ZAKON O INFORMISANJU I POSLEDICE

NOVI PRELOM
Slavoljub Djukic, dugogodisnji novinar i pisac tri knjige o Slobodanu Milosevicu: "Kako se 
dogodio vodja" (1991), "Izmedju slave i anateme" (1994) i "On, Ona i mi" 
(1997).

- Priznajem da me iznenadila tolika zurba rezima u primeni novog Zakona o informisanju, dan posle njegovog usvajanja. A jos vise izrecene drakonske kazne vlasniku "Evropljanina" Slavku Curuviji i glavnom uredniku Draganu Bujosevicu. Ocigledno je vlast zelela, jos dok je vruce, da jasno stavi do znanja nezavisnoj stampi sta ih ceka "ukoliko se ne urazume". Cutite da vas ne bismo ucutali!

Zanimljiv je, takodje, podatak da je ova nepopularna mera dosla u trenutku kada se Srbija zaglibila u teske nevolje, kao sto je kosovska drama. Ali, to je vec zakonomernost koja je u bliskoj vezi sa odnosima srpskog rezima i medjunarodne zajednice. Kad god je predsednik Milosevic uspevao da kako-tako izgladi odnose sa medjunarodnom zajednicom, obicno pomirljivoscu i ustupcima, uvek je taj medjuprostor koriscen za sredjivanje unutrasnjih prilika i ucvrscenje sopstvene vlasti. Posle ekonomskih sankcija protiv Republike Srpske (1994), kada se Milosevic predstavio kao novi mirotvorac, stavljena je brava na redakcijska vrata "Borbe" i Studija B u ime zakona o drustvenom vlasnistvu. Posle Dejtona (1995), ociscen je vrh Socijalisticke partije i sklonjeni profesor Mihailo Markovic, Borisav Jovic i Milorad Vucelic. A sada, posle spasavanja Srbije od moguceg bombardovanja, donet je pogromaski Zakon o informisanju. Sa njim podruku idu i cistke na Univerzitetu, koji je u svim ovim godinama najvece nevolje stvarao rezimu i smenjivanje, uz prigodne pocasti, mocnog sefa tajne policije Jovice Stanisica. Sve rupe moraju biti zapusene, da niko ne proviri!

Koliko god je javnost zaprepascena gusenjem nezavisnih medija, mislim da je to samo drastican vid visegodisnjeg odnosa rezima prema stampi. Ako se pazljivije pogleda vladavina Slobodana Milosevica, lako je zapaziti tri glavna oslonca njegove vlasti: stampa, policija i odbir poslusnih saradnika. Cak je u drugom planu i njegova stranka socijalista, pogotovo pojavom Jula. Rekao bih da je predsednik Milosevic jedan od prvih jugoslovenskih politicara koji je, posle Titove smrti, shvatio koliki je znacaj stampe u ocuvanju vlasti, u drustvu u kojem su partijski komiteti izgubili raniju moc. Jos dok je bio na celu Gradskog komiteta Beograda (1984), on je najpre osvojio vodeci srpski list "Politiku". U to vreme, ko je kontrolisao "Politiku", prakticno je vladao srpskom stampom, jer je tada drzavna televizija imala mali politicki uticaj. Takodje je uveo i jednu kobnu novinu. Stvorio je jaku Komisiju za informisanje u kojoj je okupio njemu privrzene novinare, najmilitantniji deo novinarstva, kojem je dao i politicku moc. Upravo se tada dogadja nesto novo u srpskoj stampi. Nisu vise politicari morali da proganjaju novinare, vec su to cinile njihove kolege, cak mnogo efikasnije nego partijski komiteti. I upravo je to jezgro odigralo jednu od glavnih uloga na Osmoj sednici, a neki od njih i dan-danas zauzimaju vodeca mesta. U svakom slucaju se po toj formuli regrutuju novi kadrovi, s tim sto je sada kadrovik Jul, a Vojislav Seselj im svesrdno pomaze.

Bilo je, istina, trenutaka kada je ovaj rezim pokazivao popustljivost prema medijima, potisnut potrebama tekuce politike, kao u vreme nacionalne euforije i prvih parlamentarnih izbora. Ali, to je kratko trajalo. I onda kada je vlast pravila ustupke, kao posle devetog marta 1991. godine, kada je smenjena cela vodeca garnitura Televizije, sve je to bio predah i bacanje prasine u oci. Smenjene direktore i urednike rezimskih glasila zamenjivali su jos priljezniji, jos suroviji saradnici vlasti.

Tu je i pitanje: kakav ce biti rezultat ovog najnovijeg pogroma u stampi? Ne verujem da ce ovaj zakon dugo trajati, jer je suvise kompromitantan. To ne znaci da ce brzo biti ukinut. Ukoliko se javnost u vecoj meri uznemiri, sto je tesko ocekivati pored sadasnje opste ucmalosti, mogucno je da ce vlast odustati od drasticne primene zakona. Ali, ne treba se zavaravati, posledice ostaju. Mnogi novinari su se, prirodno, uplasili za sudbinu novina, za svoju i sudbinu svojih porodica. I to ce se sigurno, i mimo zelje, osetiti u uredjivackoj politici listova. Zato imam razumevanja za dnevnike "Danas", "NT plus" i "Nasu Borbu" koji su sami, ne cekajuci mogucne kazne, privremeno prestali da izlaze.

Najzad, ono sto je najvaznije: i sa ovim Zakonom o informisanju, i bez njega, rezim je dovoljno pokazao da se nece miriti sa istinski slobodnim novinarstvom. Ukoliko se ukine sadasnji zakon, izmislice nesto drugo, isto to ali malo drukcije. Jer, puna sloboda medija dovodi u pitanje i sam poredak na kojem pociva ova vlast kojoj nema kraja, kako sada izgleda.