DVOBOJ U PONOC Ako je tacna teza da ovakva srpska opozicija predstavlja najveci Milosevicev uspeh, onda je lider radikala njegovo remek-delo
Najzad se i to dogodilo - poslanici svih relevantnih partija usvojili su, u jednom dahu, jedan zakon bez ozbiljnije rasprave, primedbi ili uslovljavanja. Fundamentalisticki optimisti i ostali fanatici, koji nepokolebivo veruju, da ce u Srbiji "nesto krenuti" nabolje, mogli su da pred spavanje popiju par kilograma bensedina u cast zakona kojim je u Srbiji izvrsena diskretna podela na par hiljada bramana i nesto vise miliona parija. Propovednici socijalne pravde, borci za resavanje svih egzistencijalnih problema kroz prodaju parcela na Dedinju, glasali su za zakon o pravima izabranih lica na privilegije. Milosevic je, kazu, na najblistaviji nacin potvrdio tezu da srpska opozicija predstavlja njegov najveci politicki uspeh. Ako je to tacno, lider radikala je remek-delo.
Opozicioni politicar, koji cesto govori o prijateljima sa Andricevog venca, smatra da samo tri poteza mogu uzdrmati pozicije vladajuce porodice - dogovor sa crnogorskom koalicijom nastranog naziva, pojava nekog srpskog Valense koji bi artikulisao zahteve ocajnika iz radnickih predgradja i sukob Milosevica i radikala. Ako se prva opcija, zasnovana na uvidjanju da medjunarodna zajednica ima snage da natera jugoslovenskog predsednika na kompromis sa crnogorskim ljubiteljima boljeg zivota, moze oceniti kao najbolje izdanje knjizevne naucne-fantastike, socijalni bunt i raspad vlade nacionalnog jedinstva nisu potpuno nerealni. U to najvise veruju korisnici dozivotnih beneficija. Ako je verovati osobama, koje su ucestvovale u donosenju Zakona o informisanju, bunta se plasi Milosevic, a sukoba na desnoj levici Seselj.
Saputanja na kanabetu
Iako nema ozbiljnijih nagovestaja krize u redovima jedne od najcudnijih vlada u istoriji evropskog parlamentarizma, socijalisticki funkcioneri skloni su da pred novinarima gundjaju o zakonima, koji "nisu najsrecnija resenja" i apsolutnoj dominaciji radikalnih elemanata u Marjanovicevom kabinetu. Levicarima nije bilo prijatno ni to sto su Seselj i njegovi drugovi ignorisali nedavnu proslavu stvaranja Jugoslavije. Potpredsednik republicke vlade i SRS Tomislav Nikolic najavio je da ce se paralelno objaviti Hilov plan za Kosovo i pristinska Deklaracija "kako bi gradjani Srbije videli sta SAD trazi od nas". To nam govori da bi, eventualno, u skorije vreme moglo doci do razlaza koalicionih partnera ukoliko levica prihvati "americki diktat". "Ako Srbiji ne odgovara ovakva vlada, najlakse je da mi odstupimo, a da neko drugi izda Srbiju. Nama to ne pada na pamet", rekao je tom prilikom Nikolic, stavljajuci do znanja da Holbrukov i Milosevicev sporazum, obelezen minimalnim ustupcima, predstavlja maksimum radikalske trpeljivosti.
Nekoliko najuticajnijih drzavnih funkcionera, u kojima je liberalna javnost videla osobe koje previse znaju i mogu ugroziti Milosevica, napustili su funkcije u mimohodu, ali se nisu usudili da u svom napadu buntovnistva objasne pozadinu kraja njihovih politickih karijera. Meko krilo establismenta, sastavljeno od dva clana, zalagalo se za raskid saradnje sa Seseljem, ali su sef drzavne bezbednosti Jovica Stanisic i potpredsednik socijalista Milorad Vucelic prevideli da kooperativni odnos prema americkim zvanicnicima ne znaci da ce se na domacoj sceni povesti borba protiv jastrebova izolacionizma i borbe.
Radikali su, naime, neocekivano podrzali istorijski sporazum Milosevic - Holbruk, prema kome su se vojska i policija gotovo u potpunosti povukle sa Kosmeta, "nenaoruzani avioni NATO" svakodnevno skeniraju juznu pokrajinu, a jugoslovenska protivvazdusna odbrana udaljena je na samo 25 kilometara od administrativne (?) granice. "Prihvatanjem sporazuma Holbruk- Milosevic koji predstavlja cist diktat medjunarodne zajednice i Kosovo cini koncepcijski razlicitim od ostatka Srbije izgleda da je ukinuta i poslednja programska razlika izmedju radikala i socijalista", kaze za NIN Vladimir Goati, naucni savetnik Instituta drustvenih nauka.
