INTERVJU: VUK DRASKOVIC

Medju glavnim akterima na politickoj sceni Srbije predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic odavno vazi za jednog od najboljih prognozera. To je bio jedan od razloga - mada, naravno, ne i jedini - da od Draskovica na kraju godine koja upravo istice, zatrazimo prognozu o onome sta nas ceka u sledecoj.

Zbog svoje realne politicke snage i pozicije osvojene na izborima, u Srbiji i federaciji, Vuk Draskovic i njegova stranka su i dalje u prilici da drze vazne "adute" u rukama: vladajuca koalicija mora da se s njima konsultuje o svim strateskim temama koje se ticu nacionalnih i drzavnih interesa, dok je, na drugoj strani bez njihovog eventualnog ucesca tesko zamisliv bilo kakav plan za ostvarivanje temeljnih drustvenih i politickih promena u Srbiji.

Drugim recima, svaki pokusaj da se u ovom trenutku predvide zbivanja na politickoj sceni Srbije u narednim mesecima, podrazumeva da se, prethodno, odgovori na pitanje: sta misli Vuk Draskovic i sta ce on uciniti? Na koju ce se stranu prikloniti?

Razgovor sa Vukom Draskovicem vodili su (u cetvrtak 24. decembra) urednici NIN-a Stevan Niksic, Milivoje Glisic i Batic Bacevic. Bilo je, najpre, reci o Kosovu, a Draskovic je svoje vidjenje ove teme zapoceo sledecom konstatacijom:

"Ljudi koji vode ovu drzavu moraju biti svesni realnosti, svesni cinjenice, da je bitka za Kosovo odsudna bitka srpskoga naroda i da je zastavica na nasem drzavnom i nacionalnom casovniku gotovo pala, a da neprijatelj ima vremena na bacanje". Sve relevantne stranke su na neki nacin postigle konsenzus da je Kosovo neotudjivi deo Srbije. Smatrate li da vlast, ipak, ponavlja neke stare greske kada je rec o Kosovu?

- Nikad nisam rekao da je Kosovo neotudjivi deo Srbije, nego stalno ponavljam da je Kosovo njen izvor, temelj, njena proslost, njena sadasnjost i buducnost. Nema Srbije bez Kosova, ni Kosova bez Srbije i ovo moramo ponavljati i sebi, i prijateljima i neprijateljima. Ne postoji konsenzus oko Kosova. Postoji konsenzus oko toga da Kosovo moramo braniti, ali ne i oko toga da ga moramo odbraniti. Srpski pokret obnove istice da Kosovo moramo odbraniti i da se moramo kloniti svake "odbrane" koja umanjuje ishod nase bitke za Kosovo.

Najveci problem nase drzavne politike je sto ne shvata, ili nece da shvati, realnost sveta i vremena u kome zivimo. Shvatanjem realnosti, a ne snovima i verovanjima u nagle svetske oluje i cuda, stvara se odgovorna drzavna strategija. Raspadom Sovjetskog Saveza i Varsavskog pakta, doslo je do dramaticnog poremecaja ravnoteze sile i straha. Sjedinjene Americke Drzave su danas jedina svetska supersila koja komanduje NATO-om, bitno utice na odluke Evropske unije, pa i na odluke samih Ujedinjenih nacija. Rusija je u mukama vecim od nasih, nalazi se pred mnogim opasnostima i iskusenjima, ali te svoje muke ne resava hladnim ratom sa SAD i NATO-om, nego strategijom da u saradnji sa Amerikom i Evropom dodje do zajmova i druge vrste ekonomske pomoci, bez obzira na to koliko ta pomoc cesto biva i gorka. U ratu sa Amerikom nisu ni Kinezi, iako imaju ambicije da postanu svetska sila, niti pak Nemci koji sve otvorenije iskazuju svoje namere u istom smeru. A sta mi radimo? Vec deset godina drzavna politika ove zemlje nateze konop sa SAD, Evropskom unijom i NATO-om. 0 Zasto?

