JUNACI NASEG DOBA

RAZARANJE ATRIBUTA

Zasto se neko (?) plasi pobede Nikole Poplasena na izborima u Bosni

Srbiji nedostaje Monika Levinski, da se i Srbi malo provesele. Jer nam je, citaoce moj, Srbija depresivna: napeto iscekuje prvi deo junske, plus osam odsto, i jos strepi kako ce proci "Noc i dan" na turskom. Ova knjiga, saopsteno je na promociji u Pristini, doprinece medjusobnom upoznavanju kultura i tradicija i zblizavanju ljudi razlicitih nacionalnosti, sto je, u krajnjoj liniji, sansa za resenje kosmetske krize i bez intervencije zapadne alijanse.

Lako je Klintonu u Ovalnom kabinetu; kad Srbin telefonira, nista mu se ne dogadja. I moja malenkost - ne zamerite na upadici - licno je doskora imala kabinet, pa nista! Nije bio ovalni...

U srednjem veku takodje je postojao novi svetski poredak, pa je neki oholi stranac rekao: "Srbija je svratiste vetrova".

Stranac je bio poeta, dok je Klinton prozaista.

Da predjem na stvar, tj. na coveka. Nikola Poplasen, kandidat za predsednika Republike Srpske i lider tamosnjih radikala, nasao je duhovnog oca u Vojislavu Seselju, doktoru iz Zemuna. Duhovni otac toliko veruje u duhovnog sina, da ga je unapred proglasavao pobednikom na upravo odrzanim i jos nesabranim izborima u bosanskim entitetima. Biljanu Plavsic je biranim recima, a za svakoga ima lepu rec, vec poslao u istoriju. Samo, istorija je komedijant. Setimo se kako se americki general Vestmorlend, posle fijaska u Vijetnamu, obratio naciji: "Pobedili smo, idemo kuci!" Prikazivalo se u bioskopu kako su krenuli: na vrat, na nos, kud koji...

Vratimo se nasoj prici, daleko je Amerika.

Nikola Poplasen je za pocetak optuzio vladu RS (sa predsednikom Vlade Miloradom Dodikom na celu, i sa posebnim osvrtom na predsednicu Republike Biljanu Plavsic) da se opredelila za drzavni teror. Ako se tome doda (sto je dodao) da se i OEBS jednostranom materijalnom podrskom opredelio za jednu politicku opciju - znaci, za gore pomenute - onda bi trebalo da bude jasno ko je domaci izdajnik.

Za svoje patriotsko stanoviste, svakako po savetu doktora iz Zemuna - kao vrhovnog vodje i coveka od iskustva u takvim stvarima - potrazio je potporu tamo gde treba. Razgovarao je, veli, sa Slobodanom Milosevicem i zakljucio kako je taj susret bio od velikog interesa za srpski narodni korpus:

- Ja zadrzavam svoje privatno pravo da razgovaram sa levicarima ili desnicarima. Nije sporno da se razgovara sa predsednikom najvece srpske drzave. Bolje i sa njim, nego sa Gelbardom ili Karlosom Vestendorpom!

Republika Srpska se saginjati nece!

Druga je stvar sto ce, budimo realni, upravo taj Vestendorp da odlucuje o rezultatima izbora. Ne sasvim i ne, sto bi se reklo, globalno, ali mandat za nijanse je u njegovim rukama.

Ni pod gospodjom Plavsic, Poplasenovom suparnicom na izborima - ako sam dobro razumeo gospodju Plavsic - Republika Srpska ne bi se saginjala, ali bi razgovarala, dostojanstvo bi branila kompromisima, sto je jedino moguce. Nema nam druge, mali smo da bismo bili veliki. Vreme je da se sa epa predje na dela, sa neba u zivot...

Posle je iz Centrale Nikoli Poplasenu stigao drugi nauk. Isti onaj doktor iz Zemuna, sada sa funkcije potpredsednika Vlade Srbije, javio mu je da izjavi: "Sustina nase kritike vladajuceg rezima u RS, posebno predsjednice Biljane Plavsic i premijera Milorada Dodika je djelovanje protiv Ustava i zakona RS i Dejtonskog sporazuma, sto razara drzavne atribute RS!"

S poentom: "Radikali u Republici Srpskoj su izrazito prodejtonska stranka!"

Opet, medjutim, sledi obrt, valjda iz Centrale: "Plavsiceva i Dodik su protivustavno predali informativni sistem i drzavnu televiziju strancima u ruke".

Nije u celosti jasno kako se osuda predaje informativnog sistema u ruke mrsko-sumnjivim strancima moze drukcije tumaciti nego kao ksenofobija. A gde je onda tu Dejton?

Dozvolite sada mojoj skromnosti nesto znanja iz lingvistike, odmah cete videti zasto. Kominterna je namesnika nazivala rezidentom, dok je nemacki izraz neprijatnog zvuka, gaulajter. Svejedno je, dakle, koji se izraz primeni, znacenje je isto. Ono znanje ovde se ispoljava u cilju zastite pred Krivicnim zakonom, za slucaj da se, naravno nehotice, u daljem tekstu upotrebi neprikladan termin.

Da ne duzim. Seseljevi gaulajteri, znaci rezidenti (Boze, sta mi je!), hocu da kazem namesnici, naneli su nam i nanece nam vecu stetu nego svi novi svetski poretci i u proslosti i u buducnosti. Zato sto, politicki pragmaticni i trenutacni - trenutacni s trajnim posledicama - nemilice udaraju bas na duhovno tkivo nacije.

Seseljev gaulajter na Filoloskom fakultetu razorio je katedru za svetsku knjizevnost koja je rodila sve sto cini vrh savremene srpske literature i pismenosti. Ni Kinkel se te dosetke ne bi dosetio...

Seseljev rezident na Elektrotehnickom unapredjuje personu koja trazi da je zovu prof. dr Taj i Taj, da bi se (persona) svetila svima koji drukcije misle ili uopste misle. Takvu osvetu, evo reci, ni hrvatski Vrhovnik u koloru ne bi umeo da nam smisli. Zna se da ga upravo karakterise manjak maste...

Sto se Pravnog tice, namesnik levice ostrim zahvatima leci Seseljeve frustracije i boli; kad je posle robije u Zenici stigao u Beograd, Seselj je pozeleo, kao i svaki mucenik, da predaje na Pravnom. Trazio je od prijatelja da mu to srede. Prijatelji nisu bili u tolikoj moci. Prijatelja se odrekao, nekima se i osvetio.

Sta ce, dakle, biti u RS i sa RS ako Nikola Poplasen pobedi Biljanu Plavsic?

Jedina je nada da se Poplasen, geografski udaljen od Centrale, ne uplasi Centrale.

Da bude sam svoj radikal...