(nastavak sa prve strane)

INTERVJU: ZORAN DJINDJIC, PREDSEDNIK DS

PREKODIRANJE SRBIJE

Milosevic je napravio stranku poverljivih ljudi. Sada je njegova supruga procenila da su njeni ljudi poverljiviji i onda je sad to njegova partija. JUL je njegova partija

Malo je nedostajalo da Zoran Djindjic proteklog vikenda ne stigne na Svesrpski sabor. Kod kontrolnog punkta u Kursumliji zaustavila ga je policija i saopstila da ima naredjenje da celnicima DS ne dozvoli ulazak na teritoriju Kosova i Metohije. Put je, ipak, nastavljen kada je sagovornik NIN-a objasnio da je upotreba oruzja jedini nacin da ga zaustave. To je mozda najbolji pokazatelj njegove ogromne "popularnosti" kod vladajuce koalicije. O utiscima iz Pristine i perspektivama kosovskih Srba Djindjic kaze:

Vi ste prosle subote bili na narodnom crkvenom saboru u Pristini. Sta mislite o perspektivama kosovskih Srba?

- Uslov za svaki uspeh je da imate realistican plan, plan za buducnost. I to je ono sto sam ja jasno rekao. Pozicija nije nikad bila gora, ali u svakoj losoj poziciji sadrzane su razne opcije i to sto je losa pozicija, ne oslobadja vas odgovornosti da trazite manje lose opcije za dalje delovanje. Znaci, ako smo uopste naucili nesto iz proslosti, onda je to da ne ulepsavamo stvarnost praznim pricama nego da je realno opisemo i onda pravimo realistican plan za akciju.

Sve maksimalisticke price su propale. Plan Milosevica i Holbruka je pogorsao politicke uslove opstanka Srba na Kosovu i bitno, drasticno menja njihov polozaj. Glavni prioritet sada treba da bude ostanak Srba na Kosovu. Ako se stvari puste niz vodu, posle godinu ili dve sprovodjenja tog plana sa albanskom suverenoscu u policiji i u sudstvu, sa njihovim predsednikom Kosova koji ce biti izabran, sa parlamentom koji ce biti izabran, nema sanse da Srbi ostanu. Znaci, mora se pod hitno napraviti plan delovanja u novonastalim uslovima. To je prvi korak.

Sta je sustina vaseg predloga?

- Prvo, da se kaze istina. Da je taj sporazum Holbruk - Milosevic proizvod teske krize nase drzave i da tu nema sta da se ulepsava. Drugo, u sve razgovore moraju da budu ukljuceni Srbi sa Kosova. Razgovarao sam sa predstavnicima medjunarodne zajednice. Oni kazu: mi nemamo nista protiv, ali to zavisi od Milosevica. Trece, da se status Srba ne utopi u albanski status, nego da se kaze: ako Albanci imaju specijalni status u odnosu na Srbiju, onda i Srbi na Kosovu treba da imaju specijalni status u odnosu na Albance. Kako ce izgledati taj specijalni status, neka oni sami utvrde. I cetvrto, mora se napraviti nacionalni plan ekonomske podrske Srbima koji su na Kosovu sirotinja.

Kako objasnjavate potpuno ignorisanje kosovskih lokalnih Srba i Srpske crkve,u resavanju kosovskog problema?

- To je manir jednog arogantnog, despotskog, karaktera izrazenog u "Tarasu Buljbi", kad Taras za svog sina kaze: "Ja sam ga rodio, ja cu ga i ubiti!" Milosevic se ponasa kao vlasnik naroda, gotovo kao robovlasnik.

Mi smo, u Srbiji usli u neku vrstu feudalizma. Jer to sto se dogadja po mnogim socijalnim pokazateljima, jeste neki obnovljeni feudalizam. To je jedno stalesko drustvo sa ogranicenim pravima vecine i privilegijama manjine. Citav referendum je imao taj smisao. Milosevic porucuje: nece medjunarodna zajednica, ja cu da vam presudim. To je bila tuzna stvar da se narod isteruje na ulice da bi se odrekao svoga prava i to u ime nekoga za koga je jasno da ce na kraju da ga odvede u provaliju.

