KOSMET

ZA SADA BEZ DOBROG RESENJA
U atmosferi drasticnih incidenata i obostranog odlucnog odbijanja poslednjeg Hilovog papira, diplomatski 
presing ne daje rezultate

Pucnjima lica obucenih kao pripadnici "OVK" u kaficu "Panda" u Peci ovog ponedeljka ugaseno je sest mladih zivota. Slican tragican dogadjaj u jednom restoranu u Decanima u maju 1996. godine bio je prvi teroristicki akt "OVK". Izmedju ta dva ataka na mirne posetioce lokalnih kafana proliveno je mnogo krvi, odrzano nebrojeno sastanaka na najvisem nivou i okruglih stolova, pomereno na hiljade civila i vojnika, potpisano nekoliko dogovora; od obrazovanja, do naoruzanja... A u sustini, stvari se nisu pomerile sa mrtve tacke: za vlast nad teritorijom na kojoj srpska i albanska populacija zivi izmesana a u paralelnim svetovima, obe strane, voljno ili nevoljno, podnose velike zrtve. Resenje se ne nazire.

Predsednik SRJ Slobodan Milosevic, poduprt Dekleracijom Savezne skupstine i odbijanjem poslednje verzije privremenog politickog resenja ambasadora Hila na zajednickom sastanku Milutinovica, sefova parlamentarnih stranaka i predstavnika nacionalnih zajednica na Kosmetu, posle petocasovnog susreta sa Holbrukom i Hilom u utorak uvece, saopstio je da ce drzavni organi "suzbiti terorizam bez obzira ciju podrsku uziva". Ukoliko saopstenje iz Milosevicevog kabineta nije samo za domacu upotrebu u trenutku velikih tenzija i zalosti zbog tragedije u Peci i ociglednih pokusaja upada terorista iz Albanije, formulacija o "gubljenju kredibiliteta u pogledu dobrih namera" mogla bi znaciti pretnju dovodjenjem u pitanje posrednicke usluge SAD povodom njihove blokade donosenja rezolucije o osudi terorizma u Savetu bezbednosti.

Bez predaha

U jednom trenutku cinilo se da americki posredici traze tajm-aut, pa je Rojters objavio da Hila u Srbiji ne treba ocekivati do sredine januara. Stvari su, medjutim, krenule u sasvim suprotnom pravcu: Pristinu i Beograd posetio je ponovo ne samo Hil, vec se i ambasador Ricard Holbruk posle puna dva meseca ponovo nasao na Milosevicevom kanabetu. U susretu sa novinarima nezavisnih medija pre razgovora sa Milosevicem u istu ravan je postavio poslednje incidente: pogibiju trojice francuskih diplomata u saobracajnoj nesreci, sukob na granici kada je ubijeno preko 30 Albanaca i, na kraju, tragediju u peckom kaficu. U prvi mah je relativizovao ovaj poslednji dogadjaj tvrdnjama da se pocinilac ne zna i da se to desava i u Londonu ili Njujorku (kao da sa saobracajnim nesrecama to nije slucaj), posebno se protiveci demonstracijama peckih Srba protiv verifikatora, podsecajuci da im SRJ ugovorom garantuje bezbednost. Posle razgovora sa Milosevicem, osuda peckog masakra je, medjutim, bila jasna i ostra, a tako se zatim oglasio i sluzbeni Vasington.

Satl diplomatija americkih i ostalih posrednika po ranijim najavama trebala je da donese opipljive rezultate u vidu srpsko-albanskog politickog dogovora do Bozica, u sta je tesko verovati cak i pod uslovima nekakvog strahovitog presinga narednih dana. U igri su pretnje Milosevicu obavezama prema Haskom tribunalu, podrskom opoziciji i nezavisnim medijima. U tom kontekstu moze se posmatrati i Hilova proslonedeljna poseta Crnoj Gori, kojoj zapadna diplomatija neprestano daje verbalnu podrsku. Na pitanje novinara NIN-a o kritikama zbog zanemarivanja demokratskih institucija, opozicije i medija i pregovaranja samo sa Milosevicem, kao i o njegovom vidjenju Milosevica kao proizvodjaca problema ili garanta njihovih resenja, Holbruk je, medjutim, izbegao konkretan odgovor insistirajuci na potrebi resenja bez ulazenja u karakterizaciju licnosti. Direktno upitan o eventualnoj promeni americke politike poslednjih desetak dana, Holbruk je rekao da "nema fundamentalnih promena" od Dejtona naovamo, jer su ciljevi SAD, EU, NATO-a i Rusije sprovodjenje mirovnog ugovora i stabilnost regiona.