- Da bismo sve druge ubedili da se promene u odnosu prema srpskom nacionalnom pitanju, da priznaju gresku. Koji je rezultat? Nama krvave ruke od toga natezanja, pukla je ona velika drzava, stotine hiljada mrtvih, ranjenih, unistena ekonomija, zamracena buducnost, proizvedena tolika mora, nesrece i patnje. A na drugoj strani? Oni to natezanje konopa sa nama nisu ni osetili. Oni mogu da ga natezu sa nama do poslednjeg Srbina. Prema tome, jedna od obaveza onih koji vode drzavu jeste da smesta prekinu ovo besmisleno i pogubno jakanje sa jacima od nas. I da shvatimo da nije obaveza Srbije da menja odnose u ovome svetu, nego da, u okviru realnog, nadjemo maksimalni interes za nas, za drzavu i za nasu naciju.

Vreme je za Milosa Obrenovica, za poteze obrenovicevske, a nikako za izvlacenje maca protivu celoga sveta. Ko bi danas mogao biti srpski Obrenovic?

- Moramo biti svi. Od Milosevica... Je li Milosevic to u stanju?

- Ali, da dovrsim odgovor. Od Milosevica, Milutinovica, Djukanovica, pa do lidera politickih stranaka i svih koji odlucuju o poslovima naroda i drzave, to je obaveza svih njih. I svako mora da shvati da ideoloske strasti, stranacke ili liderske sujete nasih glavara moraju biti podredjene dobijanju bitke za Kosovo.

Svako mora da se ponasa kao sahista za tablom. Svaka zrtva svake figure se mora uciniti, ukoliko to vodi dobijanju partije. Iz vaseg odgovora moglo bi serazumeti da ovu vlast, koju personifikuje Slobodan Milosevic, smatrate odgovornom i najodgovornijom za nerazumevanje savremenog sveta i za sve nase nevolje koje su iz toga proistekle. To zvuci, donekle, slicno konstataciji zvanicne Amerike da je "Milosevic problem". Da li bi sa njim, ipak, trebalo saradjivati?

- Nisam ja rekao da je Milosevic problem ili da je Milosevic jedini problem. Bio sam veoma precizan, problem je u preovladjujucem stavu unutar srpske nacije, kako mi moramo da ispravljamo svetske nepravde. Sa moralne tacke gledista imas pravo na prkos, sa nacionalne i drzavne tacke gledista moras biti realan i ne smes povuci nijedan potez od koga ce ti biti samo gore. Nije problem Milosevic, nego ovaj preovladjujuci stav i on se mora menjati. Koje probleme vidite u realizaciji sporazuma Milosevic - Holbruk? Ima prigovora da druga strana, tj. neki stranci, sada taj sporazum tumace presiroko ili drugacije nego sto se ovde tumaci?

- U kontaktima sa predstavnicima sila sa kojima je postignut sporazum oko Kosova, jasno sam cuo da nikakvog govora ne moze biti, i nece biti, o nezavisnom Kosovu i o Kosovu kao trecoj republici. Poslednjih dana sve se jasnije osudjuje albanski terorizam. Ne jos onako kako bi trebalo, ali pocelo je. Gospodin Voker je istupio sa jasnom i nedvosmislenom izjavom da vojska ove drzave ima puno pravo da brani granice svoje drzave i da postupa onako kako postupa svaka armija na svetu. Ohrabruje saznanje da su najvisi predstavnici Evrope i Amerike sve ovo preneli gospodinu Ibrahimu Rugovi, kao i jos nesto. Da one crkve i manastiri na Kosovu nisu samo srpske crkve i manastiri, nego su duhovna i kulturna dobra celog hriscanskog sveta. Ibrahima Rugovu ste nazvali pokroviteljem i zastitnikom albanskog terorizma. Ko je za vas predstavnik Albanaca na Kosovu sa kojim bi vredelo razgovarati?

