HAG NA KOSOVU

NEMA VRDANJA

Zestoka javna polemika izmedju zvanicnika Haskog tribunala i jugoslovenskih vlasti o nadleznosti ovog suda na Kosovu i Metohiji ne jenjava. Ko je u pravu presudice Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Od pocetka godine, kada je izbio sukob na Kosovu, tuzioci Medjunarodnog suda u Hagu slobodno su ispitivali obe strane umesane u sukob i jugoslovenske vlasti ih nisu uznemiravale. To se pre nekoliko nedelja promenilo kada su jugoslovenski funkcioneri odbili da izdaju vize timu istrazitelja. Istrazitelji su naveli da su im jugoslovenske vlasti saopstile da tribunal u Hagu nema jurisdikciju nad Kosovom.

Dodatnu konfuziju izazvalo je i sturo saopstenje posle pregovora predsednika SRJ Slobodana Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka o resavanju krize na Kosovu koje je sadrzalo i tacku o saradnji sa Haskim tribunalom. I dok su na Zapadu trljali ruke, ocenjujuci da su time dobili jos jednu bitku sa glavnim jugoslovenskim pregovaracem, nasa javnost je bila zapljusnuta tumacenjima ove tacke, u kojima je osporavana svaka nadleznost Haskog tribunala na Kosovu.

Jugoslovenske vlasti su i proslog cetvrtka odbile zahtev glavnog tuzioca Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu Luiz Arbur da predvodi desetoclanu ekipu istrazitelja koja bi ispitala navodne masovne zlocine na Kosovu. "SRJ ne prihvata bilo kakvu istragu Tribunala na Kosovu i Metohiji u nacelu...", bilo je zvanicno saopstenje jugoslovenskih vlasti.

Savezni ministar pravde Zoran Knezevic izjavio je 30. oktobra da Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu "nema nadleznost nad Kosovom ni po jednom medjunarodnom dokumentu", ukljucujuci i sporazum predsednika SRJ Slobodana Milosevica i americkog ambasadora Ricarda Holbruka. "Saradnju SRJ sa medjunarodnom zajednicom povodom situacije na Kosovu ne treba dovoditi u vezu i sa Haskim tribunalom", rekao je Knezevic na skupu povodom osnivanja Stalnog medjunarodnog krivicnog suda, uz ocenu da Haskom sudu "nema mesta" na Kosovu i zbog "prirode sukoba na Kosovu, koji su izazvani klasicnim terorizmom kosovskih Albanaca". Ministar Knezevic je jos rekao da predstavnici medjunarodne zajednice mogu doci na Kosovo samo "radi bolje informisanosti medjunarodnih organizacija".

Najvise predstavnice Haskog tribunala su potom, iako su imale dozvolu, odbile da dodju u Beograd na dvodnevnu Medjunarodnu konferenciju o sudjenjima za ratne zlocine.

Posledice nesporazuma jugoslovenskih vlasti sa Tribunalom tek treba ocekivati, jer su iz Haga vec o tome obavestili Savet bezbednosti UN i zatrazili odlucne mere protiv SRJ. Predsednica Tribunala Gabrijela Kirk Mekdonald optuzila je vladu SRJ za "nepostovanje normi medjunarodne zajednice" i SRJ nazvala "drzavom prestupnicom koja nipodastava vladavinu medjunarodnog prava".

"Sve clanice Saveta bezbednosti UN saglasne su da Haski tribunal ima nespornu jurisdikciju da sprovodi istragu na Kosovu. Oko tog pitanja nema rasprave i nema vrdanja. Treba da bude jasno da bi haski istrazitelji ispitali obe strane", izjavio je americki ambasador za ljudska prava Dejvid Sefer na beogradskoj konferenciji proteklog vikenda.

Da li je i koliko u pravu jugoslovenska strana sto ne dozvoljava haskim istraziteljima da sprovode istragu na Kosovu?

Ako je suditi po medjunarodnim dokumentima, ciji je potpisnik i SRJ, nije uopste, jer je na saradnju sa Tribunalom obavezuje Statut tog tribunala, Rezolucija 827 Saveta bezbednosti, kao i rezolucije 1160, 1199 i 1203.