Do sada je srpski rezim trebalo da izadje sa nekim predlogom sporazuma za Kosovo. Kako tumacite to oklevanje?

- Oni nemaju sposobnost pravljenja planova. Oni nisu imali plan ni za Krajinu, nisu imali plan ni za istocnu Slavoniju, nisu imali plan za Bosnu, nemaju plan ni za Saveznu Republiku, nemaju plan za Kosovo i nemaju plan ni za Srbiju u narednih pet godina. Dimenzija vremena u kome Milosevic zivi, po svom karakteru jeste od danas do sutra. Nema kod njega buducnosti. On je jedan dribler koji ne ume da gleda prema golu. On dribluje svoju stativu. I u tom driblovanju on je srecan jer je navodno uspesan, jer je uspeo da predribluje, ali ne razmislja o tome da li ce dati gol i gde se nalazi gol. Kazu ovi njegovi saradnici, malo narodski: on je pocekusa. On ceka. I do sada je to njegovo cekanje izrodilo hrvatsku drzavu, slovenacku drzavu, muslimansku drzavu, izrodice albansku drzavu. Znaci, on ceka da se iz nase drzave izleze onoliko drzava koliko tu ima larvi. On ceka, a onda ce svojom vestinom, malo prevarama, malo pregovorima, malo inteligencijom, sve to lepo da upakuje i bice pobednik. Zalosno je to sto je njegov karakter postao nacionalna sudbina. Nasa nacionalna politika nema dimenziju buducnosti.

Da li se njegov pristup svodi na to da pravi ustupke prema medjunarodnoj zajednici, a da ona njemu da zeleno svetlo da disciplinuje zemlju - medije, univerzitet, politicke partije?

- Sta ce njemu zeleno svetlo medjunarodne zajednice? On ce imati velike probleme sto to radi. To nije prioritet medjunarodne zajednice dok se ne puca na ulicama Beograda. Ima na mnogim tackama zemaljske kugle tih unutrasnjih politickih problema i nikome ne treba zeleno svetlo da bi primenjivao represiju.

Vec je postalo opste mesto medju nekim politicarima ovde i analiticarima: da Miloseviceva karijera pocinje na Kosovu i zavrsava se sa razresenjem tog kosovskog problema. Medjutim, Milosevic danas deluje mocnije nego pre nekoliko godina.

- Mi zivimo u unutrasnjoj okupaciji. Ona moze da bude jaka do poslednjeg sekunda, a onda da se slomi. On je napravio sistem - sve ili nista. Znaci, ili ima sto posto vlasti (mediji, policija, institucije, u svim glasackim masinama u Srbiji ima vecinu) a ako to nema, onda njega nema. Ja to ne gledam tako simbolicno: poceo na Kosovu, zavrsio na Kosovu. Ja gledam kao pragmaticno gomilanje neuspeha i nedostatak rezultata. Da je on na drugim mestima imao rezultate, recimo u ekonomiji, mogao bi da obrazlozi neuspeh s Kosovom nekim zatecenim problemima koje nije on izazvao. Nije on izazvao kosovski problem. To je tacno. Taj kosovski problem postoji nezavisno od njega i tesko ko da bi ga mogao resiti u kratkom vremenu, na uspesan nacin. Znaci, da je imao bilo gde uspeha, onda bi mogao neuspeh na Kosovu da opravda realnim teskocama. Medjutim, on nema nigde uspeha.

Ako je realnost da mi moramo da damo autonomiju Kosovu, ljudi su spremni da to prihvate, ali nisu spremni da prihvate da vladajuca oligarhija grca u bogatstvu, a da njihova deca nemaju cipele. Ne bi Srbi izasli na ulice da demonstriraju zbog opravdanih teskoca, jer Srbi nisu glupi. Ali kad se celo drustvo raspada, onda se postavlja pitanje da li je to bilo nuzno ili je to rezultat pogresne politike. Vecim delom je rezultat pogresne politike.

