PRIVATNIK PROTIV "ZVEZDE" I "PARTIZANA"
Od trenutka kada je beogradski poslasticar po imenu Zeljko Raznatovic Arkan, vlasnik FK "Obilic", dosao u posed sampionske titule i poceo da zari i pali u jugoslovenskom fudbalu, ugrozavajuci monopol nekada vodecih klubova, sve je postalo drugacije: odgovori na pitanja ko, kako i zasto gazduje u najpoznatijim klubovima Prve lige dobili su i dodatnu politicku tezinu.
U ekskluzivnom razgovoru za NIN, Raznatovic govori o svom odnosu prema nekadasnjim sportskim velicinama, a danas svojevrsnim socijalistickim mastodontima, "Zvezdi" i "Partizanu"
Prosle nedelje, jedan fudbalski sukob izbio je u prvi plan i iznenadio mnoge nase "prijatelje fudbala", daleko vise nego rezultati jugoslovenskih timova u evropskim takmicenjima, koji nisu nikoga iznenadili (bili su ocekivani; dakle, mrsavi).
Sukob kao sukob. Kad bi iza njega bila samo fudbalska pozadina - recimo, Crvena zvezda nije dala svoj stadion Obilicu da odigra revans mec protiv Atletika iz Madrida jer nije bio slobodan termin ili Obilic nije mogao da plati koliko ta usluga kosta - sama prica zasluzila bi nekoliko redova i vrlo brzo bila bi zaboravljena. Ali, iz onoga sto se dalo cuti i procitati, sukob je daleko zasao u politiku i on se, svidelo se to nekome ili ne, mora, pre svega, politicki i tretirati.
Nas fudbal danas prava je slika i prilika Drzave Srbije. Na jednoj strani imamo propadanje, na drugoj bogacenje. Propada socijalizam, javlja se privatna svojina. Oni koji su stekli moc u socijalizmu, uglavnom kao politicari, zavukli su se u uprave nasih velikih fudbalskih klubova i sad reze na one koji imaju svoje privatne. Neko ce reci - dobro, propada sveopsta drustvena svojina, zasto je tu fudbal posebno interesantan? Zato sto je masovna pojava i zato sto su sve oci uprte bas u njega. Nase se drustveno i politicko stanje bolje vidi na fudbalu, nego u skupstinama.
Ne bi se, mozda, ni ovde toliko videlo, da se nije pojavio Zeljko Raznatovic Arkan, kupio Obilic, uzeo prve godine prvenstvo Jugoslavije i uspeo, nedavno, kao i nasi veliki klubovi, da proda za velike pare jednog svog igraca. Prodavace, kad dodje vreme, i druge. Ugrozice monopol Crvenoj zvezdi i Partizanu, bas kao sto neki drugi privatnici iz privrede ruse monopol nekih socijalistickih mastodonata. I sta radi ova vlast? Gusi privatizaciju. Spasava, ili misli da spasava, drustveno socijalisticko uredjenje. Ali, kad propadanje samo jednom krene, nema te vlasti koja grudvu snega, bacenu niz laticu,moze da zaustavi.
Ako u Crvenoj zvezdi i Partizanu sve ostane po starom, onda ce privatni vlasnici klubova, kojih je sve vise, moci da postave pitanje: cija je Crvena zvezda, ciji je Partizan? Ko je njihov vlasnik? Drustvo? Ako nemaju pravog vlasnika, u cije ime onda politicari i ostali ljudi iz ovih klubova upravljaju? Rec je, naravno, o velikim novcima, pre svega. Neka su oni tipicna drustvena preduzeca, ali onda moraju da prihvate sudbinu propadanja ili transformisanja. Danas se zna ko je u Obilicu gazda i zna se kad zaradjuje i kad gubi. Nema tu para sa neba, a bilo ih je i Crvenoj zvezdi i Partizanu i mnogima cak do neba.
Zato je ovaj sukob izmedju Crvene zvezde i Obilica znatno vazniji i od samog sukoba: ovde su se sudarila dva sveta - jedan privatni, kapitalisticki, i jedan drustveni, socijalisticki.
