KOSOVO

KOSOVSKI KRUG BEZNADJA

Greske nasih politicara placa, na Kosovu, srpski narod, debelo. Nikad zivot ovde nije bio jeftiniji nego danas, a sto je najstrasnije, narod se polako navikava na smrt, sahrane i kidnapovanja

Pre nekoliko dana, albanski teroristi ubili su dva srpska policajca. Politicki predstavnik ovih terorista koji sebe zovu oslobodilackom vojskom Adem Demaci izjavio je, ne bez cinizma, da srpski policajci nemaju sta da traze na teritoriji gde zivi cisto albansko stanovnistvo. Dan kasnije, albanski su teroristi ranili jos jednog policajca i kidnapovali dvojicu Srba. Verifikatori valjda sve to verifikuju, ali kakva je to uteha za ljude bez zastite? Zvanicna Amerika osudila je ubistvo dvojice policajaca i apelovala na Albance da se uzdrze od oruzanih akcija... Nista vise.

Sta se na Kosovu i Metohiji dogadja i zasto se dogadja?
- Danas je na Kosovu i Metohiji opsta konfuzija u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko placa. Sve to govori o zrelosti kljucnih faktora koji su odgovorni za resavanje i stabilizovanje stanja. Srpska i albanska strana ponasaju se kao maloletnici, dok se medjunarodna zajednica ponasa kao stariji maloletnik. Sto se naroda tice, narod zna i ko pije i ko placa - kaze Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora.

Sad se javlja jos jedno pitanje: koliko Srbi mogu to jos da trpe?

Nas sagovornik kaze da nas narod moze mnogo da izdrzi. Pokazalo se i kroz istoriju da je trpljenje bilo njegovo glavno oruzje. Rec je, dakle, o pasivnom otporu, ali - kaze Trajkovic - u tome lezi glavna opasnost.

- Tu opasnost vlast u Beogradu dobro shvata, zato i zeli i cini sve da nas drzi sto dalje od sredista dogadjanja.

Ali Srpski pokret otpora, bez obzira na svoju danasnju politicku snagu, i Srpska pravoslavna crkva, na ciju se duhovnu snagu mora racunati, ne sede skrstenih ruku. Prosle nedelje sastao se crkveno-narodni sabor i glavna je tema bila sporazum izmedju Milosevica i Holbruka.

- Stavili smo to na dnevni red pre svega zbog nacina na koji je taj sporazum potpisan, ali posebno i zbog predlozenih resenja. Ni mesec dana od sporazuma, srpski narod nije upoznat sa njegovom sustinom, niti sa posledicama koje ce njegova primena izazvati. Ali, zato su Albanci o svemu obavesteni. Mi vec imamo ovde konfuziju.

Znaci li to da su Srbima na Kosovu i Metohiji ostali sada samo Srpski pokret otpora i Crkva? Ispada da je tako. Potvrdjuje to i nas sagovornik. I kaze da je to zato sto su oni sudbinski vezani za ove krajeve. Ponavlja se istorija. U vekovnom ropstvu pod Turcima, Crkva je bila jedina snaga koja je sacuvala narod. Pored osnovne svoje uloge, nasa Crkva ostaje glavna snaga i nada da vredi opstati i ostati na najstarijoj srpskoj zemlji.

- Ima nerazumevanja za ulogu Crkve, ima zlonamernih pitanja (sto se Crkva mesa u politiku, sta to radi vladika Artemije?), samo zato sto ti ljudi ne zele da vide sta rade Crkva i vladika Artemije. Ne zele da vide da to nije gola politika, nego borba za opstanak - fizicki i duhovni - naseg naroda i nase Crkve, naseg nacionalnog i duhovnog bica. Ovo sto mi radimo ujedno je i najveca kritika rezimu - kaze Trajkovic.

Zanimljivo je i njegovo misljenje o mnogim nasim strankama koje ili cute ili se u grudi busaju zbog srpske tragedije na Kosovu i Metohiji, a malo je onih koje stvarno pomazu. Kaze Trajkovic da to ponavljanje otrcanih fraza, iz beogradskih kabineta, salona i fotelja, kod kosovsko-metohijskih Srba vise ne pali. Oni dobro vide politicku scenu Srbije, koja je dobrim delom i profilisana ka kosovskom potanju.

- One stranke koje, zahvaljujuci nasoj tragediji, vladaju srpskim narodom i Srbijom, rekle su svoje: one su izdale nas Srbe sa Kosova i Metohije i ostavile nas na milost i nemilost albanskim teroristickim bandama, da se nad nama izivljavaju. Neke opozicione stranke podrzavaju mere aktuelne vlasti, verujuci da drzava u ovom teskom trenutku mora tako da se ponasa. Ali, mislim da time cine veliku stetu i sebi i narodu. Ovakve stranke direktno pomazu rezimu da se odrzi na vlasti, pokusavajuci da na ovoj nasoj nesreci podele politicki plen sa rezimom. A nisu ni svesne da je taj politicki plen i profit, u stvari - mucak.

