2496, OKTOBAR 29 1998

ZAKON O INFORMISANJU I POSLEDICE

PROBNI BALON
Da li je zakon koji napravi ovoliku pometnju u drustvu hitno donesen da bi trajao ili da bi se u pozadini 
obavili neki vazniji poslovi? Odlazak sefa DB Jovice Stanisica ne daje odgovor na to pitanje

Pre pola veka (1948) Beograd je rekao "istorijsko ne" Sovjetima. Posle ratova i sunovrata "treca Jugoslavija" je ove (1998) rekla "istorijsko (?)da" Amerikancima. Sada je obelodanjen Zakon o informisanju Srbije. Prikljucenija uz "ne" su poznata, a ona koja slede uz "da" cemo tek videti. Toliko, sto se tice izvesnih istorijskih dogadjaja. Ostalo je - nasa svakodnevica.

Cetvoro ljudi iz dvonedeljnog lista ocigledno (za srpske prilike) pretencioznog imena "Evropljanin" osudjeni su da plate oko (po zvanicnom kursu) 400 hiljada maraka. I to uprkos tome sto je, detektujuci "Evropljaninov" prekrsaj, Ivan Markovic, portparol stranke iz vlasti (JUL) primetio da taj magazin ima cenu (15 dinara) koja ne samo da ne moze doneti profit, nego ne moze ni da isplati stamparske troskove. A tolika kazna (neki kazu "drakonska") odrezana je, inace, u zemlji u kojoj su mnogi novinari presrecni ako mesecno zarade 400 maraka, vecina je sasvim zadovoljna i sa 200, odnosno nije malo onih koje na poslu drzi samo obecanje da ce plate biti.

Kupci novina uglavnom se ne "opasuju" platama ni kolike su novinarske. A da bi sve bilo izvan domasaja i kafkijanskog razumevanja drustvenog "procesa", valja znati da je plata beogradskog sudije za prekrsaje Mirka Djordjevica tolika da bi ovom veselniku trebalo preko sto godina da zaradi sumu kazne za koju je "'ladno", po Zakonu, "u roku od 24 casa" prikupio dokaze i doneo presudu.

Patriotska posla

Inace, iako je sudija nasao da je "Evropljanin" objavio "netacne informacije kojima se poziva na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ", broj nije zabranjen. Normalno je - prodan. To je, dakle, kapitalizam! Plati, pa rusi.

Iz nekog razloga prekrsajni postupak protiv "Evropljanina" nije pokrenuo vec pomenuti portparol JUL-a Ivan Markovic cije je - bar koliko je javnosti poznato - budno oko zaista prvo uocilo "poziv na nasilno rusenje". Naprotiv, stvar je preuzelo autenticno zabrinuto i zbog toga, sudeci po imenu, formirano udruzenje gradjana - Patriotski savez Beograda. Milorad Radevic, diplomirani sociolog koji radi u Arhivu Srbije je, dakle, uocio da je "dara prevrsila meru" i odlucio da zatrazi zastitu ove drzave i ovog naroda. I imao je pravo.

Ali, time je ovaj zakon najavio jos jedan "nekontrolisan proces". "Otvorena je mogucnost da nezadovoljni ili zadovoljni gradjani od sutra pocnu da podnose prijave protiv svih medija u Srbiji, ukljucujuci i RTS", podsetio je advokat Goran Draganic. A problem bi mogao nastupiti i pri naplati kazne. Posto je osnivac RTS Skupstina Srbije, sta bi sudski izvrsitelji plenili? Klupe, poslanicke plate, inventar skupstinskog restorana? Na tu muku je direktno upozorio Dragoje Lukovic, savezni poslanik iz Sokobanje, obelodanivsi da Javno preduzece "Sokobanjski elektronski mediji" (SEM) nece postovati zakon, te ce preko kablovske televizije koja je vlasnistvo Mesne zajednice Sokobanja reemitovati "Glas Amerike". A: "Mesna zajednica ne poseduje nikakve pare, niti bilo kakvu imovinu koja bi mogla biti zaplenjena", porucio je on.

Za sada od toga ne boli glava. A staresina gradskih sudija za prekrsaje Beograda Dobrivoje Glavonic "otvorio je srce" i manuo se "nesnosljive nepristrasnosti": "Ponosno mogu da kazem da sam gradjanin Srbije i SRJ, i verujte mi da sam i ja bio zaprepascen onim sto sam video u onim tekstovima, a narocito fotografijama." (Odnosi se na kaznjeni broj "Evropljanina".) I sudije su ljudi. I to ljudi koji mogu jos i vise. Evo dokaza.