Kako je Holbruk za polozaj nezavisnih medija rekao da je to tema koju posrednici uvek pokrecu ali da "mi ne upravljamo ovom zemljom", cini se da glavno sredstvo pritiska ostaje Haski tribunal. Glavni tuzilac Luiz Arbur odbijanje SRJ da preda tri oficira Hagu vec je okarakterisala kao "kraj puta". Najavljena poseta saveznog ministra pravde Zorana Knezevica Hagu i susret sa predsednicom Tribunala i eventualni nastavak rada finskih patologa u Gornjem Obrinju, u tom kontekstu mogu biti vazan znak.

Borbe u gradovima?

Naravno, mnogo toga zavisi od razvoja situacije na terenu. Masakru u peckom kaficu prethodilo je ubistvo trojice Albanaca u pristinskom naselju "Suncani breg" i incident u peckoj bolnici kada je ubijena jedna zena a pet osoba ranjeno. Opasnost od prenosenja sukoba u gradove, gde je izmesanost stanovnistva i najveca, tako postaje zastrasujuce realna. Prve, nepotvrdjene informacije vec govore o sukobima srpskih i albanskih mladica u Urosevcu. Dovoljno je zamisliti sta bi se moglo desiti kada bi, kao u bolnici u Peci, doslo do pokusaja izvlacenja ranjenika iz Klinicko-bolnickog centra u Pristini. (Direktor ove najvece zdravstvene ustanove u pokrajini dr Rade Grbic rekao nam je nedavno da je u njoj leceno najmanje 50 terorista, koje obezbedjuju pripadnici MUP-a.)

Iako se "sacekusa" u Pristini moze smatrati unutaralbanskim obracunom, s obzirom na to da je u njoj stradao Hizri Tala, glavni oficir za bezbednost "OVK" u Podujevu, koji je nedavno oslobodio zarobljenog inspektora MUP-a Zbiljica, Srbi se ni u Pristini ne osecaju bas prijatno. Povratak u grad pre mraka osnovno je pravilo kretanja u Pokrajini, a kolone dzipova sa americkim zastavama na putevima, kombiji OEBS-a koji zakrcuju parkinge sa vozacima - Albancima i nedostatak soba u hotelu "Grand" za domace posetioce, neki Srbi dozivljavaju kao svojevrsno ugrozavanje slobode. U mnogim zgradama u Pristini grejanje na radi, pustice ga kada naplata dostigne 60 odsto, kazu u "Termokosu", koji "Jugopetrolu" duguje deset miliona dinara. Gubitak 1902 "privredna subjekta" u Pristini po sestomesecnom obracunu iznosi 608 215 000 dinara. Prilikom posete premijera Mirka Marjanovica Pristini na Dan oslobodjenja od fasizma, uspesan kolektiv koji ce on obici nadjen je u "Fazita-sintelonu", preduzecu koje je cak i u lokalnom "Pristinskom magazinu" okarakterisano samo kao "brodic koji ne tone"...

Povratak "OVK"

Srbi sa kojima smo razgovarali smatraju da se situacija na Kosovu vraca na stanje iz maja kada je trecinu Pokrajine kontrolisala "OVK", odnosno da je jos gora jer sada nema dovoljno policije. Nesto od tih informacija valjda je doprlo i do Milosevica, koji je u intervjuu "Vasington postu" doduse izjavio da "OVK" ne predstavlja vojni vec samo bezbednosni faktor, ali je u poslednjem saopstenju porucio medjunarodnoj zajednici da nije ispunila svoje obecanje da "OVK" nece iskoristiti sporazum za nove napade.

