GOST NIN-A BOGOLJUB KARIC

Razgovaramo sa Bogoljubom Karicem dan posle njegovog povratka iz Rusije, a u posetu je otisao zajedno sa Mirom Markovic, koja je, ovih dana, u Rusiji, postala pocasni clan ruskih pisaca. Ne krije, u razgovoru, Bogoljub Karic, ministar bez portfelja u republickoj vladi, da je licno pomogao da se knjige Mire Markovic prevode i stampaju po svetu. Jer, za te knjige, u svetu, ima interesovanja, kaze.

Na saljivu opasku - nas i Rusa, trista miliona, Bogoljub Karic dodaje kako bi jos bolje zvucalo - nas, Rusa i Amerikanaca, sesto miliona. Kaze to zato sto zna da, osim bratske ljubavi, valja lepo ziveti i sa onima koji imaju para. Uspesan poslovan i bogat covek sa svim privilegijama i lagodnostima koje nosi takav status ulazi u vladu, postaje ministar u slozenom vremenu. Za mene i ljude koje srecem postavlja se pitanje - zasto ste vi, gospodine Karicu, usli u vladu?

- Poziv premijera Mirka Marjanovica i razgovor sa njim doziveo sam kao izuzetnu cast, poverenje i priznanje da sam za ovih 25 godina rada u nasoj zemlji ostavio neki trag i odredjene rezultate. Verujem da svojim znanjem i iskustvom mogu da dam doprinos privrednim reformama, procesu privatizacije, ubrzanju privrednog razvoja, povecanju standarda i uopste napretku nase drzave i naroda. Verujte mi da bih prihvatio da budem i kurir u vladi ako bi to moglo da doprinese nasim zajednickim ciljevima. Da li ste primetili jedan detalj - svi poslanici u Skupstini Srbije, i koalicije i opozicije, glasali za moj izbor. To mi pricinjava radost ali znaci i veliku obavezu i odgovornost, jer vreme privilegija koje su funkcioneri nekada imali je daleko iza nas. Imamo koalicionu vladu sastavljenu od predstavnika tri stranke. Vi ne pripadate nijednoj stranci. Zar to nije cudno?

- Imam korektne odnose sa svima, kako u porodici i kompaniji, tako i ovde u vladi i uvek sam bio spreman da izdrzim i pretrpim dosta toga samo da bismo dobili najbolje resenje za sve. Mi smo hriscanska porodica i vaspitavani smo tako da brinemo i za druge. Otvoreno mogu da kazem da smo uvek naginjali strankama leve orijentacije ali se nikada nismo uclanili ni u jednu politicku stranku. Ovo je vlada narodnog jedinstva i u njoj je manje vazno kojoj se stranci pripada vec da li se poseduju odredjene sposobnosti i da li se moze odgovoriti zahtevima posla, odnosno funkcije. Cak mislim da je dobro otvoriti vrata svima koji imaju znanja, sposobnost i spremnost da ponesu takvu vrstu odgovornosti, i to stave u funkciju privrednog i drustvenog razvoja. Vrata mog kabineta su za takve ljude uvek otvorena. Donedavno ste upravljali poslovima kompanije, sada ste na funkciji u vladi. Da li je prelazak iz jedne oblasti u drugu jednostavan i da li uspevate da usaglasite i jedno i drugo?

- Dvadeset pet godina sa svojom bracom razvijam poslove kompanije i u razlicitim oblastima i u razlicitim sredinama trudeci se da budemo uspesni. Prelazak na novu funkciju nije mi predstavljao veci problem. Mislim da sam se brzo prilagodio novim poslovima. Ali ne mozete raditi dve razlicite stvari istovremeno. To nije moguce, ni formalno a ni prakticno. Formalno, jer ne treba spajati funkciju u vladi i poslove kompanije a prakticno, vreme koje provodim na projektima u vladi ne ostavlja mi prostora za rad u kompaniji. Kompanija BK ima iskusan i jak menadzment i to omogucuje da i bez mene sve funkcionise kako treba. Normalno je da cu se i dalje pitati prilikom donosenja najvaznijih odluka, koje smo i do sada zajednicki donosili kao braca i porodica. U svakom slucaju, dokle god budem imao ovaj mandat ministra, tome cu biti maksimalno posvecen. Posle tek nesto vise od dva meseca rada u vladi, kakvi su vasi prvi utisci?