Naime, kad je o sukobu rec, desilo se da dva nasa tima - Obilic i Partizan, svoje protivnike docekuju u Beogradu, u razmaku od dva dana, a kako Obilic, aktuelni prvak drzave u fudbalu, jos nema stadion koji odgovara propisima sto vaze za evropska takmicenja, bilo je neophodno da se ovom klubu pomogne i da mu se otvore vrata jednog od dva "ispravna" stadiona, cije su gazde Crvena zvezda i Partizan. Dve je svoje utakmice Obilic vec igrao na Partizanovom terenu. Igrao bi, bez ikakvih smetnji, i trecu, da se, rekosmo, nije desilo da i Partizan samo dva dana kasnije ne mora da igra sa Njukaslom. Zato je Obilic uputio molbu Crvenoj zvezdi (posto ona te nedelje ide u Francusku, u Mec, na mec sa Mecom), poslao molbu i od "naseg najtrofejnijeg kluba" (obavezna fraza kod vecine sportskih novinara) - dobio korpu. Prica se da su navijaci Crvene zvezde ispevali i pesmu: Obilicu, Obilicu, neces ovde igrati...
Fudbalski klub Obilic salje zahtev Crvenoj zvezdi (mnogi danas govore i pisu samo Zvezda, ali mi cemo postovati puno njeno ime, da se neko ne uvredi), salje zahtev 4. septembra tekuce godine, da mu ustupi svoj stadion za fudbalski mec sa Atletikom iz Madrida. Naravno da savetnik predsednika Obilica Zeljko Raznatovic Arkan, koji potpisuje zahtev, sluti nesto. Posto iz Crvene zvezde ne odgovaraju odmah (naravno, sve ide preko faksa), Raznatovic salje novi zahtev, istoga dana, i moli da ga izveste, urgentno, o svojoj odluci. I istoga dana, u pola jedan, predsednik Crvene zvezde Dragan Dzajic salje Zeljku Raznatovicu sledeci odgovor:
"Postovani G-din Raznatovicu,
Iz poznatih razloga koje smo Vam licno preneli na sastanku odrzanom u nasem Klubu, nazalost nismo u mogucnosti da prihvatimo odigravanje Vase utakmice na nasem Stadionu. Sportski pozdrav, predsednik Dragan Dzajic."
Pokusace tu da posreduje i Fudbalski savez Jugoslavije, ali dzabe.
Naravno da Dzajic nije odlucio sam. Ima u Crvenoj zvezdi dovoljno sivih eminencija, neki su jos na vlasti a neki su nekada zarili i palili, kojima je Obiliceva potreba za pomoc bila sansa da pokazu gde lezi prava moc. Desetak dana posle Dzajicevog pismena Raznatovicu, javnosti je, preko Tanjuga (!), zvanicne drzavne agencije, saopsten konacni stav Crvene zvezde. Saopstenje jeste malo duze, ali odise lepim stilom.
Crvena zvezda nije mogla da pogazi neke principe. Koje? Ostaje samo da slutimo. Nama se cini da iz saopstenja izbija izvesna uvredjenost, sujeta, bivseg prvaka Evrope, jer ga niko nije pozvao na ranije dogovore.
Sve je to, verovatno, tacno, i sve ima svoje objasnjenje (Raznatovic ce nasim citaocima kasnije kazati o cemu je rec), ali zar ne postoje prilike kad nuzda zakon menja?
Saopstenje je malo zbrdodolisano. Zli jezici kazu da iza njega stoji nekakav Savet, ciji je glavni covek drug Bugarcic, bivsi upravnik kluba i bivsi sef beogradske policije.
Dobro, Obilic ce svoju utakmicu odigrati na stadionu Partizana. Ceo slucaj mogao bi da bude zaboravljen, kad bi to samo bio obican i trenutni nesporazum. Jer, ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaze svoj trag. Nama se cini da su posle svega na jugoslovenskom fudbalskom bregu ostali izvesni tragovi, koje nije lako identifikovati, ali se izvesna istina moze dokuciti, nazreti. Neka redovi koji slede tako posluze ovom cilju, uz pomoc naseg sagovornika Zeljka Raznatovica, vlasnika Obilica i savetnika predsednice kluba Cece Raznatovic.