Minimalni maksimum
Posto je lider radikala takav sporazum ocenio kao "minimalan ustupak" u odnosu na pretnje medjunarodne zajednice, tesko da ce bilo koji drugi "programski" momenat naterati radikale da se okrenu porotiv svojih "levih saveznika" kao sto su ucinili 1993. godine u vreme nametanja sankcija Republici Srpskoj, smatra Goati. Psiholog i profesor Defektoloskog fakulteta Zarko Trebjesanin misljenja je da ovaj put Vojislav Seselj nije "otkazao poslusnost predsedniku 'svih Srba' zato sto je procenio da sada nije pravi trenutak da napusti vladu i privuce veliki broj gradjana nezadovoljstvom zbog sporazuma, posto je tek poceo da osvaja poluge vlasti iznutra. Naravno, vodja radikala se nije odrekao svog krajnjeg cilja, ali ce na ostvarenje morati duze vreme da ceka."
I mada su koalicioni partneri od trenutka konstituisanja vlade isticali da je saradnja vise nego korektna, glasine o nesuglasicama prate njen rad od formiranja, cemu su u proteklih osam meseci doprineli i ostavka ministra Milana Beka i smena sefa Drzavne bezbednosti Srbije Jovice Stanisica.Ako je kadrovska kombinatorika na levoj strani vladajuce politicke scene prolazila bez veceg odjeka u javnosti, smena Radmile Trajkovic podigla je prilicnu prasinu i rezultirala ostavkom vecine lokalnih celnika SRS sa Kosova i Metohije, sto je izgleda najveci udarac koji su radikali pretrpeli od odlaska poslanickog kluba Jovana Glamocanina i stvaranja SRS "Nikola Pasic". Tu se otvara prica o izgledima ovdasnjeg rezima da se oslobodi sopstvene senke.
Demokratske bombe
"Ako ne mozete da bombardujete, makar podrzite demokratiju", prenosi cinicno razmisljanje zvanicnika londonski nedeljnik "Ekonomist", ali dodaje da u Vasingtonu stanuju i drugaciji teoreticari koji najnovijim pretnjama zele samo da od Milosevica izvuku nove ustupke, a ne da ohrabre njegove protivnike. List navodi da je jugoslovenskom predsedniku ostavljen neki rok, na primer od godinu dana, da ispuni odredjene zahteve - davanje siroke autonomije Kosovu, izmirenje sa crnogorskim prozapadno orijentisanim Milom Djukanovicem i odbacivanje njegovog koalicionog partnera.
Cinjenica da je Haski sud zatrazio da se SRJ primora da izruci trojicu oficira bivse JNA (Mrksic, Sljivancanin, Radic)mogla bi da posluzi kao jos jedan, narocit razlog za konfrontacije. Ako bi se, dakle, poverovalo krajnje zlonamernim nihilistima iz redova domacih placenika i inih defetista, Zapad je odlucio da Milosevica primora na saradnju i privoli na sukob sa radikalima.Od ponovnog uspostavljanja visestranacja u Srbiji pocetkom ove decenije, odnos "krajnje levice i krajnje desnice" oscilirao je u rasponu od krvnog neprijateljstva, odnosno utamnicenja Seselja u tri navrata, do precutne koalicije da bi se na kraju zavrsio "koncentracionom vladom narodnog jedinstva" i beskrajnom romansom sa reinkarnacijama njihovih "smrtnih neprijatelja".
Zvezda je rodjena
Pre prvih visestranackih izbora Vojislav Seselj, tada predsednik neregistrovanog Srpskog cetnickog pokreta skandalizovao je neokomunisticki establisment ritualnim zabadanjem glogovog koca u srce Josipa Broza koje je sprecila policija ispred Kuce cveca. Na TV predstavljanje, predsednicki kandidat SCP dosao je direktno iz zatvora, ali mu to nije smetalo da ubrzo uputi cestitku pobedniku izbora Slobodanu Milosevicu.
