PRIVILEGIJE (2)

BLAGODETI ODABRANIH
Privilegije koje daje Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica kostace nas vise nego nauka, 
kaze Zivko Ristic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Privilegije se zasluzuju, a ne zaradjuju iako nas najnoviji Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica predvidja njihovo zaradjivanje. A ako ga izabranici naroda zaradjuju tako sto donose zakone zbog kojih ne mogu da dobiju vize za putovanje u druge zemlje i zbog kojih su uznemirene i druge nacije, pitanje je ne bi li drzavni funkcioneri koji privilegije zaradjuju (po zakonu), mogli da ih steknu na neki drugi nacin koji ne bi pao na ledja naroda.

"Sto je zemlja nerazvijenija, to su privilegije funkcionera vece, a sto je zemlja razvijenija, privilegije su manje. Ovo je novi udar na buduce poreske obveznike jer tek treba ostvariti ovaj dohodak", kaze Zarko Ristic, profesor fiskalnog menadzmenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dodaje da rastuci trend drzavnih privilegija trazi da se spari sa ekonomskim privilegijama, sto ce dovesti do porasta sive ekonomije i treba ocekivati da ce to dovesti do posebnog vida oporezivanja koji ce jos vise osiromasiti gradjane Srbije.

Poredjenja

Po analizama objavljenim u medijima, ukupan mesecni iznos plata predsednika Republike, predsednika i pet potpredsednika vlade, predsednika Skupstine, predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda, republickog javnog tuzioca, 30 ministara, pet sefova poslanickih grupa, 23 predsednika radnih tela i 80 poslanika koliko ih je u proseku na radu u Skupstini Srbije, bice 2 183 089 dinara.

Godisnja plata predsednika Republike (317 868 dinara) u odnosu na republicki budzet (21 458 miliona dinara) nesto je manje nego 10 odsto od budzeta za kulturu Srbije (319, 4 miliona dinara). Kada bi se primenio isti obrazac na godisnja primanja Bila Klintona, predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava, on bi umesto 230 000 primio platu od 46 920 000 dolara. Koliko je ova racunica dr Dragoljuba Kavrana, sefa Katedre za javnoopravo Pravnog fakulteta u Beogradu pouzdana, tesko je reci, ali u svakom slucaju zvuci zastrasujuce cak i za americka shvatanja o visokom standardu.

Statisticki podaci o licnim dohocima po zanimanju ne postoje.

"Pre deset, mozda i vise godina, republicki zavod radio je jedno takvo istrazivanje koje je trajalo pet godina. Medjutim, ono se nije pokazalo kao merodavno", kaze Zvonko Pavlovic, nacelnik Odeljenja za zarade u Zavodu za statistiku Republike Srbije.

Plata republickog poslanika (12 264 dinara) neuporedivo je veca od one koju primaju generali - manje od pola poslanicke plate. Primanja vodnika (srednja strucna sprema), najnizeg podoficira u Vojsci Jugoslavije, jesu oko 1600, potporucnici (visoka strucna sprema) imaju oko 2200 dinara,a pukovnici oko 3500 dinara mesecno. Prosvetni radnici primaju nesto vise od 1500 dinara (visoka strucna sprema), dok profesori univerziteta imaju oko 2100 dinara. Lekar prima oko 1800 dinara, dok vrhunski kardiohirurg zaradi i do 3500 dinara.

Povlastice

"U vreme kada sam ja bio funkcioner, trudili smo se da imamo manje plate jer smo smatrali da su nase funkcije same po sebi jako vazne privilegije", kaze nekadasnji visoki republicki funkcioner i dodaje da na Zapadu politicka karijera obicno predstavlja krunu karijere coveka koji se vec afirmisao u nekoj drugoj oblasti.

Medjutim, to kod nas, izgleda, nije uobicajno i zato su plate drzavnih funkcionera neuobicajeno visoke. To nisu jedine ni najbitnije blagodeti koje su zaradili novim Zakonom o posebnim pravima i obavezama izabranih lica i zato narod gundja. Od narodnog gundjanja izuzete su jedino sudije koje su godinama zivele sa platama nesto vecim nego sto je jugoslovenski prosek. Valjda i zato sto su bas sudije, zbog kojih je, bar po recima poslanika iz Srpskog pokreta obnove, i predlozen Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica, lisena drugih privilegija - osim gole plate.

Za razliku od naseg predsednika Republike i ostalih politicara, americki predsednik duzan je da pri stupanju kao i pri odlasku sa duznosti podnese izvestaj o pokretnoj i nepokretnoj imovini, akcijama, investicijama, poklonima, kreditima, umetnickim predmetima...

Po novom zakonu ne samo da nasi drzavni funkcioneri nikome ne moraju da dostavljaju izvestaje o svom materijalnom stanju, vec ne postoji nikakva obaveza koja bi ih sprecavala da tokom mandata politicku funkciju upotrebe za zgrtanje bogatstva. U Americi i ostalim razvijenim zemljama takve zabrane postoje (cak i ona po kojoj je politicarima zabranjeno da odredjeno vreme koriste poverljive informacije u biznisu u politicke ili naucne svrhe) bas zato da ne bi pali u iskusenje da za sebe otmu ono sto pripada narodu.

"Ovaj zakon trebalo bi pod hitno ukinuti jer nije normalno da drzavni funkcioneri kojima je narod dao uz glas i cast da vrse vlast, traze vise novca nego sto se odvaja za nauku bez koje nema nikakog napretka privrede, menadzmenta...", kaze Ristic.

A kako se cini, drzavni funkcioneri nece ukinuti ovaj zakon sve dok ne shvate da oni nisu znacajniji od naroda koji ih je izabrao.

LIDIJA KUJUNDZIC