Ko ce, kada i kako razoruzati "OVK", odnosno integrisati ga u buduce mesovite policijske snage kada se on odlucuje i na likvidaciju svojih sunarodnika ukljucenih u drzavni koncept lokalne seoske policije malih ovlascenja, verovatno je kljucno pitanje bezbednosti i (ne)poverenja.

U medjuvremenu, prema pisanju zapadne stampe, pripadnici "OVK" na svojim "cek-pointima" opremljeni su satelitskim telefonima i sve boljim naoruzanjem. U poslednja dva meseca od potpisivanja sporazuma bilo je cak 16 granicnih incidenata. Poslednji dogadjaj s pocetka nedelje u granicnom pojasu kraj Prizrena, u kome je poginulo 36, a najmanje 12 Albanaca ranjeno u pokusaju 140 osoba da ilegalno udju u Jugoslaviju, vise je od incidenta. Jacanje Berisinih pristalica i studentski nemiri u Albaniji ne daju razloga za optimizam. Albanske vlasti uporno negiraju postojanje centara za obuku i snabdevanje oruzjem "OVK", ali su zapadni mediji utvrdili ne samo to, vec i postojanje teroristicke mreze Osame Bin Ladena preko koje su u "OVK" slati Egipcani, Alzirci, Saudijci, Tunisani, Sudanci, Kuvajcani ("Sandej tajm"). Britanski ekspert koji je nedavno boravio u Albaniji pricao je ovom novinaru o "OVK" kao prakticno jedinoj ekonomskoj delatnosti na severu Albanije - od zena koje presrecne zbog dobijenog posla siju uniforme za ovu paravojsku, pa nadalje.

Medjunarodna zajednica ipak vrsi pritisak i na albanske politicare, doduse pre svega u smislu objedinjavanja raznih struja koje "usporavaju pregovaracki proces". Uprkos najsirem ikada vidjenom Rugovinom osmehu kojim je castio fotorepotere prilikom susreta sa Medlin Olbrajt u Parizu, tada mu je stavljena do znanja razocaranost Zapada razvojem situacije. Demacijeve izjave da "OVK" ne spava vec se grcevito sprema a da su nestali Srbi verovatno stradali, kao i Rugovina izjava da u "generalnom smislu" ima kontrolu nad "OVK", ocigledno dovode u pitanje na Zapadu formiranu sliku o gandijevskom otporu neduznih Albanaca. Britanski parlamentarac Pedi Esdaun prilikom svoje posete Kosovu takodje je porucio tamosnjim Albancima da se moraju dogovoriti najpre izmedju sebe a zatim sa Beogradom, i to za najvise mesec dana, jer NATO nece doci preko brda zbog njih. Poslednja verzija Hilovog plana moze se tumaciti i kao upozorenje Albancima da su propustili svoju sansu i da ce zato dobiti manje.

Srpske inicijative

S obzirom na okolnosti, eventualno samoorganizovanje Srba u smislu odbrane i protivakcija, nije nemoguce. Ono je prakticno i otpocelo kontrakidnapovanjem Albanaca na putu kod Leposavica, posle otmice dvojice Srba kod Srbice sredinom novembra, strajkom Srba u Podujevu i "Marsom mira" Srba iz Orahovca i okoline - rodbine i prijatelja otetih. Bilo da se ove akcije sprovode prema Albancima, rezimu (zahtev iz Podujeva da dodju Milosevic i Milutinovic i objasne sta sadrzi mirovni plan jer od njegovog potpisivanja njihovim krajem vladaju teroristi), ili verifikatorskoj misiji OEBS-a (cijem su sefu Vilijemu Vokeru rodjaci otetih ostavili rok do cetvrtka da ih primi i izvesti, inace pocinju strajk gladju), zapravo su izraz vitalnosti lokalnih Srba (sve dok su bez zrtava). Iako ima i tihog iseljavanja (prema nekim izvorima, 600 srpskih djaka se nije pojavilo u svojim klupama ove jeseni), ocigledno da preovladava resenost Srba da ostanu na Kosovu i Metohiji, i da koliko-toliko preuzmu sudbinu u svoje ruke. Ostaje da se vidi da li ce vlast, koja je uporno ignorisala zahteve za ukljucivanje Srba sa Kosmeta u pregovaracki proces, to pokusati da iskoristi. Tragedije, kao ubistvo sestorice tinejdzera u Peci, mogu biti u tom smislu, kao i u pogledu iseljavanja, kriticni, prelomni momenti. Isto vazi i za eventualno organizovanje novih politickih stranaka i naoruzavanje Srba, koje se moze nazreti iz izjava smenjene ministarke Rade Trajkovic. Gospodja Trajkovic, zajedno sa svojim muzem, poslanikom i donedavnim dekanom Medicinskog fakulteta u Pristini, imala je znacajnu ulogu u animiranju glasaca za SRS na poslednjim izborima.