On je napravio velike ustupke medjunarodnoj zajednici, ali je onda i uklonio sefa drzavne bezbednosti?

- Mislim da on uklanja svoje potencijalne naslednike. On se plasi da Amerika i Zapad ne nadju nekog Mila Djukanovica u njegovim redovima i da onda ne krenu da tipuju na njega, a ovoga da ruse. Znaci, njegov cilj je da ukloni svaku alternativu. I da se onda kaze: ako ne bude Milosevica, bice haos. Bas zato ne treba da postoje neki ljudi koji su relativno uspesni oko njega. Stanisic je relativno uspesan drzavni cinovnik, Perisic je relativno uspesan,jer je uspeo da sacuva neki autoritet u aparatu. Cak i kada oni njemu koriste. On sam sece svoju zdravu nogu. On sece zdravu nogu zato sto se plasi da bi ona mogla da se osamostali i da krene pravim putem. Mislim da to jedino ima veze sa njegovom procenom da bi negde gde on zamislja da je centar svetske moci, neko mogao da kaze: pa stani, pa evo ovaj covek bi mogao privremeno da zameni Milosevica i da ne bude haos. I on odmah rusi te figure.

Da li to znaci da se rezim, ipak, oseca nesigurno?

- Interesantna je situacija da on sad ne moze da uradi nista, a da sebi ne nanese stetu. I ja uopste nisam pomislio da je smena Jovice Stanisica izraz snage, nego panike. Jer Jovica Stanisic je mnogo ucinio da se stepen iracionalnosti vladajuce politike drzi u granicama. Doduse, u nameri da ucini to za zemlju, ucinio je za onoga ko zemlju reprezentuje. Znaci, Milosevic je korisnik. I mi drugi smo pomalo korisnici toga jer ni mi ne bismo voleli da se na ulicama puca i da budu politicki atentati i da bude haos. Ali time je Milosevic realno produzavao opstanak na vlasti.

Prilicno je cudno da vi kao lider jedne demokratske stranke a i uopste dobar deo demokratske javnosti, na neki nacin lamentirate nad sefom drzavne bezbednosti. I u tome smo mozda jedinstven primer u Evropi?

- Jovica Stanisic bi u jednoj Francuskoj bio najobicniji cinovnik, koji ne hapsi ljude zato sto mu neko telefonira i to kaze. Velika stvar je bila kad je rekao Mirko Marjanovic: uhapsite Djindjica zato sto je objavio oglas, a Jovica Stanisic odgovorio: To nije moguce. To nije po zakonu. To sad posle svega sto se dogodilo deluje skoro kao herojsko delo. I to je posledica patologije nase situacije. Naravno, ja ne zelim da osporavam licne Stanisiceve kvalitete jer sigurno je da u ovakvom ludilu ostati koliko toliko normalan, podrazumeva neki karakter, neke osobine. Ja mislim da u buducnosti Drzavna bezbednost ne moze da bude izuzeta iz parlamentarne kontrole i ne moze neki sef kao sto je rekao Jovica Stanisic da kaze: ja sam odgovarao samo predsedniku. Nije on predsednikov telohranitelj. On je zamenik ministra. Kao zamenik ministra, on mora da odgovara ministru, a ministar mora da odgovara parlamentu.

U poslednjim dogadjajima kao da u vlasti postoje samo dve partije - JUL i radikali. SPS nekako deluje kao da je partija u povlacenju. Kakvu sudbinu ceka SPS?