- Vlada pod rukovodstvom premijera Mirka Marjanovica radi vrlo efikasno i u pripremi sednica i na samim sednicama, a takodje i u aktivnostima ministarstava. Treba imati u vidu ogroman broj i vrstu pitanja kojima se vlada bavi. Takodje, rad vlade treba posmatrati u slozenom domacem i medjunarodnom okruzenju i brojnim ogranicenjima u tom pogledu. Posebno tu imam u vidu visegodisnje sankcije medjunarodne zajednice prema nasoj zemlji, koje vaze i danas u nekim oblastima. Lako je kritikovati vladu kada covek nije unutra, kada posmatra sa strane. Za ovo vreme mogao sam da vidim i shvatim koliki napor i rad treba uloziti da bi se odredjeni problemi i odredjena situacija prevazisli. Verujte da bi daleko bogatije zemlje od nas veoma tesko opstale i prezivele ovo sto smo mi preziveli. I ovom prilikom moram da istaknem veliku umesnost i sposobnost premijera Marjanovica da u takvim uslovima upravlja privredom poslednjih pet godina. Koliko poznajem i pratim rad gospodina Marjanovica, evo vec deceniju, kao privrednika i direktora velikog trgovinskog preduzeca, i rezultati koje je postigao van granica nase zemlje uveravaju nas da ce do kraja ovog mandata uciniti sve da nasa privreda postigne oporavak i onu poziciju koju je imala. Sa svoje strane ucinicu sve da se ciljevi ove vlade maksimalno ostvare. Koja su neposredna podrucja vase aktivnosti i zaduzenja s obzirom na to da ste ministar bez porftelja i da ne rukovodite posebnim ministarskim resorom?

- Svaki covek je profesionalno obavezan da kaze u kojoj oblasti moze da da svoj maksimum, da pokaze najbolje rezultate i ponese licnu odgovornost. Vec u prvim razgovorima sa premijerom, meni je poverena oblast privatizacije 75 preduzeca koja se privatizuju po posebnom programu vlade. To su uglavnom velika preduzeca od strategijskog znacaja za privredni razvoj grane ili regiona. Vecina tih preduzeca u realizaciji svojih razvojnih programa treba da obezbedi strateskog partnera, odnosno investitora koji ce svojim ulaganjem omoguciti modernizaciju proizvodnje, moderan i efikasan menadzment, punu zaposlenost proizvodnih kapaciteta i kvalitetan medjunarodni marketing, sto nam, inace, ne samo u kompanijama nego i u privredi i drzavi nedostaje.

Upravo iz tih razloga BK Grupa i RTS formirale su multimedijalnu grupu koja ce u saradnji sa poznatim svetskim PR agencijama uciniti da se promeni slika o nama i da se predstavimo svetu onakvi kakvi stvarno jesmo. Smatram da cu zahvaljujuci svom medjunarodnom poslovnom iskustvu taj cilj i zadatak uspesno obaviti. Cak i nezavisno od toga sto realno postoji ogranicenje za investiranje u nasu zemlju i privredu, vec u ova dva meseca imao sam brojne susrete u zemlji i inostranstvu s potencijalnim stranim investitorima i tom prilikom naisao na veliku zainteresovanost za nase programe. U ovoj fazi, sa kompanijama iz zemalja koje su nam uvele sankcije ostvarivacemo tehnolosku kooperaciju, trgovinske aranzmane dok se ne steknu uslovi za potpuno investiranje. Ali zato cemo iskoristiti ovo vreme da investicione aranzmane radimo sa kompanijama koje nam takve sankcije nisu uvele.