- Rugovu nikada nisam sreo i ne znam kakav je on covek privatno, ali znam njegov program koji trazi nezavisno Kosovo i veliku Albaniju, a to znaci razbijanje drzave Srbije. Znaci, trazi krv, jer drzava Srbija nije pihtija, pa da je tako lako mozete preseci. Ako jedan politicki program u svojim temeljima ima rusenje drzave i poziv na krv, na smrt i na mrznju, onda to nije demokratski nego teroristicki program. Sta rade oni teroristi po sumama Kosova i Metohije i po drumovima? Oni ne rade nista drugo nego sto mecima ispisuju ono sto je olovkom zapisano u tom programu, jer se taj program moze samo mecima i ostvariti. U skladu sa ovim, za mene su predstavnici kosovskih Albanaca oni koji su protiv smrti i ludila, koji traze maksimum demokratskih prava, ali u okviru Srbije i SR Jugoslavije. Srbi na Kosovu, izgleda, sve manje veruju u drzavne organe. Kakva je perspektiva srpskog stanovnistva, u slucaju da kosovski Albanci pristanu na neku vrstu autonomije? U sudstvu ili politici Albanci ce biti dominantni?

- Naopako je tumaciti da ce postojati nekakva albanska policija. Postojace policajci Albanci, kao sluzbenici policije drzave Srbije ili policije federalne drzave. Dva pravna poretka u jednoj zemlji nece postojati. Srpski pokret obnove uporno insistira na jednom - da sa nase strane bude ponudjena jedna obaveza da cemo u roku od dve godine, ali u svakom slucaju u tom nekom prelaznom periodu ako ga bude, sve temeljne zakone, kako lokalne, tako pokrajinske, republicke i savezne, uskladiti sa evropskim pravom. Na taj nacin, na Kosovu i Metohiji, kao i u celoj Srbiji, vladace evropski zakoni, a ne samo srpski zakoni, pa onaj ko bude krsio zakon drzave Srbije na Kosovu, krsice i zakone Evrope na Kosovu. Kakav je vas odnos prema sporazumu Milosevic - Holbruk?

- Milosevic je postigao sporazum sa Holbrukom. Zeleo sam da budem optimist i da se poradujem sto je do takvog sporazuma doslo, u nadi da ce brzo i nasa unutrasnja politika i medjunarodno ponasanje biti uskladjeno sa tim sporazumom, odnosno da ce doci do munjevitih i korenitih demokratskih reformi i politickog i ekonomskog sistema u zemlji, ukljucenja nase drzave u medjunarodne organizacije i forume, dobijanja neophodne finansijske podrske za oporavak klonule privrede, privlacenja stranog kapitala i sa ciljem da ova zemlja sto je moguce pre postane clan Evropske unije, a zasto ne i NATO-a. Nazalost, sporazum Milosevic - Holbruk ide drumom, a nasa stvarnost - sumom. Sutradan po sporazumu Milosevic - Holbruk, izglasan je ovaj nakaradni i stetocinski Zakon o informisanju, a u vreme svih tih pregovora sa Amerikom, i Zakon o univerzitetu. Jedva da se osusilo mastilo sa sporazuma po kojemu smo na odredjeni nacin temelj svoje drzave vezali ugovorom sa Sjedinjenim Drzavama, Evropskom unijom i NATO-om, a zvanicna delegacija ove drzave odlazi u Moskvu sa ponudom da se obnovi Sovjetski Savez i da Srbija i Crna Gora postanu gubernije te obnovljene imperije. Otisli su kod Lukasenka po pomoc. To je isto kao kad bi neko otisao kod slepca da mu popravi vid i propise dioptriju. Sta su time postigli? Zaboli trn u oko ovim velikim silama sa kojima je potpisan sporazum o Kosovu. I koji je rezultat? Kao reakcija na sve to, u Vasingtonu se prepravlja veoma razumna cetvrta verzija Hilovog dokumenta, prepravlja se na srpsku stetu, a onoga dana kada u Peci sahranjujemo nasu decu koju su poubijali albanski teroristi, kapo albanskog politickog terorizma, gospodin Rugova, u Strazburu prima nagradu za demokratska prava. Da sve bude crno i do kraja ironicno i simbolicno, ta nagrada nosi ime Andreja Saharova koji je Rus i ciji su koreni po majcinoj liniji srpski i sa Kosova. Evo ucinka jedne naopake politike" Govorite, o tzv. vladi nacionalnog jedinstva?

- Ta i takva vlada nije u stanju da povede zemlju ovim putem o kojemu ja govorim. To je sve sto mogu da kazem. Sve sto hocu da kazem. Kojim cemo, onda, putem?