"Jos tada je Seselj shvatio da je jedini moguci put dolaska do vlasti i moci saradnja sa Slobodanom Milosevicem. Seselj je Milosevicev sluga koji sanja o trenutku kada ce preuzeti svu vlast. Za svog gospodara on obavlja najneprijatnije poslove i verovatno masta o trenutku osvete preuzimanjem apsolutne vlasti" kaze Trebjesanin. U prvom sazivu Skupstine Srbije Seselj je odlicno asistirao socijalistima u verbalnim obracunima protiv opozicionih poslanika, da bi na sveznim i opstim izborima 1992. godine vrtoglavo podigao popularnost SRS, koja u birackom telu postaje druga po snazi partija u Srbiji. U to vreme, na republickom nivou manjinska socijalisticka vlada funkcionise zahvaljujuci podrsci radikala.
Do verovatno najzesceg sukoba izmedju danasnjih koalicionih partnera dolazi krajem 1993. godine kada u Skupstini Srbije radikali pokrecu inicijativu za smenu Sainoviceve vlade. Parlamentarnu krizu razresava Slobodan Milosevic raspisivanjem vanrednih izbora na kojima je, u odnosu na prethodne, prepolovljeno radikalsko biracko telo, a polovinu "otpadnickih" glasova uzimaju socijalisti. Sukobi se produbljuju postavljanjem "granice na Drini", uzajamni verbalni napadi sve su zesci, prelaze granice dobrog ukusa, kucnog vaspitanja i najnovijeg Zakona o informisanju. Vojislav Seselj u naredne dve godine obreo se jos dva puta u zatvoru i grcevito uspostavljao korektne odnose sa demokratskom opozicijom i medijima, kojima, ocigledno, nije mogao da oprosti sto su mu u periodu hajke na njegovu stranku pruzili ruku.
Nakon saveznih i lokalnih izbora od pre dve godine, odnosi levice i radikala ponovo otopljavaju, jer se smatralo da je Seseljeva politika nesvrstanosti i miroljubive koegzistencije u vreme studentskih i gradjanskih protesta, zapravo bila precutna i presudna podrska socijalistima. Vec sledece godine na republickim izborima radikali osvajaju do tada najveci broj poslanickih mandata, a u drugom krugu predsednickih izbora Vojislav Seselj pobedjuje Zorana Lilica. Na ponovljenim predsednickim izborima, na kojima se, prema tvrdnjama celnika SRS, dogodila "nezapamcena kradja", kandidat levice Milan Milutinovic postaje predsednik Srbije. Mada su radikali tvrdili da Milutinovica nece priznati za predsednika niti ce uci u "koncentracionu vladu narodnog jedinstva" ako ne dobiju mesto premijera, odlucili su da zbog ugrozene bezbednosti zemlje i eskalacije sukoba na Kosmetu, pod plastom "odbrane nacionalnih interesa" udju u Marjanovicev kabinet.
Vojina dijalektika
Seselj je u periodima nenapadanja rezima uspevao da osetno poveca biracko telo, jer je socijalistickim glasacima iz radnickih predgradja, ruralnih krajeva, kao i radnicima u drzavnoj administraciji (najvise vojska i policija) i penzionerima, diskretno porucivano da je, ako zaista ne vole nasega predsednika, dozvoljeno glasati za radikale. "Postoji jedna uobicajena predstava da radikali i socijalisti uzivaju podrsku manje ili vise istog birackog tela, koja u potpunosti nije tacna. Biraci koji povremeno glasaju za jedne ili druge su nacionalisti koji jos uvek veruju da je i Slobodan Milosevic nacionalista, dok je uobicajeno biracko telo radikala, tzv. vrh socijalno nezadovoljnih daleko od SPS", smatra politikolog dr Srbobran Brankovic iz Instituta za politicke studije.
Prema Trebjesaninovom misljenju, za SPS i SRS glasa isti sloj ljudi "antidemokratske orijentacije i autoritarne strukture", a te dve partije funkcionisu po sistemu "spojenih sudova" odnosno ono sto izgube jedni dobijaju drugi. "Rec je o ljudima koji predstavaljaju tzv. donji deo socijalne piramide u statusnom i obrazovnom nivou. Cilj socijalistickih napada na radikale, bez obzira na njihovu zestinu, nije bilo unistenje SRS vec smanjivanje Seseljevog uticaja i njegovo stavljanje pod kontrolu", kaze Trebjesanin.
