2492, OKTOBAR 1 1998

BILJANA PLAVSIC, PREDSEDNICA REPUBLIKE SRPSKE

NAROD VOLI SARENE LAZE

Uloga Biljane Plavsic u poslednjoj deceniji dvadesetog veka u srpskom narodu nesporno je istorijska. Kad su se u BiH pocetkom devedesetih, u sumrak socijalizma, formirale nacionalne stranke tri naroda ona je bila u vodjstvu srpske - SDS. Kad je poceo rat bila je u politickom vodjstvu Republike Srpske. Po okoncanju rata prva se usudila da udari na nacionalni monolit. Glavni je "krivac" sto jedino Srbi danas u BiH imaju dva politicka bloka. Hrvati i dalje imaju ("Zna se") - HDZ. Bosnjaci - Aliju Izetbegovica.

Takva biografija, toliko iskustvo, a na septembarskim izborima je, na opste iznenadjenje, izgubila. Posle izbora se na nekoliko dana povukla iz Banjaluke. U porodicnom krugu u Beogradu, elegantna i, reklo bi se, sasvim mirna, odgovara prvo na pitanje da li je rezultat izbora iznenadio i nju licno.

- Mozda i jeste iznenadjenje. Ali mogu vam reci, ovo nije sokantno. Ja jesam stvarno smatrala da ce narod cijeniti prednosti politike koju sam vodila. Opet, mozda to i nije bilo moguce. Znate, sa 450 hiljada izbjeglica od milion i dvjesta hiljada stanovnika... trista hiljada ljudi su, da ne kazem, skoro nomadi. Neki po tri puta mijenjaju mjesto boravka. Imamo sedam hiljada ljudi u sabirnim centrima.

Izabran je jedan vazan funkcioner iz "Sloge", reformske koalicije, a drugi iz nacionalisticke koalicije SDS SRS. Pokazuje li taj izbor neku vrstu narodne kompromisne mudrosti, u krajnjoj liniji?

- Vi pominjete to nacionalisticki i ja odmah moram da reagujem...

Koristim ga uobicajeno, moglo bi se reci kao termin sa negativnom konotacijom...

- Jeste. Medjutim, sustinski to nije tako. Gospodin Kalinic nikako ne moze biti nacionalista. On je bio clan Centralnog komiteta BiH. On je slucajno ostao na Palama. Bio je gore na skijanju kad je zaratilo i pokusavao je da se vrati u Sarajevo. Medjutim, nasi teritorijalci na Vracama, posto je ljekar, rekli su, vracaj se gore da pomognes. Naravno, on je covjek vrlo fleksibilan i brzo se snalazi. Ja taj atribut, nacionalni, malo dublje gledam. I onda kad mi neko kaze ovaj je nacionalista, ja analiziram. Svi smo iz Sarajeva, tako da dobro znam i gospodina Poplasena iz jedne druge pozicije, kao profesora marksizma-lenjinizma na celu Instituta za marksisticka istrazivanja, a znam i gospodina Seselja iz istog vremena. Uvijek sam imala svoj stav o tome, a imala sam, moram to reci i srecu da sam se bavila oblascu koja nije zadirala u politiku.

Kako je na rezultate, uslovno receno reformista, uticala vrlo izrazena podrska zapadnih vlada? Dolazili su Olbrajt, Kinkel Van den Bruk.

- To reformisti, to pripisuje se meni i premijeru Dodiku. Nije to nikakav reformizam. To je sagledavanje realnih mogucnosti. Kazem vam, ja sam nastupala kao nacionalista koji zeli da sacuva svoju naciju u vrlo teskoj situaciji. Svijetu se mi ne mozemo suprotstavljati; ja sam pokusala da vodim realnu politiku, da sacuvam narod, ono sto je od njega ostalo. Ali, izgleda da ljudi u teskoj situaciji, ipak, vole kad im se pricaju sarene laze. Moj princip je: lagati se ne smije.

Vi ste svom savetniku Srdji Trifkovicu rekli da ste imali stete od toga sto su vas "razni krugovi u medjunarodnoj zajednici tjerali da radite na centralizovanju BiH" sto inace ide izvan odredaba Dejtonskog sporazuma?

- Mozemo to raspraviti.

Vrlo je vazno da se to raspravi.