Plen

Presuda "Evropljaninu" je objavljena u subotu (24. oktobar) a onda su sudski izvrsitelji resili da jednom za svagda dokazu kako se sudije "ne moraju drzati zakona kao pijan plota". Sudski izvrsitelji su resili da budu revnosniji i od zakonodavca. Pojacani policijom stigli su u kisno nedeljno vece i radili do zore. Daleko je ponedeljak za ovako efikasne zakone i sluzbe.

Opis "radnih aktivnosti" koji sledi dao je Slavko Curuvija, vlasnik osudjenog "Evropljanina" i starijeg brata lista "Dnevni Telegraf": "Na racunu SDK zatekli su dva dinara. Dosli su u prostorije da naplate ostatak. Ovaj sto vredi 50 dinara, ovaj kompjuter 1000... A onda su, prateci moju cerku, dosli do kuce gde stanujem. Sedam-osam policijskih kola, marica, tridesetak policajaca. Neki su bili sa automatskim puskama. Dva sata je trajala opsada. Jesmo li mi uhapseni, pitam ih. Cute. Kao, vani je komandir. Oni tamo takodje cute. To je trajalo dva sata. Kod mene u stanu su bili Vuk i Danica Draskovic, sasvim slucajno, kao i kolega Tijanic i drustvo. Dosao je i (specijalni izaslanik UN za ljudska prava) Jirzi Dinstbir. On je, covek, bio sokiran."

Zateceni inventar u redakciji pokrio je 41 520 dinara duga. Plus 15 100 u prostorijama marketinga. Za glavnog i odgovornog urednika Dragana Bujosevica je utvrdjeno da nema imovinu pogodnu za plenidbu. Poradjeno je i u kuci Ivana Tadica, izvrsnog direktora DT Presa. Popisan je namestaj, televizor, umetnicke slike. "Obecali su da ce mi javiti kad bude licitacija." Decja kolica, posle Tadiceve pretnje - nisu dirali.

Eto u praksi Zakona o informisanju za koji je Vojislav Seselj, narodni poslanik i potpredsednik srpske vlade, sef partije ministra za informisanje svojom recju garantovao: "Nije nama cilj da se nekom slomi vrat, vec da se novinari pridrzavaju novinarske etike."

Celovitost teritorije

Drugi radikalski potpredsednik srpske vlade Tomislav Nikolic je objasnio sta se to desava: "List 'Evropljanin' je bio probni balon i on je zrtvovan od stranih mentora posto i tako nije igrao znacajnu ulogu, da se vidi hocemo li popustiti."

"Vlada nacionalnog jedinstva" u svom ratu sa "stranim mentorima" i u borbi da su "svi obavezni da postuju zakon - kako sredstva informisanja tako i drzava - jer se time zavodi red u toj vaznoj oblasti" (Tomislav Nikolic), manje-vise je izvesno, tesko ce istrajati na celoj teritoriji republike. Pitanje je, dakle, kod koga bi sudski izvrsitelji posli da naplate neku stotinu hiljada maraka ako bi sudija nasao, daleko bilo, kakav nezgodan tekst u "Koha ditore". Koliko bi policajaca moralo da obezbedjuje izvrsitelje, ako bi Vesli Klark odlucio da srpski sud za prekrsaje nije nadlezan. Na ovakvu primedbu, ako covek sme verovati novinama, i sam "Seselj je rekao da stampani mediji na albanskom jeziku koji se izdaju na Kosovu i Metohiji nisu registrovani u Ministarstvu za informacije Srbije, kao i da njihovi izdavaci ne placaju porez drzavi." Potpredsednik je, ipak, "istakao da se zakon mora provesti na celoj teritoriji Srbije". Neka sam citalac procenjuje ozbiljnost ove pretnje.

Ali, zasto je ova vlada zaigrala pomenutu igru? Njen odnos prema medijima stigao je vec da razmotri i - osudi, Savet bezbednosti UN. Dobro, ne moze se reci da oni koji su doneli Rezoluciju 1203 citaju i studiraju zakone malih drzava te analiziraju situaciju na terenu do detalja, ali se zna da narod te drzave koja postane "moneta za potkusurivanje" (J.B.Tito) od takvih osuda redovno ima stete. I to toliko stete da je ne bi mogla izvaditi ni plenidba stolova i stolica po svim redakcijama sveta.