- Ovu 1998. godinu treba zaboraviti, jer nema u njoj niceg osim posrtanja i dodatne izolacije i slabljenja Srbije.

Bije se bitka za Kosovo. Policija mora da dobije i platu i opremu. I vojska i sve ostale drzavne sluzbe moraju da funkcionisu. Budzet mora da se puni. Ali odakle? Nema ni stranog kapitala, ni zajma, nego ima dodatnih sankcija i dodatne izolacije. Dakle, neizbezni su haraci, nameti, porezi, globe. Ako cemo protiv Amerike i Evrope, onda moramo skidati i kozu svom narodu, da bi drzava opstala. Duboko antinarodna i antinacionalna strategija je proizvoditi Zakon o informisanju i Zakon o univerzitetu i dodatno optuzivati Srbiju pred svetom. To ne znaci nista drugo nego direktno podrzavati nase neprijatelje u bici da nam otmu Kosovo i Metohiju. Nerazumnici nasi upinju se da dokazu da su to dobri zakoni, ali ne shvataju da po Srbiju ne moze biti dobro nista sto slabi Srbiju iznutra i sto je zavadja sa svetom. Ima li u ovoj vladi neki glas razuma?

- Siguran sam da tih snaga ima i u SPS-u i u JUL-u, a narocito u SPS-u. Ali u detalje necu da ulazim. Ja govorim o strategiji. Medjutim, za te zakone glasaju i socijalisti i poslanici JUL-a bez nekih ozbiljnih rezervi, pa i SPO ponekad?

- Na koje zakone mislite? Na Zakon o informisanju, Zakon o univerzitetu, pa na kraju i ovaj poslednji Zakon o privilegijama...

- Zakon o informisanju i Zakon o univerzitetu su osvetnicki zakoni pre svega prema onoj Srbiji koja je tri meseca demonstrirala posle falsifikovanja rezultata lokalnih izbora. Niko toliko nije zeleo osvetu toj Srbiji kao Srpska radikalna stranka i JUL. Te dve stranke su apsolutno autori tih zakona, pri cemu ni najmanje ne amnestiram ni SPS, ali zelim da kazem da SPS nikada ne bi dosao u poziciju cak ni da ponudi tako nesto SPO-u, da smo mi u republickoj vladi.

Sto se tice Zakona o privilegijama, poslanici SPO-a su dvadesetak dana bukvalno proganjani da se pridruze inicijativi, kako nam je objasnjeno, poslanickih klubova velikih parlamentarnih stranaka u Skupstini i da se - citiram - "iskljucivo povecaju plate sudijama i tuziocima". Mi smo im odgovorili da se slazemo. Insistirali su da sudstvo i tuzilastvo, odnosno pravosudje, ne bi trebalo da su stranacki obojeni, pa je u tom smislu pozeljna inicijativa svih poslanickih klubova i tako smo se i mi pridruzili. Potpisali smo poslednji.

Sve preko toga i posle toga bila je gola sramota i goli falsifikat. Seselj je makazama cetvoricu poslanika SPO-a, koji su se poslednji pridruzili inicijativi, stavio na celo inicijative, a onda je doslo do falsifikata zakona. Predlozeno je nesto sto je vise nego sramota i vise nego drskost da se, zamislite, izglasa zakon po kojemu vazi nacelo: samo jedan dan poslanik - doveka poslanik, samo jedan sat ministar - doveka ministar. Predlozeno je bilo izglasavanje njihovih dozivotnih plata. Mi smo se tome suprotstavili. U Skupstini smo pred sednicu Skupstine napravili pravu uzbunu. Ja sam zvao i Milutinovica, i Marjanovica, i Tomica i rekao da je to sramota, da je to moralna Hirosima Skupstine. I vlada je sve amandmane SPO-a prihvatila kao svoje. Od dozivotnih plata nije ostao ni kamen na kamenu, sem za predsednika Republike, ali jedan je predsednik Republike.