Kao sto je poznato, Srpski je pokret otpora "ukinuo" pravo predsedniku Milosevicu da u ime Srba sa Kosova i Metohije sa bilo kim pregovara i da bilo sta potpisuje (makar i usmeno). Zasto? Odgovor uvek lezi u jednom jedinom pitanju: a gde su tu kosovski Srbi, pita li njih iko za nesto, jer se o njihovoj kozi radi?
Nas sagovornik predlaze da se pazljivo analizuju resenja sto ih je - kako kaze - nas "spasitelj" potpisao (makar i usmeno), ne pitajuci nikoga. U novim uslovima i odnosima koji ce nastati posle potpisivanja sporazuma, a uz cutanje onih koji kosovske Srbe predstavljaju, mozda se moze naci odgovor.

- Najbolji primer za to daje resenje za lokalnu kosovsko-metohijsku policiju, koja ce biti sastavljena prema nacionalnoj strukturi stanovnistva po opstinama, gde su sva celna rukovodeca mesta predvidjena za Albance, dok Srbi mogu biti samo drugi, bez obzira na sposobnosti. Nije li to najveci dokaz diskriminacije Srba, ali i drugih (Turaka, Muslimana, Roma, Goranaca...)? Posle sveopste amnestije koju sadrzi potpisani sporazum, stvaraju se uslovi da lokalna policija, nad kojom nece imati ingerencije savezna i republicka nadlezna ministarstva, bude sastavljena i od onih Albanaca koji su sada u takozvanoj oslobodilackoj vojsci Kosova. Cemu to vodi? Sta od toga moze da ispadne ako ne novo zlo?

Podseca Trajkovic sve ljude slabog pamcenja da je ova vlast pravila veliki referendum na kome je "narod" rekao "odlucno i istorijsko ne" medjunarodnoj zajednici, cime je sprecen dolazak Felipea Gonzalesa i sacice njegovih saradnika (posmatraca), a sada priprema javnost da proslavi jos jednu rezimsku pobedu - sto ce Kosovom i Metohijom uskoro setati hiljade posmatraca, a ni onaj Poljak Geremek ne odustaje da im posalje zastitu u vidu naoruzanih telohranitelja. Zanimljivo je da se ovi ljudi koji ce osmatrati stanje na Kosovu i Metohiji u rezimskim medijima ne zovu posmatracima, nego verifikatorima. Normalno. Onaj referendum bio je uperen samo protiv posmatraca, nikako i protiv verifikatora.

- Postavljam pitanje: kad je ova vlast bila u pravu? U aprilu ili u oktobru? Zar ti zvuci nisu vec dolazili odnekud, zar taj scenario vec nije vidjen u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini? Zar nisu cak i reziseri i scenaristi isti? Samo jos da nam zatvore "granicu" da ne mozemo nikuda sa Kosova i Metohije i eto nama sudbine Vukovara, Baranje, Republike Srpske Krajine...

Navikli smo da ova vlast ume da opravda svaki svoj korak i znamo da nikada nije priznala nijednu svoju gresku. Jednostavno, kao da Srbijom vladaju bezgresni...

- Oni, sada, svoju katastrofalnu politiku zele da opravdaju pretnjama Severnoatlantskog pakta. Ako pogledamo sta se sve dogadjalo i preko Drine i ovde, na Kosovu i Metohiji, videcemo da je postojao nepisani scenario. I bombardovanje je deo tog scenarija. Cilj jasan: izvrsiti nevidjeni psiholoski pritisak na srpski narod, kako bi lakse preboleo i prihvatio ustupke oko Kosova i Metohije, a gospodina Slobodana Milosevica prihvatiti kao spasitelja od bombardovanja. I vidite, niko sirom Srbije ne pita sta je u tom sporazumu, vec su svi srecni sto nisu bombardovani - kaze Trajkovic.

U vreme Brozovo, kad bi neka kriza zakucala na nasa vrata, drzavna je televizija pustala Bulajeviceve ratne filmove. Narod je gledao te filmove, zaboravljao na trenutnu muku, ponavljajuci reci - samo da ne bude rata.

Naravno da se Momcilu Trajkovicu i svim Srbima sa Kosova i Metohije (koji veruju da su izdani) moze postaviti i ovakvo pitanje: vlast koja vam sada nije dobra, vlast je za koju ste sami glasali, i to u ogromnim kolicinama. Nijedna demokratska i opoziciona stranka na Kosovu i Metohiji nije mogla ni da primirise, za razliku od nekih drugih krajeva i gradova gde su radikali, julovci i socijalisti izgubili izbore. Zasto ste glasali, i to na svim izborima, uvek za iste?