- I da znate da to jeste tako bilo. Medjunarodna zajednica je dobrim dijelom doprinijela ovim rezultatima. Ono sto narod kaze, htjeli su preko hljnjba pogace. Oni su govorili o nekim stvarima koje iskacu iz Dejtonskog sporazuma. O tome smo vodili duge rasprave. Mjesec, i po ili dva, prije izbora generali Dudakovic i Delic su govorili da ce u BiH biti zajednicka vojska. Kad vam to tvrde dva generala doskora neprijateljske vojske, onda to nasem narodu udje na jedno uho i izadje na drugo. Jasna je njihova zelja da preko jedinstvene vojske ostvare svoju dominaciju u BiH, sto je i sustina bosnjacke politike. Ali kada poslije deset dana i general Vesli Klark to napomene, onda to postaje nesto drugo. Ja sam postavila to pitanje Medlin Olbrajt. Dobila sam odgovor da je za to vjerovatno kriva novinarska interpretacija. Sa takvim izjavama nisu trebali da mi potpomazu. Izbori su nasa stvar. Dakle, nisu trebali da pomazu, ali ni da mi odmazu.

Da li su oni, po vasem uvidu, svesni da je takva vrsta podrske u RS kontraproduktivna?

- Mi moramo da se ukljucimo u taj svijet i uzmemo dio koji nama pripada. Ja sam vodila takvu politiku. Posljedica te politike je da svijet sada ima jednu drugu predstavu o Srbima i to je stvarno uspjeh. Raskrstili smo sa predubjedjenjem da nas cijeli svijet mrzi. A svijet se uopste ne bavi emocijama. Mrznja je emocija. Svijet se bavi interesom.

Izvinite, da se vratimo pitanju. Zasto Amerikanci imaju potrebu da idu sire nego sto je to u Dejtonu zapisano?

- Mozda su vidjeli da mnoge stvari tesko idu. Sazivati nesto kao sto je bio onaj skup u Dejtonu kosta, a i tesko velike sile priznaju da su pogrijesile, znate. Ja sada sve ovo pretpostavljam. Ali, mislim da je to najgori put. Treba jednostavno reci sta je, i nije to nikakav poraz, da je nesto u BiH tako kako je i da ne funkcionise. Kad sam nedavno u Americi drzala predavanje u jednom univerzitetskom klubu, jedna profesorka je rekla: kad bi ovi koji odlucuju u medjunarodnoj zajednici samo procitali "Na Drini cupriju" shvatili bi koliko je tesko sve to sto se tice Bosne. Ali ne mozete vi njih tjerati da citaju "Most na Zepi" ili "Travnicku hroniku", i da shvate sta znaci ona nasa izreka "mirna Bosna".

Americka stampa je pisala da je u Dejtonu Izetbegovicu obecano da ce se raditi na unitarizaciji Bosne vise nego sto je to napisano. Da li vi imate utisak da se na tome radi?

- Ja nemam utisak da postoji neka zla namjera. Mislim da treba da nam bude svima jasno i da polazimo od toga da su Amerikanci projektovali Dejton. Ostali su bili samo izvodjaci radova. Oni hoce svoj model da apliciraju negdje na Balkanu. Cini mi se da oni nastupaju naivno. Mozda cudno izgleda da Amerikanci budu naivni ali oni zaista imaju idealisticku viziju. Oni kazu, imali smo i mi rat Jug - Sjever. Kad je bio Jug - Sjever?! Ovo je bilo prije tri godine i uvijek je tinjalo u Bosni.

General Zak Klajn je nedavno izricito rekao da Srbi i Hrvati moraju ostati u Bosni kako se ne bi formirala islamska drzava na Balkanu. Da li on to prica na svoju ruku?

- Ima vec godinu dana kakod je on dosao kod mene i pricao, da ako se razvije bosnjacka drzava, ocito da ce to biti islamska drzava. Mi to moramo zaustaviti, rekao je. Ja sam na to rekla - znaci, mi Srbi ponovo uzimamo ulogu Krajisnika, kad smo stitili Evropu. On kaze, to je tako, samo tu treba i Hrvati da pomognu. Vidite, ja sam mislila da je to rekao tako u jednoj konverzaciji, ali on je to sad javno iznio.

Da li je Klajnova prica samo njegovo licno misljenje?

Klajn je general, vojnik, on govori manje politicki.