Sada pripremamo prezentaciju i promociju investicionih programa, ne samo tih 75 preduzeca vec i drugih nasih preduzeca i tu promociju cemo uciniti u svim vecim svetskim poslovnim centrima. Siguran sam da ce posle toga interesovanje za ulaganja u nasu zemlju jos vise porasti. Ocekujem da po tom osnovu priliv inostranog kapitala vec u 1999. godini bude na nivou do tri milijarde maraka. Mozda ce ovo zvucati previse ambiciozno, ali ako nemate ambiciozne ciljeve ne mozete ih ni ostvariti. Pored inostranih kompanija racunamo i na interesovanje nasih poslovnih ljudi iz dijaspore, a medju njima ima poprilican broj milionera. Ne treba zaboraviti ni na nase domace investitore. I njima treba bez ikakvog kompleksa i predrasuda ponuditi da uloze u nasa preduzeca, cak im treba dati i povoljnije uslove nego strancima. Bice pitanja odakle nekome novac, koliko ga ima, ali to nisu pitanja kojima treba da se bavimo. Mi treba da im omogucimo da ga investiraju u proizvodnju u nasoj zemlji i da ih oslobodimo straha ispitivanja porekla imovine. Oni ne treba da investiraju u tudjim zemljama, da drze novac na inostranim racunima vec kod nas.

Nasa vlada je cvrsto opredeljena da se programi vlasnicke transformacije efikasno i efektivno sprovedu i u tom smislu pruza punu podrsku preduzecima i njihovom menadzmentu da taj proces realizuju. Da li ste vi licno spremni da ulozite sredstva u druga preduzeca i da budete njihovi akcionari? Nesto ste slicno vec nagovestili...

- Ne samo da cu ulagati u druga preduzeca, kupovati njihove akcije i biti akcionar, vec to i sada cinimo u meri u kojoj je to moguce. Kad stvarna privatizacija krene, kad se preduzeca stvarno okrenu akcionarima, kad proradi mehanizam trzista akcija, bicemo vrlo aktivni u tom procesu i to ce uraditi i mnogi drugi. To je pozeljno i to je jako dobro. Mislite li da ce u samim preduzecima biti otpora i blokade procesu privatizacije?

- Odredjenih otpora ce biti samo od strane onog menadzmenta preduzeca koji u postojecim uslovima vidi sansu za ocuvanje nekih svojih privilegija, licnih interesa i statusa aga i begova. To vise nece tolerisati ni zaposleni ni njihovi sindikati. Proces vlasnicke transformacije, dolazak strateskih partnera i investitora, razumljivo i buducih suvlasnika preduzeca mogu da koce samo oni direktori koji su izgleda navikli da od vlade i drugih organa i institucija traze pomoc, sredstva i kredite a da pri tom ta sredstva ne koriste produktivno, sto bi obezbedilo da se preduzece razvija i da se ta sredstva vrate. Ta vremena moraju biti iza nas i danas se mogu finansirati samo oni programi koji su ekonomski racionalni, koji obezbedjuju ne samo opstanak preduzeca vec i njegov razvoj. Zar nije racionalnije i logicnije da se umesto trazenja kredita za poslovanje i razvoj preduzeca potrazi partner i investitor koji ce svoja sredstva uloziti u to preduzece, izvrsiti dokapitalizaciju i zauzvrat dobiti akcije i suvlasnistvo? To je u savremenom svetu sasvim normalna pojava. U takvim poslovnim aranzmanima vidim koristi za domaca preduzeca. Razumljivo je da cemo se truditi da u tim pregovorima sa strateskim partnerima postignemo najvisu cenu i iznos investicija za nasa preduzeca. Sta je sa vasim davnasnjim projektom razvoja malih i srednjih preduzeca, kada se to zvalo mala privreda?

- Vec 25 godina insistiram na tom projektu i na ideji da svaka garaza i svaka kuca zaista budu porodicna fabrika. Dosta toga se i realizovalo, ali potencijal malih preduzetnika i porodicnog biznisa jos ni izdaleka nije iskoriscen. Ako je privatizacija drustvenih preduzeca resurs broj jedan naseg privrednog razvoja, onda je razvoj malih i srednjih preduzeca resurs broj dva. Prema podacima Privredne komore Srbije, mala preduzeca danas ucestvuju u ukupnom prihodu sa 29 odsto, u ukupnoj dobiti 38 odsto, a u zaposlenosti 24 odsto. Jednom organizovanom akcijom ti procenti se vrlo brzo mogu povecati. Pokazatelji iz razvijenih zemalja, kao sto su Japan, Juzna Koreja, Nemacka, Italija, SAD, Kanada, najbolji su dokaz da se razvoj tih zemalja u velikom delu zasnivao na razvoju malih i srednjih preduzeca. I velike svetske kompanije, kao sto su "Soni", "Majkrosoft", "Mars", "Prokter" i "Gembl", ne tako davno bile su male kompanije. I Ford je pocetkom ovog veka poceo u garazi. Takve primere moramo da sledimo i mi. Mala preduzeca zasluzuju bar onoliki tretman koji je srazmeran njihovom udelu u stvaranju nacionalnog proizvoda. Da su male kompanije koristile samo 20 odsto sredstava koje su koristile velike kompanije, rezultati za njih i nasu privredu bili bi daleko bolji.

