ETICKO CISCENJE

Najsvetliji trenutak ove godine ce, izgleda, biti njen kraj. Iako su za dvanaest meseci dobili svetske prvake u kosarci, vicesampione u odbojci, medjunarodne filmske i pozorisne nagrade i vladu koja nastavlja da belezi najveci ekonomski rast u Evropi, obicni ljudi godinu zavrsavaju sa manje vere, nade i para nego prilikom doceka prosle. U godinu, po kojoj je svojevremeno nazvana popularna naucnofantasticna serija, gradjani Jugoslavije utrcavaju zestokim sprintom unazad, pracenim besprizornim trijumfalizmom nasih drzavnika, koji su ponovo uspeli da zemlju sacuvaju od bombardovanja, gradjanskog rata i gladi. Tu negde pocinje prica o gubljenju zdravog razuma medju politicarima i njihovom beskrajnom etickom ciscenju.

Jer, godinu koju ispracamo sa stabilnom rezignacijom i povremenim napadima beznadja, obelezile su moralne metamorfoze dostojne najboljih ceskih komedija. Broz bi u takvom komadu bio samo epizodista. Zakleti politicki protivnici, koji su se cesto gledali kroz zatvorske resetke, postali su nerazdvojni partneri dojucerasnjih "crvenih vestica" i najvecih "izdajnika" srpskog naroda, monarhisti su poceli da obilaze komunisticke dinosauruse, ateisti koji su pitali da li i ove godine Bozic pada 7.januara okitili su stanove cudotvornim ikonama za zastitu od svih uroka, a estradne umetnice s Ibarske kupovale su namestaj Jula 14, trazeci njegov telefonski broj. U poredjenju sa zvanicnim tumacima etnickih i etickih stvari, lake zene sa neke zeleznicke stanice deluju kao prave moralne karijatide.

Stari Grci, izgleda, nisu imali pojma kada su govorili o umerenosti kao vrlini. Moderni Srbi odlucili su da umereno propadaju.

Uoci poslednje godine drugog milenijuma, niko vise i ne postavlja pitanja ko je to ubio prvog coveka policije i drugog funkcionera JUL-a, niti se bilo ko cudi vesti da je iz renta-kar agencije ukradeno sedam miliona maraka. O novoj moralnoj konfiguraciji zemlje mozda najbolje govori tvrdnja izvora bliskih sopstvenom mozgu prema kojoj je sef drzavne bezbednosti bio najliberalniji predstavnik establismenta. I dok lideri opozicionih partija preko oglasa nude svoje dobre usluge vlastima, a vlast mrskim Amerikancima, kojima je svejedno, deset miliona iskusenika i sampiona hriscanske trpeljivosti pokusava da sacuva zdrav razum i odgovori na prilicno pateticno, banalno pitanje - da li su bas zasluzili takvu vlast, opoziciju i drzavu.

Gubitak mere i ukidanje svih moralnih vrednosti deluje kao jedini strateski cilj vlasti koja do poslednjeg daha uzima sve sto joj zivot pruza. Ako nista nije sveto, onda sve moze biti pogano. Rusenjem svim mogucih kodeksa, vlast je konacno uspela da ubedi svoje podanike da nju ne vredi kritikovati. Zazmurite i videcete da vas nece boleti, govore obicno anesteziolozi uznemirenim pacijentima.

Dzeparenje u svilenim rukavicima sa jakim patriotskim alibijem dozivelo je kulminaciju usvajanjem istorijskog Zakona o pravima izabranih lica, kojim je ova vlast prvi put nagovestila da, ponekad i u trenucima najteze malodusnosti, pomislja na mogucnost odlaska. Urnebesna istraga poturica, koja je usledila posto su ostaci radnika i postene inteligencije pokazali izvesnu nervozu, samo pokazuje da jedini uspesan politicki program pocinje i zavrsava se u diskretnom cerupanju podanika. Boja novca je podjednako privlacna za levicare, radikale, obnovitelje, univerzaliste, jogi-letace i brojne politicke fantome, koji pedantno uzimaju, istinski, novac, poslovni prostor i ostala sredstva za rad. Tako je okoncan prvi cin predstave o visestranacju u Srbiji.

Mozda ova zemlja nema previse izgleda za ozbiljan zaokret. Optimisti, koji su dugo verovali da ce se Srbiji dogoditi ekonomske i politicke reforme, sada verovatno seku drva u severnoj Kanadi, izbacuju pijance iz sumnjivih lokala u Londonu i cekaju na posao koji zasluzuju. Oni koji su ostali ovde, svecano se zaklinju da vise nikada nece izaci na izbore i ne idu ni na fudbalske utakmice da ne bi culi zvuk pistaljke. Ali ovdasnja politicka zbivanja ne mogu se objasniti racionalnim analizama i pripadnici nemacke klasicne filozofije doziveli bi blagi mozdani udar prilikom suocavanja sa malim tajnama velikih majstora srpske realpolitike.

Vlast je pravila najvece greske kada je bila u najvecem usponu i ponasala se racionalno samo kada je na tako nesto bila primorana. I kao sto se pokojna Jugoslavija strovalila u gradjanski rat i beskrajnu destrukciju u trenutku kada je imala ozbiljne izglede za ukljucivanje u moderan svet, tako bi i sada, kada samo fanatici veruju da ce sledecu novu godinu docekati sa vise optimizma, moglo dogoditi cudo nevidjeno. Mozda ce, recimo, vlast srusiti samu sebe, ili ce do promene doci uprkos vlasti, opoziciji i biracima. Opozicionari cesto govore da se sve cega se nasa vlast dotakne ubrzo sasusi. Ako su do ivice propasti dovedeni nasa ekonomija, prosveta, zdravstvo i vecina gradjana, onda se moze ocekivati da vlast podeli sudbinu svoje drzave i gradjana.

BATIC BACEVIC