Drugi sagovornik NIN-a, Vlada Goati podseca da su sukobi izmedju slicnih cesto mnogo ostriji i nemilosrdniji nego konflikti izmedju razlicitih. Posto su radikali i socijalisti orijentisani na isto biracko telo, oni su u konkurentskom polozaju i njihova bliskost dovodi do naglasene surevnjivosti. "Kad god su socijalisti bili spremni na demokratizaciju, trzisne reforme i priblizavanje Evropi, odnosi sa radikalima su se kvarili" kaze Goati i dodaje da ce radikali saradjivati sa socijalistima u svemu sto oni odluce videci da takav tok dogadjaja znaci navodjenje vode na njihovu vodenicu.
Zelena vlast
"Socijalisti su u ovom momentu slabiji partner i na dugi rok su vezani za radikale, jer nemaju alternativu. Istina, SPO se pojavio kao alternativa ali bi u jednoj stvari bio nezgodan partner zbog insistiranja na priblizavanju Evropi, ulasku u OEBS i posebno na demokratizaciji izbornog zakonodavstva u skladu sa Gonzalesovim izvestajem. Prihvatanjem takve igre SPS bi povecao rizik da izgubi vlast i to je momenat koji ih je na duze vreme opredelio na saradnju sa SRS", procenjuje Goati.
Glavni problem za dvojicu politicara, koji najbolje znaju odgovor na jednostavno pitanje ko zivi u Srbiji, nalazi se u neugodnom saznanju da obojica zaista zele vlast. Za razliku od njihovih saradnika ili kolega iz nekih opozicionih partija, koji vlast zele samo da bi pospesili unosne uvozno-izvozne poslove i bavili se stambenom problematikom u centru grada, dvojica junaka naseg i njihovog doba najvise vole vlast. Znaju da biznis vladarima na Balkanu nece da pobegne. Prema Goatijevom misljenju, u periodima harmonicnih odnosa izmedju SRS i SPS, radikali profitiraju i verovatno bi na sledecim izborima, u slucaju da ne dodje do nekih vecih promena, SRS postala pojedinacno najjaca partija u Srbiji.
Srbobran Brankovic smatra da su odnosi medju koalicionim partnerima neiskreni. "Sporazum Milosevic - Holbruk pokazao je da je Seselj u Milosevicevim rukama. On ce pokusati da se otrgne, ali mu to nece uspeti. Seseljeva nadanja da ce u buducnosti samostalno preuzeti vlast nece se obistiniti jer je ulaskom u vladu pokazao da nije u stanju da ispuni obecanja o brzom resavanju nagomilanih, pre svega, socijalnih i ekonomskih problema", kaze Brankovic.
Mada je koaliciona vlada krajnje desnice i krajnje levice do sada nezabelezen presedan u svetu, clanovi vlade, posebno oni iz redova SRS, u vise navrata su isticali veoma korektne odnose, posebno sa partnerima iz Jugoslovenske levice, tako da je od konstituisanja Vlade narodnog jedinstva plasirana teza da JUL i SRS polako, ali sigurno unistavaju SPS.
Teza o grickanju SPS nije prihvatljiva za Brankovica jer su, prema njegovim recima ove tri patije pripadnici iste strukture moci kojima ideologije sluze samo za pridobijanje masa. Srbobran Brankovic tvrdi da se ideologije SPS, JUL i SRS svode na retoriku koja sluzi za pridobijanje glasova i napominje da bi radikali napustili vladu onog momenta kada je potpisan sporazum o Kosovu, kada bi im ideologija nesto znacila.
Iako odnosi izmedju Stendalovih junaka, bez obzira na unutrasnje cistke na obe strane izgledaju kao harmonicni, Srbobran Brankovic misli da je u buducnosti moguc i vise nego verovatan razlaz levice i radikala. Prema njegovom misljenju, pre ili kasnije ce Milosevic, kao garant mira na Balkanu shvatiti da mu ne treba Seselj kao saveznik. "Vise verujem u Milosevicev instinkt za opstanak na vlasti nego u Seseljev politicki talenat. Seselj je pokazao da je veoma osetljiv na medijske napade i ukoliko otkaze poslusnost, vrlo brzo ce mu socijalisti smanjiti uticaj" kaze Brankovic i napominje da ne iskljucuje mogucnost da se vodja radikala po cetvrti put nadje iza resetaka.
BATIC BACEVIC, VLADIMIR SUDAR
NIN JE VASA TRADICIJA!
ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!
GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO
dostava obicnom postom 270,00 DEM
dostava avionskom postom 420,00 DEM
ili protivvrednost ostalih valuta
Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)
na racun EKSIM BANKE,
Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,
11000 Beograd, Jugoslavija
NIN SE CITA I CUVA!
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.