Srpske inicijative postoje i u drugim vidovima. Projekat kantonizacije Kosova koji je u intervjuu NIN-u najavio istoricar dr Dusan Batakovic pre mesec dana, predstavljen je u medjuvremenu u Institutu za geopoliticke studije, podrzan od strane Demokratske stranke a nezvanicno i od Srpskog pokreta otpora sa Kosmeta, koji doduse raspolaze sa nesto drugacijim mapama. Projekat predvidja stvaranje Ibarskog, Kosovopoljskog, Novobrdskog, Sarskog i Metohijskog kantona od sela sa srpskom vecinom bez obzira na postojece opstinske granice, i manastirskih imanja koja bi bila vracena Crkvi na osnovu vlasnistva 1941. godine. Srbi bi imali pod svojim autonomnim policijskim i sudskim organima vise od 30 odsto teritorije, a u 11 gradova predvidjena je mesovita administracija, paritetna zastupljenost u policiji i sudstvu i dvodomne skupstine sa pravom veta. Ovaj predlog je vec upucen na razne diplomatske adrese, a ocekuje se da ce ga Momcilo Trajkovic i vladika Artemije uruciti Hilu. Angazovanjem oko otetih Srba, znacajan diplomatski uspeh napravila je i Demokratska stranka, koja je spiskove predala ambasadoru Petricu, prezentirala u Parizu, dostavila albanskoj strani...

Koncept kantonizacije, kao i predlozi za podelu Kosmeta izmedju Srba i Albanaca koji se takodje povremeno cuju, a u poslednje vreme ih najotvorenije zagovara dr Slobodan Samardzic sa Instituta za evropske studije, direktno su suprotstavljeni ne samo obostrano izrazenim pretenzijama na upravu nad citavom Pokrajinom, nego i "Milutinovicevom planu" koji Kosmet postavlja kao zajednicu nacionalnih zajednica. Takav pristup najvise iritira Albance jer ih uprkos brojnosti kao njihovom glavnom adutu izjednacava sa Egipcanima, i ne izvodi se iz Ustava 1974. koji je njihovo osnovno polaziste.

Pritisak dnevnih dogadjaja potiskuje zanimljive globalnije inicijative u regionu. Forum za etnicke odnose nedavno je predstavio koncept Centralnobalkanske koordinacije koji podrazumeva saradnju Albanije, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova na pitanjima medjunarodnog kriminala, izbeglica, standarda, zastite manjina, obrazovanja, priznavanje diploma i drzavljanstva... Ali ko sada da gleda toliko unapred? Odnosno, unazad.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC

ANTRFILE

Neduzni mladici Ivan Obradovic (15), Dragan Trifovic (17), Vukosav Gvozdenovic (18), Zoran Stanojevic (17), Svetislav Ristic (17) i Ivan Radevic (25) sahranjeni su u sredu u Peci. U gradu nisu radile ustanove i prodavnice, Albanci su se povukli u kuce, a prisustvo snaga MUP-a bilo je vidljivo. Pred gotovo 15 000 ljudi na centralnom gradskom trgu opelo je odrzao patrijarh Pavle. "Kome je to krivica, ostace zlocin za svagda. Ne samo u Svetom pismu, nego i u Kuranu pise da onaj koji nacini zlocin prema jednom coveku, ucinio je zlocin prema celom covecanstvu", rekao je patrijarh.

Na dan sahrane peckih mladica Ibrahim Rugova je u Strazburu primao nagradu "Saharov" evropskog parlamenta za doprinos zastiti ljudskih prava, a Adem Demaci je odbacio "svaku mogucnost povezanosti OVK sa teskim incidentom u Peci".