"Moje pravo na neogranicen i nesmetan pristup Kosovu na nedvosmislen nacin izrazeno je u clanu 18 Statuta Tribunala, koji predvidja da tuzilac ima ovlascenje da sprovodi istragu na licu mesta", izjavila je 5. novembra Luiz Arbur,glavni tuzilac Tribunala (koji je osnovan 1993. godine sa ovlascenjem da krivicno goni lica optuzena za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. godine).

Ona je istakla da na Kosovu postoji "oruzani sukob, sto daje dovoljan pravni osnov za nadleznost Tribunala nad istragom i podizanje optuznice, ukoliko to dokazi dopuste".

U Rezoluciji 1160 od marta ove godine Savet bezbednosti je pozvao Kancelariju tuzioca Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju da "pocne da prikuplja informacije u vezi sa nasiljem na Kosovu koje moze biti u nadleznosti Tribunala". Rezolucijom 1199 od 23. septembra Savet bezbednosti je pozvao vlast SRJ, vodje kosovskih Albanaca i sve zainteresovane strane da u punoj meri saradjuju sa tuziocem Medjunarodnog tribunala u istrazi o mogucim krsenjima prava u okviru nadleznosti Tribunala. Poslednjom Rezolucijom - 1203 Savet bezbednosti UN zatrazio je "punu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za bivsu Jugoslaviju, ukljucujuci postovanje njegovih odluka i zahteva za informaciju i istragu".

Na dvodnevnom medjunarodnom skupu o sudjenjima za ratne zlocine (na kojem nije bilo predstavnika vlasti, iako su pozvani), ocena vecine govornika je da drzave moraju da saradjuju sa Haskim tribunalom i da je SRJ duzna da dozvoli istraziteljima iz Haga da dodju na Kosovo.

"Haski sud je nasa realnost. Potpisom u Dejtonu, u ime SRJ i Republike Srpske, tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic priznao je Haski sud i pristao na saradnju sa njim", rekao je profesor beogradskog Pravnog fakulteta i nekadasnji potpredsednik Vlade Srbije Budimir Kosutic.

Predmet Kosuticeve opservacije bilo je i saopstenje Vlade Srbije u 11 tacaka posle sporazuma Milosevic-Holbruk za koji vlasti u Beogradu tvrde da je "jedini, autenticni sporazum za Kosovo". U tacki 10. tog saopstenja doslovno pise: "Nijedno lice nece biti krivicno gonjeno pred drzavnim sudovima za krivicna dela u vezi sa sukobom na Kosmetu, osim za zlocine protiv covecnosti i medjunarodnog prava, kako je predvidjeno glavom 16. saveznog Krivicnog zakona. U cilju obezbedjivanja pune javnosti, drzava ce dozvoliti potpun i neometan pristup stranim strucnjacima (ukljucujuci patologe), koji ce saradjivati sa drzavnim istraziteljima."

Ovako srocena tacka 10 kod profesora Kosutica izaziva brojne nedoumice. "Posebno je zanimljivo pomiriti neophodan uslov za postojanje zlocina protiv covecnosti i medjunarodnog prava iz glave 16 (postojanje rata ili oruzanih sukoba na koje se odnosi Protokol 2. iz Zenevske konvencije iz 1949. godine) s tvrdnjom Vlade Republike Srbije da su postojale na Kosovu i Metohiji samo antiteroristicke aktivnosti protiv tzv. Oslobodilacke vojske Kosova. S druge strane, sintagma 'neometan pristup stranim strucnjacima' moze znaciti i strucnjacima Haskog tribunala. Naravno, ako se postavi pitanje zbog cega Vlada Srbije koristi ovaj krajnje dvosmislen jezik, ne mogu se prevideti ni odredjene slabosti koje je ispoljio u dosadasnjem radu Haski tribunal, kao sto se moraju uzeti u obzir i odredjeni politicki potezi zapadnih sila."

I drugi ucesnici skupa, eminentni pravnici iz SRJ i sveta, ocenili su da je SRJ obavezna, ne samo da saradjuje sa Hagom u vezi s Kosovom, vec i da postuje sve zahteve tog tribunala, ukljucujuci i isporucivanje trojice bivsih oficira JNA - Veselina Sljivancanina, Mileta Mrksica i Miroslava Radica, optuzenih za ratne zlocine u Vukovaru 1991. godine.

"Kasnjenje je nasa specijalnost. Ako je za nasu zemlju samar osnivanje Tribunala, zasto uvek dopustamo da dobijemo jos dva samara. Na Kosovu se zlocini cine, svakako sa obe strane. Sve ce biti na nasu stetu ako se na vreme na reaguje", rekao je beogradski advokat Radoslav Nedic.

