STAP I SARGAREPA

RATNI DOBOSI

Otkako je paznja medjunarodne javnosti usmerena sa Bosne prema Kosovu, kao glavnom izvoristu krize na Balkanu, do nas stizu upozorenja da ce zapadne velike sile biti prinudjene da nametnu mir na jugu Srbije, i to "svim raspolozivim sredstvima", ako se nase vlasti i dalje budu oglusavale o zahteve za obustavljanje nasilja nad kosovskim Albancima. Pod "svim raspolozivim sredstvima" podrazumeva se i "vojna opcija", odnosno intervencija snaga NATO na Kosovu, mozda i na nacin slican onome u Bosni.

U poslednje vreme ova upozorenja su ucestala i imaju razlicita, ali po nas sve nepovoljnija, obrazlozenja. Ako je ranije pretnja vojnom intervencijom bila sredstvo prinude da se izmedju nasih vlasti i kosovskih Albanaca sto pre uspostavi dijalog koji bi vodio iznalazenju demokratskog resenja za status Kosova, sada - posto dijaloga nema, a oruzani sukob ima masovne razmere - stroga upozorenja sadrze i zahteve za resenja mimo ustava Srbije i Jugoslavije.

Nije mnogo ostalo od ranijih Holbrukovih uveravanja da resenje za Kosovo nece biti nametano sa strane, nego da treba da proistekne iz demokratskog dijaloga izmedju jugoslovenskih vlasti i kosovskih Albanaca. Sada vec postoji americki plan o buducem statusu Kosova, objavljen u dnevnoj stampi (istina, ne stoprocentno verodostojan, ali povodom sustinskih stvari nedemantovan i, u svakom slucaju, dovoljno uverljiv).

Predsednik Klinton smatra da je Slobodan Milosevic taj koji "nastoji da obezbedi vojno resenje za Kosovo" - a ne Zapad. On zato, iako njegova zemlja tezi postizanju sporazumnog resenja izmedju Milosevicevog rezima i predstavnika kosovskih Albanaca, nastavlja konsultacije sa clanicama NATO-a "o eventualnoj vojnoj intervenciji". Objasnjenje: nuzno je spreciti "humanitarnu katastrofu" (koju jugoslovenske vlasti, inace, negiraju) i ne dozvoliti da se ponovi Bosna.

U ratni dobos najzesce je, verovatno, udario "Vasington post": "Humanitarna katastrofa ne moze se okoncati bez politickog resenja, a politicko resenje nije moguce bez spremnosti SAD da, ako je potrebno, upotrebe i silu protiv Milosevicevih vojnika."

Folker Rije, Medlin Olbrajt i komanda NATO-a usledili su sa uporednim pretnjama.

Nemacki ministar odbrane najavio je vojnu akciju NATO-a za "tri do pet nedelja", to jest do polovine oktobra, "ako se na Kosovu nastavi agresija protiv civila".

Gospodja Olbrajt je povezala mogucu intervenciju NATO-a na Kosovu sa previranjima u Albaniji. Rekla je da je komanda NATO-a zavrsila planiranje eventualne intervencije - "sto stoji kao opcija" - ako ne dodje do trazenog dijaloga i sporazumnog resenja o buducem statusu Kosova. (Nesumnjiva asocijacija na Hilov predlog).

NATO je, prema procenama Pentagona, usao sa planovima o intervenciji "u zreliju fazu". Za pocetak, planira operaciju dostavljanja paketa sa hranom i lekovima ugrozenim podrucjima na Kosovu vazdusnim putem. Tako bi se, kako se objasnjava, tokom zime omogucio opstanak oko 250 000 raseljenih lica, pretezno Albanaca. (Nase vlasti, ponavljamo, negiraju tvrdnje o humanitarnoj katastrofi, kao i zapadne brojke o raseljenim licima.) Sta bi potom usledilo nije receno, ali se moze pretpostaviti.

Rusi se ne slazu sa ovakvim planovima. Isticu da za probleme Kosova ne postoji vojno resenje. Ali, za razliku od nase vlade, oni strepe od humanitarne katastrofe, kao i Zapad. Jeljcin i Klinton bili su u zloslutnim prognozama dosta saglasni, kako je to primeceno za vreme nedavne posete americkog predsednika Moskvi.

Od svih pretnji, najveci odijum kod nas izazvala je Rijeova izjava. Precutan je jedan vazan detalj iz te izjave: da svet ne sme da dozvoli da se civili razgone iz svojih kuca tenkovima i topovima. Ali, vec sam ostriji glas Nemaca bio je dovoljan da kod nas poraste temperatura. Nemcima je urucen zvanicni protest zbog "destruktivne politike podrske secesionizmu i terorizmu na Kosovu i Metohiji", a stranke na vlasti su se nadmetale u podsticanju mrznje prema Nemcima. Oni su optuzeni da imaju genetsku predodredjenost za neprijateljstvo prema nasem prostoru i da povampiruju fasizam. Imamo i mi svoj zvucni dobos: Nemcima je zapreceno da cemo ih i u buducem ratu poraziti, kako smo to ucinili u dva svetska rata. Protestna scena pred nemackom ambasadom bila je kao porucena za nemacku televiziju: Srbi su jos jednom bili ratoborni.

Ako je ovaj javni izliv gneva ventil za nesto sto ce tek kasnije doci kao nepredvidiv Milosevicev ustupak velikim silama u resavanju kosovskog spora, tesko je izbeci dva ozbiljna pitanja: prvo, da li se povecanom medjunarodnom pritisku suprotstavljamo na pravi nacin i, drugo, sta nas ceka posle eventualne vojne intervencije.

U odgovoru na prvo pitanje nismo odmakli mnogo od samog pocetka krize. Potenciramo svoje otpadnistvo, a ne svoju pripadnost svetu. Otuda i utisak da svet mnogo ne mari za nase nevolje, ali da je sve osetljiviji kad mi nevolju nanosimo drugima.

U drugom slucaju predocava nam se sumorna perspektiva: sa Bosnom pod protektoratom, sa mogucim trupama NATO-a u uzburkanoj Albaniji, sa rovitim stanjem u Makedoniji, vojna intervencija Zapada na Kosovu izgleda sve izvesnija.

U bliskoj buducnosti rubna podrucja Evrope mogla bi biti pod vojnom upravom, potpuno odstranjena od integracionih procesa na kontinentu. Ne bi bilo napretka ka demokratiji, a pitanje je i koliko bi samoj takvoj Evropi demokratija bila uzdanica i vodilja.

Dragoslav Rancic

Ako na Kosovo dodje NATO, u Evropi bi se rubna podrucja mogla naci pod vojnom upravom, potpuno odstranjena od integracionih procesa na kontinentu. Pitanje je koliko bi tada samoj Evropi demokratija mogla biti uzdanica i vodilja