NEDELJNIK

SINEKURA

Usvajanje Zakona o posebnim pravima i obavezama izabranih lica (sedmog decembra ove godine) u srpskom parlamentu, mnoge je podsetilo na bajati vic o Staljinovoj smrti i njegovom razgovoru na onom svetu sa ruskim carem Nikolajem Romanovom. Trazeci razlike izmedju carske Rusije i Sovjetskog Saveza, utvrdili su da ih nema, izuzev sto je konstatovano da je votka "staljicnaja" dva stepena jaca od one stare, iz carske Rusije. Komentar cara Nikolaja Drugog bio je kratak: "Zbog dva stepena votke niste morali da dizete revoluciju." Posle se dogodilo sto se dogodilo. Sovjetska vlast nije uspela da sacuva ni one elemente koji su bar formalno bili ekvivalentni caristickoj Rusiji. Drzava se raspala i smanjila. Rusijom caruje glad, beda, korupcija, kriminal i posast svake vrste, dok se po ponasanju i nacinu zivota drzavnih celnika to ne bi moglo zakljuciti.

I Jugoslavija je prosla slicnu katarzu. Slican vic bi mogao da vazi i za vreme Josipa Broza, kao sto je i stvarnost danasnje Jugoslavije umnogome podudarna sa ruskom stvarnoscu.

Da lo to znaci da se usvajanjem ovog zakona i uvodjenjem instituta koji su nekada uzivale kraljevske porodice, posle vise od 50 godina od kako je revolucionarna vlast ukinula monarhiju, zavrsava jedna epoha pa cak, mozda, najavljuje i miran odlazak onih koji nisu krili svoj revolucionarni i komunisticki pedigre? Ili, opet, mozda, znaci nesto sasvim drugo?

Po novom zakonu, dozivotnu apanazu uzivace predsednik Republike, predsednik Skupstine i predsednik vlade. Nisu lose prosli ni drugi drzavni funkcioneri jer su im plate visestruko uvecane u odnosu na dosadasnje. Pored uvecanja plate koja ce za predsednika Republike iznositi 18 prosecnih plata uvecana za 20 odsto (isto toliko pripasce i predsedniku Skupstine i vlade, ali bez 20 dodatnih procenata), tri najvisa drzavna eksponenta uzivace i neke druge dozivotne, ili kako u zakonu stoji, "trajne" pogodnosti.

Predsednik Republike Srbije, prema ovom zakonu, ima pravo na posebnu zastitu od napada na njegovu cast i dostojanstvo, pravo na licno obezbedjenje, rezidenciju, pravo na koriscenje voznog parka i pravo na besplatan prevoz u svim vrstama saobracaja. Tu je i pravo na obezbedjenje najuze porodice i obezbedjenje "objekta". Cak i u slucaju smrti nosilaca najvisih drzavnih funkcija, clanovi njihovih najuzih porodica bice adekvatno materijalno i na drugi nacin "trajno" obezbedjeni.

Slicne, nesto malo redukovane pogodnosti, vaze i za predsednika Skupstine i vlade, pod uslovom da su na tim funkcijama proveli najmanje dve godine.

U zakon nije usao predlog da i narodni poslanici na stalnom radu u Skupstini imaju prava na dozivotno novcano primanje i po isteku svojih mandata. Oni ce samo imati nekoliko puta vece plate nego sada koje ce primati jos godinu dana po isteku mandata. Plate su uvecane i sudijama i tuziocima po koeficijentu koji odgovara rangu u kojem se nalaze.

Sredstva za svojevrsne sinekure (latinski sine cura - bez brige; stalni dobar prihod za koji gotovo nista ne treba da se radi) bice obezbedjena iz budzeta koji je vec bio usvojen, sto stvara nedoumice koje drzavne namene ce pretrpeti redukciju kako bi se obezbedio neophodan novac. Sredstva nisu mala, narocito ako se ima u vidu da ce zakon, kako je obrazlozio ministar pravde Dragoljub Jankovic, biti primenjivan retroaktivno od dana donosenja Ustava Srbije, odnosno od 28. septembra 1990. godine.

Kriticari i politicki oponenti su nenadani zakon proglasili "direktnim atakom na nervni sistem osiromasenih gradjana". Receno je, takodje, da ce predstavljati "generalnu korupciju parlamenta od strane drzave". I jos: "Zbog visokih plata, mnogi poslanici bice verni rezimu i u strahu od gubitaka plate otupice kriticku ostricu." (Dragan Veselinov, poslanik koalicije "Vojvodine".)

Najostriju osudu uputila je Demokratska stranka Srbije u cijem saopstenju se kaze: "Samo oni koji nemaju ni trunke morala i stida mogu da utvrde mesecne zarade republickih funkcionera i poslanika u visini od 11 do 24 hiljade dinara i njihovu dozivotnu isplatu, kao i dodatno pravo najvisih funkcionera na dozivotno koriscenje automobila i besplatnu poslugu. Aroganciji i pohlepi vlasti nema kraja, ni njenom opakom izrugivanju milionima siromasnih gradjana..."

Ima i onih koji cinicno zakljucuju da to i nije tako mnogo ako predstavlja cenu silaska ove vlasti. Ne bi, kako kazu zalili da im se da jos, samo da odu. Njihov zakljucak u osnovi ima ironicnu tezu da je mnogo lakse promeniti zakon nego vlast.

Oni koji su ovaj zakon podrzali i glasali za njega, smatraju da ova prava postoje u svim zemljama koje imaju razvijenu demokratsku tradiciju. "To je nesto sto nas priblizava Evropi, mada cemo i dalje po primanjima biti mnogo nize od drugih zemalja", kaze u "Nedeljnom Telegrafu" Aleksandar Cotric, poslanik Srpskog pokreta obnove, jedan od dvadeset poslanika koji su potpisali zakon kao inicijatori, inace satiricar.

Zanimljivo je da su i pri predlaganju i pri usvajanju ovog zakona (usvojen po hitnom postupku) predstavnici najvece cetiri parlamentarne stranke - SPS, SRS, SPO i JUL - bili veoma slozni a grupa inicijatora bila je sastavljena prema zastupljenosti stranaka u parlamentu.

Neka nova i buduca vlast mozda ce biti srecna sto postoji Zakon o posebnim pravima i obavezama, jer nece morati da ga sama donosi. Za svaku novu vlast, medjutim, zakon ce biti svojevrstan test demokraticnosti. Ona ce svoju prirodu pokazati zadrzavanjem ili ukidanjem tog zakona.

SLOBODAN IKONIC