Poznato je da je Arkan godinama bio vodja crveno-belih navijaca. Umeo je on to da radi. A kako je na to mesto dosao?
- Preuzeo sam vodjenje navijaca Crvene zvezde, kad se politika umesala u klub. Neki su navijaci otisli kod Vuka, neki kod Seselja, a neki kod Djindjica... Odjednom se desilo da niko ne navija za tim, za fudbal. Pretila je opasnost da ovi iznenadni "politicari" rasture Crvenu zvezdu, a sami su se bili podelili na "stranke" - ultrasi, zulu, zoo-grupa... Ja sam tada okupio sve navijace i spasao klub. Rekao sam im da na stadionu ima mesta samo za sport, a ko hoce politiku, moze da ide kod politicara i na mesta gde se politika vodi. Otada, klub ima jedinstveni sever, jednu armiju navijaca, koji se od toga vremena zovu - delije.
Coveku, sa godinama i zreloscu, a vezanom za fudbal od malih nogu, javlja se i dilema: ostati vecno navijac, ili vodja navijaca (svejedno), ili imati svoj klub, pogotovo ako drustvene i ekonomske prilike to dozvoljavaju. Prica je kratka, jednog je dana Zeljko Raznatovic preuzeo Obilic (klub je osnovan 1924. godine) i za kratko vreme osvojio prvenstvo Jugoslavije.
Citaoci verovatno ocekuju da novinar pita sagovornika - odakle mu pare da ima fudbalski klub? Dolepotpisani priznaje da se time nije bavio, iz dva razloga: naucio je da se na Zapadu nikada ne viri u tudje dzepove (to je neuctivo) i polazi od toga da novinari nisu finansijski policajci. Ali, podsetice citaoce da je, pre nekoliko godina, Zeljko Raznatovic izjavio da ga izdrzava zena (predsednica Obilica i poznata nasa pevacica Ceca Raznatovic).
O glasinama da su proslo prvenstvo dogovorili Obilic i Partizan kako bi dva losa ubila Milosa (Crvenu zvezdu), Raznatovic kaze da su to gluposti.
- Mi smo Crvenu zvezdu pobedili triput, oni nas jednom. Sta je tu cudno ako smo pobedili i Partizan? Da li da ih podsetim na sudiju Radomana koji nam je, kad smo vodili protiv Zvezde sa dva nula, izbacio dva igraca i onda je Zvezda uspela da izjednaci? Da smo tada pobedili, prvenstvo bi odavno bilo reseno i ne bi se Zvezda nama iza ledja sunjala jos nekoliko kola. Uostalom, mi smo u poslednjem kolu igrali nereseno sa Proleterom, oni su izgubili od Zeleznika. Da su pobedili, bili bi prvi. Onda su poceli da izmisljaju price o laziranju. Moram da kazem da su bas fudbaleri Crvene zvezde ostvarili dobar utisak, kad je o penalima rec. Koliko je samo za njih svirano nepostojecih penala? Da igraju u inostranstvu, pola penala ne bi im niko svirao. Vreme je da se Zvezda odrekne tih divljih penala i da gleda da igra fudbal, a da ne gleda u sudije i nepostojece penale.
O sukobu sa Crvenom zvezdom, dobro, neka bude o nesporazumu nekoliko reci jos. Celnici bivseg prvaka Evrope pustili su pricu da navijaci traze od uprave da se Arkanu ne dozvoli igranje "na nasem najvecem stadionu". Dakle, nije uprava kriva, ne daju navijaci. Nekada su, posle zabranjivanja knjiga ili novina, u rezimskim listovima (a svi su bili takvi) stampana saopstenja da su radnici stamparije te i te odbili da stampaju novine takve i takve...
- Ipak, pozovem ja vodje navijaca, znamo se. Dodju Tima, Savija, Gaga, Ilke, Stane i Kajman i ja im lepo objasnim zasto sam isao na dogovor sa Partizanom. Nemam ja toliko navijaca da mogu da napunim nas najveci stadion. Na sta bi licilo da sest hiljada ljudi, koliko sam ulaznica prodao za utakmicu sa Bajernom, dodje na stadion koji moze da primi gotovo sto hiljada? Oni su, naravno, razumeli o cemu je rec i sa navijacima vise nije bilo neslaganja - kaze Raznatovic.