Vlada je spremna da razvoju malih i srednjih preduzeca u 1999. godini pokloni mnogo vecu paznju. Licno cu se potruditi da i u toj oblasti postignemo dobre rezultate. Dati maloj porodicnoj kompaniji kredit od 10 000 maraka je za njih velika investicija i injekcija. U taj posao se ukljucuje cela porodica, briga za racionalno koriscenje tih sredstava je prirodno velika jer od toga zavisi sudbina cele porodice i vrlo je mali rizik da oni ta sredstva nece vratiti. Time postizemo visestruke efekte, povecavamo zaposlenost, prosirujemo poresku osnovu, stimulativnim zakonskim merama suzbijamo sivu ekonomiju, razvijamo kooperativnu proizvodnju velikih preduzeca, zadrzavamo omladinu i u selu i u gradu. Tu ce se otvoriti prostor i za veliki broj penzionera s velikim iskustvom, znanjem i jos znacajnom radnom energijom, tako da ce se u tim porodicnim fabrikama angazovati sve tri generacije. Na Zapadu, u svim zemljama, postoje ogromne baze podataka o penzionerima u svim strukama i kada je nekome neophodno njihovo znanje i iskustvo, odmah ih angazuje. Za mnoge poslove i aktivnosti nema penzije do kraja zivota.

Takva nasa porodicna filozofija, gde je porodica stub drustva, mesto vaspitanja, obrazovanja i rada, mesto uzajamnog postovanja, mora da se kod nas razvija i takav odnos prema porodici ce eliminisati mnoge i rastuce probleme. Vidite li jos negde mogucnosti i resurse za ubrzanje privrednog razvoja i povecanje ekonomske stabilnosti?

- Moj dosadasnji posao i poslovna filozofija zasnivali su se na iznalazenju nacina koriscenja neiskoriscenih kapaciteta. Te principe cu koristiti i na ovoj funkciji kako bi i vlada i drzava i gradjani postigli sto vise. Upravo radim na jednom projektu da drzava Srbija dodje do realnih finansijskih izvora a da se pri tom ne mora zaduzivati. Nasa drzava raspolaze velikim kapitalom koji treba identifikovati i iskoristiti. U najvecem broju drustvenih preduzeca lociran je drzavni kapital. Uzmite, na primer, poljoprivredne kombinate koji koriste zemljiste koje su dobili od drzave prilikom svog osnivanja. Koliko preduzeca u prehrambenoj industriji koristi prirodno bogatstvo koje je javno, opste dobro, u sustini drzavna svojina. Primer proizvodjaca mineralnih voda, zatim preradjivaci prirodnih sirovina, korisnici jezera, reka, suma, stadiona, recnih luka i niz drugih primera. Koliko je preduzeca koristilo bespovratne kredite, budzetska sredstva za svoj rad i razvoj. Sve su to vazni elementi i kriterijumi za identifikaciju drzavne svojine i drzavnog kapitala. Kod mnogih je uvrezeno shvatanje da je drustvena svojina njihova svojina i da tu drzava nema sta da trazi. Ne sme da se ponovi greska sa stanovima, tada je veliki deo kapitala izgubljen time sto drzava nije u njima identifikovala svoj kapital. Da li to znaci nacionalizaciju drustvene svojine?