U komunikaciji sa politicarima, sa Olbrajtovom recimo, da li ste imali utisak da je to sto Klajn prica politika SAD? Postoji li nesto iz razgovora sa gospodjom Olbrajt sto vi ne mozete da kazete javnosti?

- Ja sam sa gospodjom Olbrajt jedan jedini put razgovarala odvojeno. To je bio, cini mi se drugi ili treci jun 1997. godine. Ona je dosla i izdiktirala sta mi moramo da radimo po Dejtonu. Mislim, nije izlazila iz okvira. Kad smo dosle do povratka izbjeglica, ja sam joj jednostavno rekla nasu problematiku. Ona je meni odgovorila da je to bacanje prasine u oci. Ali ona je vrlo dobronamjerna. Nije htjela u sirem krugu da iznosi tu temu da ne bi doslo do javnog konflikta. I ja ne mogu uopste da prihvatim to da se s tom zenom ne moze doci do toga da objektivno posmatra situaciju. Ona jeste drzavni sekretar Amerike, ali njen brat je rodjen u Beogradu. Ona priznaje koliko su Srbi njoj i njenoj porodici znacili. Provela je odredjeno vrijeme ovdje. Te prednosti treba iskoristiti, a ne onako, da kazem, bez nekog cvrstog povoda praviti neprijatelja od nje.

Kako ce biti tumaceno to sto su Srbi jedini od tri naroda u BiH na ovim izborima imali dva bloka? Pokusaj kod Hrvata da Zubak, izlazeci iz HDZ, odigra vasu ulogu nije uspeo.

- Politicari su zabavljeni svakodnevnim problemima i njihovim rjesavanjem, ali postoje instituti koji sve proucavaju. Ja mislim, americki demokratski institut ce sigurno ovo da procijeni i negdje ce biti zapisano da su se u ovom slucaju jedino Srbi u Bosni ponasali demokratski.

Da li je na rezultat izbora uticalo to sto ste vi u kampanji isticali svoja neslaganja sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem? A i Dodika su stalno pratile glasine o nekom navodnom sukobu. Jedno istrazivanje objavljeno ovih dana pokazuje da tri cetvrtine Srba u RS kao krajnji cilj vide zajednicu sa SRJ, a Milosevic je, ipak, predsednik te drzave.

- Otkad sam predsjednik RS ja sam s njim kontaktirala, ali nisam isla po lekcije. Jednostavno, RS mora da vodi samostalnu politiku. I premijer Dodik je bio nekoliko puta kod njega. Milosevic je trazio da se matrica njegove vlade preslika i kod nas. Dajte, uvedite SDS i radikale u vladu, govorio je. Ali SDS i radikali su u januaru imali prilike. Mi smo nudili takvo rjesenje kad sam ja imenovala za mandatara profesora Mladena Ivanica. I sad odjedanput treba da bude kao ovdje. Hvala vam na savjetu, rekla sam mu, ali da znate da to sad ne moze. Tako mu je rekao i Dodik. Onda sam mu ja rekla da je to katastrofa sto je on Seselja uveo u vladu. I on je meni zahvalio na savjetu. Mislim da na takvim ravnopravnim osnovama mi mozemo uvijek da razgovaramo. Zasto podanicka uloga?

Dakle, razmena misljenja...

- Da, da. Jer on je znao da je sa mnom to tako. Ja sam vidjala i drugacije situacije, i drugaciji odnos prema Karadzicu i Krajisniku. Mislim, ruzno je o tome i govoriti.

Kad ste vi postajali predsednica RS sta je bila vasa projekcija buducnosti?

- Da opstane narod. Da uzmemo ono sto nam Dejton pruza.

Da li je Dejton dobar okvir za srpsku buducnost?

- Jeste dobar okvir. Ali, da se drze svake rijeci iz Dejtona, a ne - "duha Dejtona". Znate, kad pocnu da mi govore spirit of Dadzton... Mislim da to oni bjeze od onoga sto sam na pocetku rekla, da priznaju kako to Dejton funkcionise. A funkcionisao bi kad bi se striktno drzali toga. E, sad, sta je? Hrvati nece. Hoce definitivno da se odvoje. Mozda ne odjedanput, ali sto kazu, u dva koraka. A oni su dobili u Dejtonu ono sto su trazili. Ja mislim da je to kvalitet Dejtona, da ipak postoji neko u toj medjunarodnoj zajednici ko proucava i prati zbivanja na Balkanu i daje odredjene smjernice. To je ozbiljnost te, da kazem, zapadne politike. Hrvati i Muslimani su 1990. pokazali sta zele vezujuci svoje dvije zastave. Evo, dobili su to. Dejton je to respektovao. Srbi vam smetaju. Srbe cemo odvojiti. Zar to nije veliki kvalitet Dejtona?