Jovica

Vec spominjani Jirzi Dinstbir za narednu sednicu Saveta bezbednosti, koja ce biti odrzana 4. novembra, priprema izvestaj o ljudskim pravima u SRJ i Srbiji u okviru koje ce biti analizirano i stanje u medijima". Ne treba prejudicirati, mozda ce ga saopstenje ministra Vucica ganuti, jer su Vlada Srbije i Ministarstvo za informacije "zapanjeni i iznenadjeni vasim (medjunarodnih organizacija, ustanova i udruzenja) izuzetnim interesovanjem za normativnu regulativu i funkcionisanje pravne drzave u medijskoj sferi".

Ako ipak pustimo "visu silu" da radi svoj posao, nama ostaje pitanje da li je (iznenadni) odlazak sefa SDB Srbije Jovice Stanisica deo istog unutrasnjeg "paketa mera" kao i Zakon o informisanju. Oni koji to znaju, naravno, nece nam sad reci. A da iza dimne zavese koja prati ovaj zakon mogu da se obavljaju neki drugi vazniji politicki poslovi - ova javnost ima pravo da sumnja. "Slucaj Student" i "Vojko i Savle" su samo najupecatljiviji dokazi iz nase novije istorije. Tako je i sada "Fajnensel tajms" cuvsi to, navodno, od urednika nekih nezavisnih medija u Beogradu, pisao "da se 'Evropljanin' ne bi usudio da objavi napad na jugoslovenskog predsednika da nije imao podrsku nekih elemenata u krugovima vlasti". Dokazi su "nesavrsenost biografija" glavnih aktera: Aleksandar Tijanic je bio republicki ministar za informisanje, a Slavko Curuvija radio za DB.

Toj logici Curuvija se suprotstavio objasnjenjem da je "radio par meseci 1985. u Analitickoj sluzbi Saveznog SUP-a, a to nije DB. Ubrzo sam bio izbacen, a pre i posle toga sam bio i ostao novinar." I: "To su, ljudi moji, potpune nebuloze. Nas dvojica smo sedeli u redakciji s kolegama i odlucili da otvoreno progovorimo o predsedniku. To vam je cela prica, verujte mi na rec."

Balon

Zakon zasad ima rezultate. Ne izlaze "Nasa Borba", "Danas", "Dnevni Telegraf", ne emituje se program Radio Indeksa. A i Momcilo Djorgovic je zaustavio izlazenje svog dnevnika "NT Plus". Razlog: suocen je sa anonimnim telefonskim pretnjama. "Te pretnje su apsurdne i smesne, ali pokazuju da novi Zakon o informisanju ostaje zakon linca novinara i potpuno onemogucava normalan rad redakcije", kaze.

Dobro, novinari se sada mogu udarati u prsa i vikati: nece nas uplasiti! Ali, iskreno receno, to ne moze biti tacno. Ako se ne zna ni otprilike gde prestaje konstruktivna drustvena kritika i gde pocinje "nasilno rusenje ustavnog poretka" a nema placenog cenzora da vam to kaze, i ako ce to da utvrdi neki sudija za prekrsaje "u roku od 24 casa" kao da se razmatra da li ste presli punu liniju u svojoj ulici kako ne biste obilazili citav blok, a ako vi opet zbog toga rizikujete da vam neki revnosni izvrsitelj proda ne samo pohabani namestaj koji ne mozete da zamenite vec deceniju i po, te svojim "politickim diskursom" dovodite egzistenciju dece i porodice direktno u pitanje - onda hrabrost ima granice. I to prilicno jasne.

Problem je, naravno, sto drustvo ne moze zadugo da pociva na strahu. Opet, podsecamo na "istorijsko ne" i 1948. Vlast se prvo setila Golog otoka, a onda: "ubrzo su otvorena sva bitna pitanja... o ulozi drzave i partije u prelaznom periodu, o mogucim putevima izgradnje socijalizma, o odnosima medju socijalistickim drzavama, o problemima mira i medjunarodnih odnosa... u 1949. i 1950. (Partija) je inaugurisala kurs na demokratizaciji i decentralizaciji u rukovodjenju privredom..."

Bukvalno citanje citata, naravno, izaziva podsmeh. Drugo je ovo doba, "drugi su ljudi, drugi je kraj". Ali i tada, i ona Partija je razumela: demokratizacija, a ne strah. Zato je tesko zamisliti da bi u danasnjem svetu, posle "istorijskog da" (vidi li neko istorijski kontinuitet sa "istorijskim ne") stvari mogle krenuti smerom koji neskriveno sugerise na brzinu sklepani Zakon o informisanju. Ipak je dobra ona metafora potpredsednika vlade Srbije: to je samo probni balon.

 SLOBODAN RELjIC

IVANA JANKOVIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.