- Pa to od pocetka uopste nije bila partija. Kao sto je Tito dolaskom iz Kremlja dobio mandat i postavio svoje ljude i onda je vazilo to da je on zapravo temelj vlasti a ne partija, tako je i Milosevic napravio partiju. Partija je njegova privatna firma. On je napravio stranku poverljivih ljudi. Sada je njegova supruga procenila da su njeni ljudi poverljiviji i onda je sad to njegova partija. JUL je njegova partija. Nije JUL njena partija. Nego ona sad kaze: ovi nasi ljudi su bolji nego tvoji jer evo vidis sta ti tvoji pricaju iza ledja i sta rade. On je rekao: dobro, svejedno, vazno je da ih ja postavljam. Radikali su tu samo sminka. Nemaju oni nikakvog uticaja. Oni nanjuse sta bi se Milosevicu moglo svideti pa onda to iznesu javno. Seselj je to radio od pocetka. Njegovo predvidjanje dogadjaja se sastojalo u tome da oslusne po kulolarima sta se sprema, pa kad se sprema smena Cosica, onda on dva meseca ranije kukurice bezbedno i onda svi kazu: aha, smenio ga Seselj. Pa kad se sprema smena Panica, onda on kukurikne. On je uvek jedan plagijator, jedan eho. On je nama bio protivnik dok je glumio opoziciju, jer je to opasno ako nemate medije, ako nemate slobodu informisanja. Znaci, ako imate u svom timu igraca koji radi za protivnicki tim, a ne znate, pa mu dodate loptu, onda on da autogol. Ali, ako on predje na protivnicku stranu onda je on jedan od mnogih. Tako da od trenutka ulaska u vladu Seselj za nas nije nikakav problem. Nije on za nas vise tema. Milosevic je tema. On je igrao u Milosevicevom timu od 1990. godine. Do ulaska njegovog u vladu mnogi ljudi su za njega glasali kao u smislu: neka bude promena makar i nagore. Toga vise nema i Seselj za nas nije vise interesantan.

Kada ocekujete izbore na svim nivoima?

- Ne govorim sa stanovista stranaka, vec sa stanovista sudbine i razvoja drustva. Mi smo deset godina zemlja na pogresnom putu. Znaci, izgubili smo imunitet, postali smo slabi, bolesni.

Ali Srbiji je dosta negativne energije.

Moramo da prekodiramo Srbiju sa negativnog na pozitivno. Danas se Srbijom vlada samo ubrizgavanjem negativne energije i negativnih poruka. Jedini mehanizam vladanja Srbijom danas je proizvodjenje straha. To vise nije dovoljno. Putujuci po Srbiji, vidim da su ljudi na zdrav nacin realisticni, da zele da zaradjuju, da zele privatnu svojinu, da zele svoju licnu srecu, da vise nisu skloni ideologijama, da vise nisu skloni zrtvovanju za mitove. Ali nisam toliko siguran da li na nivou intelektualaca i intelektualne javnosti toga ima. Nas plan je da 1999. godinu oficijelno proglasimo godinom promena i kazemo: deset godina je sasvim dovoljno da proverimo da li jedna politika funkcionise ili ne. Godina 1999. treba da bude izborna ne zbog Kosova, nego zato sto je dovoljno deset godina i zato sto je to poslednja godina u ovom veku. Znaci, 1999. godina je poslednja prilika da zavrsimo bilans veka i milenijuma koliko toliko pozitivno, ali za to moraju da se angazuju milioni ljudi. Milioni ljudi treba da kazu: hocemo. Nas program je, znaci, naredna godina - godina izbora. Da bi se to desilo, moramo da imamo 300 ili 400 hiljada aktivista sa imenom i prezimenom. Da bi izdejstvovali izbore, tih 300 ili 400 hiljada ljudi moraju da budu svesni toga da moraju da demonstriraju. Treba nam gandijevski otpor inace ce se zemlja raspasti u haosu, pa ce izbori biti kao u Albaniji. Sa Milosevicem nije moguca drugacija politika. Dakle, nas cilj je: Milosevic mora da ide. Sa njim nema nagodbi, osim da ide. To je i pocetak i kraj price.

Koliko je za katastrofalno stanje u Srbiji pored vlasti odgovorna i opozicija?

- Mi smo imali opoziciju koja nije ni teorijski mogla da pobedi zbog toga sto su vecinski paket akcija u toj opoziciji imali ljudi koji su napravljeni od ostataka Milosevicevog spomenika. Sada se menja situacija. Odlaskom Seselja i Draskovica iz opozicije mi postajemo jasna i prepoznatljiva alternativa primitivnom, nazadnom i anticivilizacijskom rezimu.

BATIC BACEVIC

MARIJANA MILOSAVLjEVIC