U cemu se vasa koncepcija razlikuje od Krajisnikove?

- SDS je vodio katastrofalnu ekonomsku politiku. Nekoliko porodica vodi ekonomiju, a to je da stave drzavne pare u svoje dzepove. Ja sam to sublimirala u jednoj recenici: oni su pokrali vlastitu drzavu. Rekla sam da nama ne trebaju ni Muslimani, ni Hrvati, ni Amerikanci jer cemo se sami srusiti. To je osnovno. Drugo, ono sto je opasno a nije opasno za gospodina Krajisnika jeste da kaze - ne. I ja bih cesto najradje rekla ne. Ali, imam li ja pravo da govorim ono sto smatram da samo meni odgovara? Ja imam odgovornost za ljude koji su me izabrali. Meni je otvoreno receno da nama svijet ne treba. Sve mozemo sa svojih deset prstiju. Ja sam rekla da su tih deset prstiju njihovi prsti kojima trpaju pare u dzep. To su ti prsti. Hvala lijepo.

I Republika se otvorila. Zapad je obecavao velike pare. Govorilo se da stize oko 800 miliona dolara?

- Da, sa novcem Evropske unije. Mi smo bili na donatorskoj konferenciji i to nama pripada. Samo sto je ta procedura Evropske unije vrlo spora. Gospodin Van den Bruk koji je vazio, da kazemo, da antisrbina, dva puta je bio kod mene. On je lijepo rekao: Evropi je u interesu da ovdje dodje do podizanja standarda, jer mi ne mozemo tolerisati na kontinentu regiju koja zivi kao sto se zivjelo u Evropi pocetkom dvadesetog vijeka. Vjerujte, meni to ne mora ni da se tumaci.

Koliko je spora procedura uticala na rezultate izbora?

- Svugdje je to tako.

Mislite da ce sada doci do prekida ovakvog razvoja?

- Ako pobjednici budu vodili politiku koju smo mi vodili a stvarno je jedina mogucnost da se tako radi, onda se nece nista promijeniti. Ja vjerujem da treba jednostavno uzeti taj pravac i ici dalje.

Da nastavimo sa srpsko-srpskim odnosima. Vi ste, dakle, poceli politicku karijeru sa Krajisnikom, Karadzicem i Koljevicem. Kada prvi put dolazite u situaciju da mislite da vise ne mozete raditi s tim ljudima?

- Do toga je doslo vec 1992, ali rat je vec bio poceo. Onda sam saznala, otvoreno da kazem, da su to ljudi koji su odgovarali zbog kriminala. Ja sam se prije rata kretala u sasvim drugom drustvu i te ljude nisam poznavala. Bila sam na osnivackoj skupstini SDS-a 12. jula 1990. kad je konacno srpski narod, poslije HDZ i SDA, formirao svoju stranku. Naravno da sam tada bila odusevljena. Ali vec 1992. rekla sam da necu da budem clan Predsjednistva jer ne mogu da odgovaram za nesto sto dva covjeka sami rade. I odmah mi se Koljevic pridruzio. Tako je i uspostavljen predsjednik sa dva potpredsjsednika. Ja sam cak davala i ostavku. Meni je tek tada postalo i jasno zasto smo Koljevic i ja odabrani da idemo na prve visestranacke izbore, a ne Krajisnik i Karadzic. Smatrala sam da je to bila neka procjena. Nisam znala da, kad bi se oni kandidovali da bi se postavilo pitanje toga sto su bili u zatvoru. Znam sta je politika, ali kad sam vidjela da je "rat nekom brat" i kako to izgleda, to me je porazilo i pitala sam se kako ja s tim ljudima mogu da radim. Znate kako su u Bihacu rekli Muslimani: hvala vam, cetnici, sto ste nas hranili i sto ste nas snabdijevali municijom. To je strasno! Trgovalo se svim i svacim. Teritorijom, municijom. Bilo je toliko amorala da je to prosto strasno.

Ipak, kako biste se vi osecali da je u vreme kad ste bili predsednik uhapsen Karadzic?