- Ne. To znaci samo da se vrati i nadoknadi ono sto pripada drzavi kao vlasniku. U nekim preduzecima je to 10 odsto, u nekim 30 odsto vrednosti kapitala preduzeca. Drzava ce za tu imovinu dobiti akcije koje posle moze da proda na trzistu kapitala. Uzmite primer: ako se u 1 000 preduzeca, u proseku, identifikuje drzavni kapital od samo milion dolara, drzava dolazi do milijardu dolara sredstava a ja tvrdim da je ta cifra bar deset puta veca. Recite mi bar jedan razlog zasto da drzava Srbija ne dodje do tih sredstava. Na ovaj nacin resicemo vise pitanja. Drzava ce obezbediti znatna sredstva za budzet, povecace se devizne rezerve, stvorice se realni izvori za vracanje devizne stednje, popunice se fondovi za socijalne programe, penzioni fondovi i drugo.

I u ovom projektu cu se maksimalno angazovati. To su razlozi na kojima gradim realni optimizam i to su razlozi zasto tvrdim da ce se drzavni fondovi ubrzano puniti iz realnih izvora a zatim racionalno koristiti za privredne i socijalne programe. Kad ste vi sagovornik, tesko je mimoici temu Kosova i Metohije. Proveli ste tamo najveci deo zivota. Svakako da dobro poznajete prilike i odnose izmedju srpskog i albanskog zivlja. I pored svih napora, kriza kao da ne jenjava, medjunarodna zajednica je sve vise ukljucena. Kako resiti taj problem?

- Srbi, Albanci ali i druge etnicke zajednice decenijama su pa i vekovima ziveli zajedno ucestvujuci u svakodnevnom zivotu, takodje i u privrednom i politickom.

Kosovo i Metohija su deo Srbije i Jugoslavije i to ce biti i ubuduce. Predsednik Milosevic je u mnogim razgovorima sa predstavnicima medjunarodne zajednice to stalno isticao a sto je vrlo jasno izneto i u njegovom poslednjem intervjuu "Vasington postu". Program za koji se on zalaze i koji je verifikovala i medjunarodna zajednica predstavlja platformu kako da se problemi na Kosmetu rese. Ako se radi o ekonomskim, politickim, kulturnim i uopste gradjanskim pravima Albanaca na Kosovu, ne postoji nijedno sporno mesto koje ugrozava njihova prava. Ako su prava cilj Albanaca i njihovih politickih lidera, onda se od te platforme moze poci, sesti za sto i razgovarati tacku po tacku. Ne postoji nijedno pravo koje Albanci ne mogu da ostvare u okviru nase drzave. I ne vidim razloga zasto se predstavnici medjunarodne zajednice konacno odgovorno ne posvete pojedinacnim i kolektivnim pravima albanske i drugih etnickih zajednica na Kosmetu. Tim pre sto su svi relevantni predstavnici pojedinih zemalja i institucija jasno rekli da nema promene granica Srbije i Jugoslavije, nema stvaranja posebne, nove, jos jedne albanske drzave. Ali, albanski lideri na Kosmetu, posebno oni radikalni, ne traze zastitu prava Albanaca vec traze drzavu i za tu svrhu koriste i svoje militantno krilo, tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova.

Medjunarodna zajednica bi trebalo da stvarno izvrsi pritisak na politicke predstavnike Albanaca da sednu za sto i otpocnu dijalog sa predstavnicima Srbije koji uporno nude taj dijalog. Ukoliko do toga ne dolazi, nije cudno sto rastu ambicije tzv. OVK da se oruzanim putem i teroristickim akcijama ostvari cilj Kosovo republika a potom i posebna drzava. Pri tom, i jedni i drugi zaboravljaju ili zanemaruju obavezu i duznost drzavnih organa Srbije i Jugoslavije da brane drzavni poredak, teritoriju i gradjane. Takodje zaboravljaju i spremnost i duznost srpskog naroda da brani svoju drzavu, njen integritet i svoje domove. I zato je dijalog neophodan da bi se svi postojeci sporovi resili mirnim putem.

