POVODOM NEDAVNE IZJAVE PREDSEDNIKA UKS SLOBODANA RAKITICA

GENERACIJE KENTAURA
Da li je zamro duh otpora srpskih pisaca medju kojima su mnogi bili najpre projektanti komunisticke, a 
zatim se preobrazili u arhitekte nacionalne buducnosti

Pisci koji danas stoluju u Francuskoj 7, predstavljajuci Upravu Udruzenja knjizevnika Srbije, pokazuju izuzetnu osetljivost, a neretko i aroganciju, ako im se i najmanje spocitne da nisu autenticni nastavljaci demokratskih ideja i opozicionih nastrojenja sto su nekada, u Brozovo doba i do raspada Jugoslavije, odlikovala ovu poznatu adresu. Naprotiv, u svakoj situaciji takav prigovor se automatski odbacuje i istice kako je nekadasnji buntovni duh Francuske 7 ziv i nepromenjen.

Da ni izdaleka nije tako, moglo bi se lako dokazati. I da krivica za to ne lezi, naravno, samo na malobrojnim piscima koje u tzv. postkomunistickom vremenu okuplja UKS. Jer, drugaciji je sada duh vremena, ne prelamaju se vise ideoloske, politicke, ekonomske i medjunacionalne napetosti drustva preko kulturne sfere vec u direktnim verbalnim, cak i ratnim konfrontacijama, a vlasti su, uz sve to, pronasle, pored onih nasledjenih, i nove metode kontrole intelektualnog zivota i stvaralastva, pa i nove oblike cenzure i duhovne represije.

Mlako oglasavanje

Ali, ako se vec pretenduje na iskljucivo nasledstvo demokratske legitimacije i duha otpora Francuske 7, onda se takvo bastinjenje mora braniti i dokazivati na nedvosmislen i delatan nacin. Ne sme se iscrpljivati mlakim i uopstenim oglasavanjima celnika UKS, kakav je slucaj sa poslednjom izjavom njegovog predsednika Slobodana Rakitica, koja u celini glasi:

"Udruzenje knjizevnika Srbije - koje je u godinama Brozove diktature predstavljalo stozernu tacku demokratskih procesa i moralnog preporoda naseg drustva - nastavilo je, bas zato sto je imalo razloga, sa protestima i u laznom posttitovskom politickom viseglasju. Srpski pisci, i ovom prilikom, javno izrazavaju svoju volju da nece pristati na saucesnistvo u politickoj samovolji, moralnom srozavanju naroda i hapsenju intelektualnih sloboda.

Najnoviji obracuni sa elementarnim gradjanskim pravima, u ime odrzavanja vlasti, koja je sopstveni narod izolovala, pokazuju i lice i nalicje korumpirane opozicione i rezimske kaste.

Zamena komunistickog Zakona o univerzitetu autoritarnim, uspostavljanje tajnosti javnih i drzavnih poslova, ukidanje nezavisnih glasila, uklanjanje iz sluzbe za rezim nepodobnih nastavnika, prestrukturiranje ili gasenje uglednih katedri na fakultetima, zabrana protoka informacija iz sveta, administrativno marginalizovanje drzavne suverenosti ne samo u domenu regije Kosova i Metohije vec na nivou citave Srbije - rezultat su katastrofalne politike aktuelne vlasti koja sopstveni narod koristi za prvi evropski eksperiment primene takozvanog novog svetskog poretka.

Upravo zavrseni 35. medjunarodni beogradski susret pisaca, obelezavanje osam vekova pravoslavne carske lavre Hilandara i jednog veka od rodjenja pesnikinje stoleca Desanke Maksimovic - zatamnela je senka politike zastrasivanja, zabrana, pretnji i ucena.

Udruzenje knjizevnika Srbije, kojem moralna lenost nije bila svojstvena ni u Brozovoj despotiji, najenergicnije protestuje protiv zloupotrebe naroda i sloboda, protiv ustolicavanja mediokritetstva i tiranije koje sprovodi rezim u Srbiji, izgubivsi kompas za realnost, nacionalno dostojanstvo i istorijsku odgovornost."

Sta danas predstavlja jedan tako kumulativan protest, koja je njegova snaga i koliki domet? Da li se vlast uznemirila, jesu li novine imale problema sto su ga (ako su ga) objavile, hoce li kulturna i naucno-obrazovna administracija reagovati osudom UKS ili mozda korigovati svoju politiku pa, recimo, smeniti dekana Marojevica ili ukinuti zabranu "Dnevnog telegrafa"?

Vise kao ukras

Nista se, naravno, od pomenutog nece dogoditi. U novinama je ova izjava jedva primecena ili precutana jer se vec blagovremenije i jace o svemu tome cula pojedinacna rec uglednih pisaca koji, inace, ne uzimaju ucesca u aktivnostima UKS. Uz to, zabrana nekoliko nezavisnih listova u ciglih nekoliko dana, odigrala se mnogo pre Rakiticevog protesta. Nece se, nazalost, potresti ni postideti ni onaj pisac, clan UKS, koji je rasturanje Katedre za opstu knjizevnost na Filoloskom fakultetu i proganjanje i otpustanje njenih nastavnika iskoristio za svoj transfer u Marojevicevu (podobnu) predavacku ekipu. Najzad, zasto bi se, podsecaju nas neki, i rezim plasio Uprave i predsednika UKS kad ih je izabrala jedva desetina od ukupnog broja spisateljskog bratstva u Srbiji. Postojanje takvog Udruzenja pre dodje, kazu neki, kao demokratski ukras rezima nego kao neka ozbiljna kota politickog otpora. Sutra ce mu, uostalom, vec dati pare da priprema novi Medjunarodni beogradski susret pisaca i tako otkloni nastalo "zatamnjenje". Kao sto ih je namicao i za brojne manifestacije u Francuskoj 7 koja se, dok je trajao nacionalisticki zanos, bila pretvorila u promotersko-politicku tribinu patriotskih pisaca sto su rezimu pruzali logisticku podrsku. I, sto bi rekao Basara u "Vucjem brlogu", na taj i druge nacine "podrzavali avanturizam vladajuce korporacije".

Zato bi, umesto zametnog i, ako cemo pravo, nikom potrebnog ispitivanja da li je zamro ili ne duh otpora Francuske 7, i kakvom vatrom on plamsa danas - cime je zaokupljen predsednik UKS - mnogo zanimljivije bilo ukazati na jednu opstu, neprolaznu boljku intelektualnog angazmana nasih pisaca sto ga modeluju vladajuci rezimi, a koju lucidno i precizno identifikuje, opet, Basara kad u pomenutoj knjizi kaze: "Taj model je stvorio generacije kentaura: ambicioznih, a osrednjih pisaca koji su za svoje poetike trazili ideoloski oslonac, bilo u komunistickoj bilo u nacionalistickoj doktrini. Odanost ideoloskim matricama obezbedjivala je nedodirljivost i estetsku neodgovornost i s vremenom su pisci iz nacionskog serkla postali neka vrsta samana, tumaca proslosti od kojih se stalo ocekivati da postanu projektanti nacionalne buducnosti."

Koga zanima bas Basarina ocena koliko su u tome uspeli, neka uzme u ruke ovu njegovu knjigu polemika i najnoviji roman "Sveta mast" koji je nastavak "manicno-paranoicne istorije srpske knjizevnosti". Ako nista drugo, bice mu bar zabavno.

SAVA DAUTOVIC