Nazalost, crni utisak necega sto je bilo predlozeno ostao je i nema druge nego da se zakon ukine ili da se promeni u smislu da samo vazi za sudije i za tuzioce, da se povecavaju plate samo sudijama i tuziocima, a kad je rec o predsedniku Republike, o predsedniku Narodne skupstine, predsedniku vlade, ministrima, poslanicima, da se usvoji stav da im se ne mogu povecati plate, ni za paru, sve dok ne budu isplacene sve zaostale plate i penzije, dok plate i penzije ne postanu redovne, dok plate i penzije ne pocnu da rastu i dok ne pocne efikasno da funkcionise drzavni program socijalne zastite najugrozenijih gradjana Srbije. U intervjuu "Vasington postu" gospodin Milosevic je pokazao uvazavanje prema vasoj stranci i vama kao politicaru. Imate li utisak da on, zaista, uvazava vase zahteve?

- Ma nemojte, molim vas! Ja ne ocekujem od predsednika Socijalisticke partije Srbije da uvazava zahteve i Program moje stranke. Onda bi u tom slucaju on bio predsednik Srpskog pokreta obnove. On je bio veoma jasan. Rekao je da je SPO opozicija rezimu, ali nije opozicija Srbiji i Kosovu. I to je tacno. Pod kojim uslovima bi SPO usao u vladu?

- Usli bismo u vladu koja bi prihvatila orijentaciju i strategiju da se nasa unutrasnja politika uskladi sa sporazumom Milosevic - Holbruk. Da li bi se tako nesto moglo dogoditi?

- Nagovestaja nema, bar ne do sada, ali moja spremnost da pomognem koliko pomoci mogu, jeste tu. Vasa stranka zatrazila je da se otvori rasprava o odnosima u federaciji. Ta inicijativa do sada nije izazvala nista. Zasto vladajuca koalicija u Srbiji nece raspravu o odnosima Srbije i Crne Gore?

- Sta gradjani ne znaju? Ne znaju da je ceo problem licni problem, da je problem sujeta i da je nevolja u cinjenici da i u Beogradu i na Cetinju postoje pojedinci koji sebe, svoju samozaljubljenost, svoje inate i nadgornjavanja proglasavaju za vrhovni drzavni i nacionalni interes. U Vecu republika mora da postoji crnogorska delegacija proporcionalno sastavljena, a ne sastavljena po Seseljevom zakonu iz 1992. godine, koji je ovde usvojen u Skupstini Srbije i koji ce, verujem, za koji dan, takodje oboriti Savezni ustavni sud, kao sto ga je praksa vec oborila. U saveznoj vladi, partiji gospodina Djukanovica treba dati tretman koji joj pripada, a ta partija u Crnoj Gori je osvojila jednog poslanika vise nego partija gospodina Bulatovica. Nazalost, dva jarca se nasla na brvnu i njih nista ne interesuje, nego ko ce koga. Ne vide ni drzavu, ni Srbiju, ni Crnu Goru, ni Lovcen, ni Avalu, ni Kosovo od tih svojih medjusobica i zagrizenosti i nisu oni jedini. Ocekujete li u narednoj godini neke vanredne izbore, lokalne, republicke ili savezne?

- Sve to zavisi od toga kada ce doci do sporazuma kojim ce biti resena drama na Kosovu. Nikakvi izbori ne mogu da se odrzavaju dok se dole puca, dok je dole terorizam, jer u takvim uslovima na jednom velikom delu drzavne teritorije nemoguci su bilo kakvi izbori. Ako bi do izbora ipak doslo, kakav bi bio njihov ishod? Da li se odnos politickih snaga promenio i kako?

- Zapisite, pa kad dodje do tih izbora, proverite da li cu omanuti u prognozi. Nista se znacajnije nece promeniti na politickoj sceni Srbije. Socijalisti bi malo porasli, ukoliko na izbore ne budu isli u koaliciji sa JUL-om. Radikali ce znacajno pasti, a SPO znacajno porasti. Nijedna od ove tri politicke partije nece imati parlamentarnu vecinu, ali ce opet svako sa svakim moci da formira parlamentarnu vecinu. Nova demokratija ce ostvariti znacajan uspeh na izborima i sigurno po broju poslanickih mandata biti cetvrta stranka. Da li ste ostale slucajno zaboravili ili mislite da nisu vredni pomena?

- Mislim da nisu vredni pomena.