Najbolja pomoc medjunarodne zajednice bila bi u ukidanju zabrane na investiranje u Jugoslaviju a samim tim to bi dovelo do aktiviranja postojecih fabrika na Kosovu i Metohiji. To bi omogucilo da se sve stanovnistvo bez obzira na nacionalnost, vrati na posao, okrene se ekonomskom oporavku i time bi se stvorili uslovi za zajednicki zivot i medjusobno poverenje. U javnosti i medijima bilo je zapazeno vase prisustvo prilikom nedavnog boravka dr Mire Markovic u Moskvi. Kakav je vas komentar povodom te posete?

- Dr Mira Markovic je imala kao lider politicke stranke i kao knjizevnik raznovrstan program. Imao sam zadovoljstvo i cast da prisustvujem samo jednom delu njenih aktivnosti u Moskvi. Bilo je to u okviru promocije njene nove knjige na ruskom jeziku i njenom prijemu za clana Udruzenja ruskih knjizevnika. Veliko je zadovoljstvo bilo cuti najlepse reci od najeminentnijih predstavnika tog udruzenja koje su uputili srpskom narodu, nasoj zemlji i Miri Markovic za ono sto ona cini i stvara. Imao sam i ranije prilike da prisustvujem boravcima Mire Markovic u Rusiji, Kini, Indiji. Nasa javnost vrlo malo zna na kakav prijem i odjek nailaze njene posete i susreti sa drzavnicima i politicarima ali i sa naucnicima i knjizevnicima u tim zemljama. Njeni napori su bili izuzetni da se nasa zemlja predstavi na pravi nacin, da se razvijaju prijateljski i trajni odnosi sa narodima tih zemalja, i to u najtezim vremenima sankcija.

U glavama nekih ljudi, medjutim, postoje misljenja i predrasude da nase odnose treba razvijati iskljucivo sa Zapadom. Niko ne spori da odnose treba razvijati i sa Zapadom. Ali ako jedna Amerika ima na desetine hiljada svojih predstavnika u Kini iz razlicitih oblasti, ako je otvoreno nekoliko hiljada americkih firmi u Kini, ako oni ulazu milijarde dolara na tom trzistu, zasto bismo mi, koji najmanje imamo razloga za to, osporavali napore u tom pravcu koji omogucuju nasim preduzecima da postignu dobar poslovni rezultat na kineskom, ruskom ili indijskom trzistu.

Zar takodje nije cudno da neko bude uvazen clan Ruske akademije nauka a da pri tom nije clan domace akademije nauka. U stvari, moramo da pobedimo sebe, da svoju dusu otvorimo, svoje srce, i da imamo lepe reci za one koji stvaraju, rade i grade. Cesto smo, medjutim, skloni da kritikujemo i osporavamo tudje vrednosti, napore i uspehe. Mi ne umemo da odamo priznanje, pohvalimo ni svoje bliznje, svoju decu. Uvek cu se secati reci koje mi je, pre petnaestak godina uputio patrijarh German, u Peci - kad sam mu ispricao na kakve prepreke i zavist nailazim u svojoj sredini - da nijedan svestenik nije postao vladika u svom selu.

Svi mi treba da se trudimo da uspostavljamo dobre odnose sa drugim narodima, da svoju zemlju i svoj narod predstavljamo na najbolji nacin, da nasi gradjani koji su u svetu budu most te saradnje. To posebno vazi za zemlje u kojima zivi najveci broj nasih iseljenika, kao sto su Nemacka, Amerika, Kanada i druge. Politicari i druge javne licnosti dolaze i odlaze a odnosi izmedju naroda ostaju trajni. Sta biste na kraju mogli da pozelite nasim citaocima i nasim gradjanima u novoj 1999. godini?

- Zaista sam veliki optimista i zelim da taj optimizam prenesem i na druge. Mi jesmo u teskocama, ali mislim da su one prolazne ukoliko svi damo svoj doprinos zajednickom cilju. Smatram da je realno ocekivati godinu dobrih rezultata, pre svega u privredi. Sa vise rada i energije svih nas pojedinacno uspecemo. Kada za godinu dana mozda ponovo budemo imali intervju, i vi i ja cemo biti svesni tih rezultata i napretka. Do tada razmisljajmo o tome sta mi mozemo da uradimo za svoju drzavu, makar onoliko koliko ocekujemo da ona uradi za nas.

Srecna Nova godina i Hristos se rodi.

PETAR IGNJA