Njegov kolega Toma Fila takodje je misljenja da su vlasti u SRJ samim potpisivanjem Statuta Tribunala prihvatile saradnju sa Tribunalom, cija se nadleznost odnosi na celu teritoriju bivse Jugoslavije, dakle i na Kosovo. On je zamerio predsednici i tuziocu Haskog tribunala sto nisu dosle na skup u Beograd i objasnile zasto Haski tribunal ima nadleznost za istragu na Kosovu.

No, na skupu je bilo i drugacijih misljenja, pogotovo onih koji su isticali da se u Hagu "optuznice podizu uglavnom protiv Srba" i da je tuzilac Luiz Arbur za dve godine podigla samo tri optuznice i sve tri protiv Srba.

Sve to izaziva nepoverenje ne samo vlasti SRJ, vec i gradjana u rad Haskog tribunala, culo se na skupu. Bivsi pravni savetnik u jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova Miodrag Mitic upitao je zasto bi SRJ prihvatila "neke stvari koje ni druge drzave nisu prihvatile". On je ocenio da jugoslovenske vlasti "oklevaju" da saradjuju sa Tribunalom, jer je "sud napravljen selektivno". "Tribunal je osnovan u kontekstu satanizacije Srba i u vreme sankcija", rekao je Mitic.

Za beogradskog advokata Milana Vujina osnivanje Haskog tribunala je "pobeda politike nad pravom" a sud u Hagu je osnovan "protivno pravilima medjunarodnog prava". Vujin je izneo primedbe na Statut Haskog tribunala, pre svega zbog toga sto je on donet 3. maja 1993. godine, a odnosi se na sve ratne zlocine od 1991. godine na teritoriji bivse Jugoslavije, uz konstataciju da se Haski tribunal "direktno mesa u suverenitet jedne zemlje".

Nezadovoljavajuce ocene ovog suda idu od konstatacije Zorana Stojanovica, predsednika jugoslovenskog Komiteta za prikupljanje cinjenica o zlocinima protiv covecnosti i medjunarodnog prava, da je "rec pre svega o disciplinskoj komisiji Saveta bezbednosti, nego o krivicnom sudu", do kritike advokata Slobodana Stojanovica sto Haski tribunal nije podigao optuznice protiv predstavnika SAD i zemalja clanica NATO-a koji su pretili vojnom intervencijom na SRJ. "Zlocin genocida izvrsen je samim podsticanjem i izazivanjem vojnih intervencija, a Haski sud nije reagovao", kaze advokat Stojanovic.

U prilog kritikama ovog suda ide i dugacak spisak promasenih naloga za hapsnje i trapavih postupaka njegovih istrazitelja i sudskih organa koji su cesto bili predmet javne osude ili podsmeha poput tragicno okoncanih slucajeva generala Djukica, Slavka Dokmanovica, Milana Kovacevica i farsicnog hapsenja blizanaca Vuckovic. Tu je i primedba da se sud ne izdrzava iz precizno odredjenih fondova UN vec prima priloge i donacije pojedinih zemalja sto moze, takodje, izazvati sumnju u njegovu objektivnost i nepristrasnost.

Za razliku od predstavnika federalne i srpske vlasti, Crna Gora je spremna da saradjuje sa Tribunalom u Hagu. "Crna Gora je apsolutno spremna da rasvetli svaki slucaj sa elementima krivicnog dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava i da svakog pocinioca tih dela izvede pred sud", rekao je predstavnik drzavnog tuzilastva Crne Gore Vlado Vukovic i naglasio da je u Crnoj Gori upravo u toku sudjenje optuzenom za ucesce u otmici i likvidaciji 20 ljudi iz voza Beograd-Bar u stanici Strpci 1993. godine.

Argumentacija protivnika Haskog tribunala ni do sada nije bila delotvorna jer o svemu poslednju rec ima Savet bezbednosti UN i moc i silu da je primeni. To je, mozda, najbolje opisao Zoran Pajic iz britanskog Instituta za ljudska prava kada je Haski sud nazvao "Frankestajnom medjunarodne zajednice, koji je vremenom izrastao u mnogo delotvorniju instituciju, nego sto su to njegovi tvorci ocekivali".

SLOBODAN IKONIC

PREDRAG VUJIC