- Otvoreno kazem: za Socijalisticku partiju Srbije "glasalo" je oko trista hiljada albanskih biraca, koji su kasnije, kao sto se videlo, podigli "oruzanu bunu" protiv "svoje vlasti" i protiv "svoga predsednika". Drugo, ova vlast je nelegitimna i zato sto je svoj politicki program, predstavljen kao predizborni, promenila. Ona je uspela da mandat dobije na ratnohuskackoj politici, laznom patriotizmu, uz pomoc nezapamcene manipulacije medijima. Primer: gospodin Lilic i njegovi govore da ce svi Albanci koji ne postuju drzavu Srbiju, ici preko Prokletija (najvisi vrhovi - Djeravica 2656 i Maja Jezerces 2694 metara, primedba nasa), dok je ovdasnji socijalista Vojislav Zivkovic obecao da ce socijalisti, kad pobede, ukinuti pokrajinu.

Da li se ovoj vlasti u vodjenju politike prema Kosovu i Metohiji moze uzeti kao olaksavajuca okolnost i neverovatna upornost, gonjena tradicionalnom plemenskom agresivnoscu sinova orlova, koji nista drugo na zele osim nezavisnost i kosovsku republiku, kao prelazno resenje do ujedinjenja sa Albanijom?

- Sto se albanskog separatistickog pokreta tice, mi ga i dalje smatramo glavnim uzrocnikom kosovskometohijske krize. Nazalost, albanski separatisti, polako i sigurno, ostvaruju svoj cilj. Iako ovi iz Beograda tvrde da je albanski terorizam razbijen, nije tako. Separatizam sada vreba da na terenu dozivi svoju institucionalizaciju, vredno vezba da preuzme lokalnu policiju koja ce ovom napacenom srpskom narodu da donese mir i slobodu?! A kakvom se miru i slobodi kosovskometohijski Srbi mogu nadati, pokazuju stalni i svakodnevni napadi albanskih terorista na njihove zivote. U Srbe se uvukao strah, Albanci se nicega ne plase.

Ovaj rezim, znamo, vlada Kosovom i Metohijom punih deset godina i bas je za to vreme albanski separatizam i terorizam visoko podigao glavu. Uspeli su separatisti - kako umereniji, oko Rugove, tako i oni radikalni, oko Demacija - u osnovnom da se sloze: samo je mrtav Srbin dobar Srbin i samo je nezavisno Kosovo jedino resenje za njih. Formirali su paralelnu vlast, koja, ovih dana, postaje legalna. Razvili su svoju paralelnu ekonomiju, trguju, zaradjuju, a da prema drzavi Srbiji nemaju obaveza. Nikom nista ne duguju niti placaju. Zive kao orlovi i vrebaju priliku da ugrabe kakvu srpsku zrtvu.

- U obracun sa teroristima rezim je usao bez ikakve strategije. Tragediji u Glodjanima, Volujku i Klecki, aktuelna vlast cudi se kao da se sve to dogodilo u nekoj stranoj zemlji. Oni kao da nista nisu znali, nisu cak ni slutili kuda vodi njihova politika. Pet puta smo trazili da nas predsednik Republike Srbije Milan Milutinovic primi i saslusa, ali na nase zahteve nije hteo cak ni da odgovori. Bio je duzan da nas primi. Pogotovo ako bi nas razgovor sa njim mogao da spreci makar i jednu zrtvu, bio je duzan da nas primi - kaze Trajkovic.

Tako je to islo i tako je to bilo. Danas imamo na Kosovu i Metohiji ono sto imamo: donekle primirene albanske teroriste koji cekaju, kao zapeta puska, da, kad dodje vreme, kad im njihovi licemerni zastitnici iz sveta upale zeleno, krenu kuda su odavno naumili - ka cilju zvanom velika Albanija. Da li ce ih u tome spreciti zvanicna nasa politika? Vreme ce biti pravi sudija. I cudno je to sto je ova vlast na Kosovo i Metohiju poslala svog "guvernera", coveka koji nije sa Kosova, nego je iz Srbije, iz Varvarina, da pomogne srpskom stanovnistvu. Radilo se tako i ranije. Zar je moguce da ljudi sa strane bolje znaju sta na Kosovu valja ciniti, od samih Kosovaca? Nas sagovornik kaze da ova vlast time samo vredja i potcenjuje kosovske Srbe, pri cemu Moma Trajkovic naglasava da ovo ne vazi za Aleksu Jokica iz Valjeva, koji nikako ne spada u isto drustvo sa Zoranom Andjelkovicem Bakijem. I bas polazeci od licnosti koje su zaduzene da brinu o kosovskim Srbima, nas sagovornik kaze da su oni slika i prilika ozbiljnosti namera kojima zvanicni Beograd prilazi kosovskoj krizi.

PETAR IGNjA