Ali, neko je i negde odlucio sto je odlucio i bilo je jasno, posle konacnog odgovora Crvene zvezde, da su navijaci bili samo izgovor.
- Samo, kad nas neko udari djonom, mi isto tako vracamo. Sve ovo sto se desilo ovih dana, bice nova motivacija za nase igrace. Opet cemo pobediti Zvezdu, na njenom stadionu. Mi bismo voleli da utakmicu prenosi televizija, pa neka ljudi vide kakav fudbal igra Obilic, a kakav Zvezda - kaze Raznatovic.
Valjda nikome ne treba dokazivati da iza Crvene zvezde i Partizana stoje mnogi sportski novinari. Bilo je novinara koji su na ovaj sukob gledali iskljucivo kao na nesto sto steti jugoslovenskom fudbalu, ali bilo je onih "navijaca" koji su uzivali sto Obilic nece doci na "nas najveci stadion". Pise, tako, list Vreme, u ovo uopste nase nevreme, ne da pise nego uziva, sipa emocije na sve strane, sto se u ozbiljnom novinarstvu smatra suvisnim: "Igraci Milicionara u mecu na startu sezone svojski su pretukli fudbalere Obilica, bas kao ovi Zvezdine prosle godine. Cak su iz Obilica javno zalili da idu Bajernu na rupu sa povredjenim kljucnim igracima. Pa i red bi bio da se u ovoj zemlji konacno definisu odnosi izmedju zandara i lopova, da se vec jednom vidi ko je ko."
- Reci cu jednu istinu. Jugoslovenski fudbal unistili su Crvena zvezda i Partizan. Godinama su imali privilegije u sudjenju, jer su sudije pola Zvezdine, pola Partizanove. Zna se da i jedni i drugi imaju para i da kupuju igrace koje zele. Naravno da time druge slabe. Svi transferi ova dva mocna kluba, a rec je o ogromnim parama, ostaju mocnima, drugi koliko se ogrebu. Ruzno je sto imaju privilegiju kod sudija- kaze Raznatovic.
Zasto je jedan privatni klub docekan na noz? Uostalom, kao i mnogi drugi privatnici. Kaze Zeljko Raznatovic da su kod nas u poslednje vreme najbolji izvoz bili fudbaleri. Nema bakra, nema olova, a ni sljive ne radjaju najbolje, zato ostaju fudbaleri. Pa kad se ovima koji su navikli da na tome profitiraju pojavi konkurencija, kao Obilic, pa ih jos taj novopeceni prvoligas isprasi u prvenstvu, obori cenu, ne dozvoli igranje u primernim evropskim takmicenjima, jasno je da ce na njega skociti, kao vrana na vrapca, kad joj uzima zrnevlje. Oni su navikli - kaze Raznatovic - da od drzave i drustva dobiju sve, a da se pri tom ne namuce. Grad je Beograd od samodoprinosa sazidao Crvenoj zvezdi stadion, a Partizanu je to uradila Jugoslovenska narodna armija.
- Ciji je sad Zvezdin stadion? Zar ga nismo svi preko samodoprinosa placali? Zasto Obilic ne moze na njemu da igra? - pita Raznatovic.
Istina je to da ce nasi veliki klubovi tek doci u veliku krizu. Dok je bilo "robe za izvoz", bilo je i para. Nema vise ni tih igraca, kakvi su bili oni koji su danas zvezde u velikim evropskim timovima. U Crvenoj zvezdi politicari vode glavnu rec i tesko ce se te vlasti odreci. U Partizanu dosta ima politicara. I dok su u Crvenoj zvezdi svesni da bi privatizacijom kluba mnogi politicari iz uprave otpali kao trinaesta prasad, u Partizanu vec razmisljaju o privatizaciji upravo iz tih razloga da se suvisnih politicara oslobode.
Bilo kako bilo, ovi su socijalisticki mastodonti osudjeni ili na promene ili na propadanje. Njima smeta konkurencija, a Obilic to jeste. Oni ne vole privatno, jer se tu tesko lovi u mutnom. To je sustina cele price. Ostalo su nijanse.
PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.