- Ja mogu jedino da kazem da me je Bog spasio toga. Neke stvari koje sam cula... Ne mogu da lociram da li je bilo prije izbora ili kad su zavrseni izbori, ili sutradan... Meni se samo otelo: Boze, neka me ova casa zaobidje. Toga se ja bojim. To da nemate ovozemaljske snage i mogucnosti da se odbranite, nego samo da se pomolite Bogu da do toga ne dodje.

Sta smatrate svojom najvecom zrtvom?

- Dugo mi je trebalo da shvatim sta znaci "nas covjek". Ja sam mislila da je to covjek SDS-a, ali to je bila samo grupa ljudi u SDS-u. U jednom razgovoru, kad se govorilo sta je ko zrtvovao u ovom ratu, za Momu Mandica (predstavnik RS u Beogradu) govoreno je koliko je kafica imao prije rata. A onaj tamo, pa onaj, pa koliko onog. Ja sam rekla - zalim slucaj, niti sam imala kafice, niti me to interesira. Moja najveca zrtva je to sto sam za ovo vrijeme morala da se druzim s ljudima koje nikad u zivotu ne bih srela. Ja zaista duboko osjecam da je to moja najveca zrtva za srpski narod.

Da li ste optimista kad je u pitanju buducnost RS?

- Ne znam tacno kako ce se ponasati radikali. Ako korupcija nije usla u njihove redove i ako bi mogli da vode samostalnu politiku, da odgovaraju narodu koji ih je izabrao stvari bi mogle da krenu dobro.

Seselj je ipak bio vrlo prilagodljiv kada je to trebalo?

- Znate sta je spas? Ovdje je njegov uticaj jako pao. Ulazak u vlast ga je veoma kompromitovao. Dobro je sto vise ovdje ne moze da laze.

Ko mu je posle izbora zabranio ulazak u RS?

- Ja ne znam. Za vrijeme predizborne kampanje a ja to nisam pratila, on je nesto govorio i ocepio valjda OESC i Amerikance. Ja sam, cini mi se, bila u Bijeljini kad mi rekose da su izbacili Seselja iz Republike Srpske. Cula sam da je prije tri-cetiri dana htio da udje u Brcko. Je li to IPTF dao nalog da on ne moze vise da dolazi, ne znam. Samo sam cula da je rekao da je to Plavsicka izdala naredjenje. Taman posla.

Da li se srpske stranke mogu dogovoriti da formiraju vladu nacionalnog jedinstva.

- Ja to jos ne znam. Za mnoge clanove SDS-a zna se sta su bili. Ko god se poveze s njima, rizikuje. Ali znate kako, moze stranka da se iscisti i jednostavno da se nesto uradi. Ako ljudi nastupaju revansisticki, ako imaju neke licne interese, onda, zalim slucaj, necemo imati dogovor. Isto tako, bez obzira ko je i da li ce neko, recimo iz SDS-a da ucestvuje, ako dobro i pozitivno radi, ja bih rekla da to treba prihvatiti.

Da li postoje sanse da Milorad Dodik ostane premijer?

- Taj covjek je prihvacen u svijetu. I to nakon jedne tako crne slike o Srbima. Ako se jos dobiju i pare, i to na ovoj osnovi na kojoj je Van den Bruk govorio, mislim da bi bilo vazno da imamo takvog covjeka. Ako je on u stanju to da radi valjalo bi razmisliti, pa da je i Japanac. Znate, sjecam se u NIN-u sam predratne 1988/89. procitala kad je neko rekao: sta me se tice ko je covek, da je Japanac, ako moze ovo da sredi treba mu dati da radi.

Ne stoji on lose ni u Beogradu?

- Da vam kazem, on covjek nije politicar. On je pragmaticar na celu institucije koja vrsi izvrsnu vlast.

Ovih dana iz Sarajeva stizu glasovi da se tamo ne bi radovali vladi srpskog jedinstva.

- Sta se nas to tice?

Mozda cete opet morati u koaliciju s Bosnjacima?

- Ne bih rekla.

Sta su sada vasi licni planovi?

- Ja ostajem sef partije. Ali ja vam nisam vicna partiji. Nikad nisam bila clan Partije. Nemam osjecaj za partijsku disciplinu. Ali ono sto mogu svojim autoritetom da uradim, ja cu se dobro potruditi za Srpski narodni savez.

SLOBODAN RELjIC

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.