Dinstbir porucio je crnogorskom rukovodstvu da moze da razume njihovu odluku, ali ne i da je podrzi.

Izbeglice sa Kosova dospele su i u Bosnu, vec pretrpanu svojim interno raseljenim licima koju jos ceka briga za smestaj izbeglica koje ce tek doci iz inostranstva. U Sarajevu je dosad registrovano oko 5 000 izbeglica sa Kosova i UNHCR upozorava da nece moci da se nosi i sa tim novim problemom. Zato poziva vlasti BiH da im pruze smestaj, posto se procenjuje da t amo svakog dana stize oko 200 kosovskih Albanaca.

Antrfile

Nacelnik Kosovskog okruga Veljko Odalovic smatra da je humanitarna situacija "iz dana u dan sve bolja". On je 15. septembra uvece rekao da su ljudi koji su bili pod vedrim nebom zbrinuti i da je njihov povratak kucama bio prioritetni zadatak vlasti. "Mislim da smo u ovoj fazi postigli cilj koji smo imali, a to je da teroriste odvojimo od civila, da civile vratimo u kuce i normalnom zivotu i to cemo nastaviti.

Koordinator rada drzavnih organa na Kosovu Andreja Milosavljevic je izricito rekao da vise nema izbeglica na otvorenom i da je humanitarna situacija "znatno bolja nego prosle nedelje". On je uveren da ce se povratak raseljenih u svoje domove "nastaviti i ubrzati".

Milos Jeftovic

Sasa Nikolic