SRBI I RELIGIJA

Da li su Srbi religiozni? To je pitanje na koje bi i grupi nobelovaca, pojacanoj nekim nasim akademicima, bilo tesko da odgovori. Lalinski receno, oni koji veruju jesu religiozni, oni koji ne veruju nisu. Nasa anketa "Srbi i religija", uradjena povodom Bozica, nema cilj da pruzi jedan i jedini naucni odgovor (nema te ankete na kugli zemaljskoj kojoj bi to poslo za rukom), nego samo da neki nagovestaj da. Pre svega zato sto vreme u kojem zivimo, i vlast koju danas imamo, kad je o religiji rec i slobodi slavljenja religioznih praznika, razlikuje se od onog posleratnog kad je Bog bio prognan "sa ovih nasih prostora".

U petak, 25. decembra 1998. godine, Istrazivacki centar NIN-a anketirao je dve stotine telefonskih pretplatnika iz Srbije, osim Kosova. Uzorak je stratifikovan prema stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad i velegrad), ali i po regionima. Odbijenih kontakata u ovoj anketi bilo je devedeset i pet, sto je u okviru normalnih granica za telefonske ankete. Istrazivanje je vodio Zoran M. Markovic.

U svetu se Bozicu pridaje veliki znacaj. Da li cete ove godine slaviti taj praznik?

Na ovo pitanje potvrdno je odgovorilo 95,5 odsto ispitanika. Oni koji Bozic nece slaviti u manjini su - 4,5 odsto.

Oni koji Bozic slave, proslavice ga ovako: jos ne znaju - 3,7 odsto, skromno - 5,7, sa porodicom - 53, po obicajima - 26,7 odsto, a jedanaest odsto ide pod odgovor - ostalo.

Kako ce pravoslavci proslaviti Bozic? Evo nekoliko zanimljivih odgovora: veselo, uz pecenje; iz godine u godinu sve gore; slavicu ga kako mogu; delicemo orasi, pijuckacemo ukrug; necu slaviti jer nemam para; po pravim srpskim obicajima - prase od trideset kila, slama u kuci, deca pijucu, molicemo se...

Veselo i uz pecenje slavice pravnik iz Beograda, dok Bozic nece slaviti jedan telefonista zato sto nema para. Pravi srpski obicaji i slama odnose se na zemljoradnike iz Brusa i Valjeva.

Da li znate zasto se, inace, slavi Bozic?

Ovo je bilo mnogo tesko pitanje. Pogledajmo odgovore: slavi se rodjenje Isusa Hrista znalo je 52,5 nasih ispitanika, dok je 25 odsto odgovorilo da ne zna. Slede odgovori: zato sto je praznik, zbog tradicije i ostali razlozi.

U zanimljive odgovore ubrajamo sledece: da bi se porodica okupila (bravar iz Bele Palanke), ne znam, ali mu se radujem (pravnik iz Beograda), znam, ali me ne interesuje (penzioner iz Beograda), dan rodjenja Isusa Hrista i dan proleca (politikolog iz Brusa), zato sto su to radili i nasi stari (zemljoradnik iz Male Mostanice).

Prolece, inace, pocinje 21. marta svake godine...

Na pitanje: Da li ste religiozni, verujete li u Boga - vecina kaze da (66,5 odsto), nevernika, odlucnih, ima 16 odsto, a 17,5 odsto ispitanika kaze - mozda.

Bozicni post? E, ovo pitanje spada, kad je o nama rec, u ona pitanja koja mozemo nazvati suvisnim. Zato sto veliki deo ovoga naroda posti cele godine (nenamerno). Ipak, kad je o bozicnom postu rec, dobili smo sledece odgovore: ne (56 odsto), delimicno (20,5 odsto) i da (23 odsto).

U crkvu, zbog molitve, nikada ne ide 40,5 odsto, samo za praznike ide 18,5 odsto, povremeno 32 i redovno 9 odsto. Zakljucak glasi: u nasim crkvama uglavnom nema guzvi. Da li slavite slavu?

Ovde su procenti znatno "bolji" - 84 odsto nasih ispitanika slavi krsnu slavu, a samo 16 odsto odgovara da slavu ne slavi.

Najcesce nase slave: Sveti Nikola (22 odsto), Sveti Jovan (16,7 odsto), Sveti Arandjeo (12 odsto), Sveti Djordje (10 odsto)...

Koliko nasi svecari znaju o svom svecu? Nista ne zna 60,7 odsto, nesto zna 39 odsto. Naravno, za bogati rucak (ice i pice), ovi podaci nisu presudni. Neka je, zato, slava nasim slavama i da ih bude sto vise.

Opet malo zanimljivosti. Pravnik iz Beograda (52 godine) ne zna nista o svojoj slavi, o svom svecu, jer mu je otac bio partizan (partizanski rat, inace, zavrsen je cetrdeset i pete), dok jedan nas ispitanik slavi Svetog Nikolu zato sto ga je digo iz mrtvi, a drugi zna da je njegov sveti Ilija najopasniji svetac.

Samo 12 odsto ne ide na slavu rodjacima i prijateljima, dok 88 odsto to cini. Sto je lepo.

Sad dolazimo do "literature", starozavetne i novozavetne. Da li u kuci imate Bibliju? Nemamo, kaze 62 odsto ispitanika. Imamo, dodaje 15 odsto i kaze da su je procitali. Imamo, kaze njih 8 odsto, ali je nismo procitali. Sta je bolje: nemati pa ne citati ili imati pa ne citati? Neka citalac zakljuci sam.

U poslednje vreme, otkako je pocelo nekakvo kravljenje, govori se sve slobodnije i zvanicnije o potrebi uvodjenja veronauke u skole. Dobro, da li bi se taj predmet bas zvao veronauka, ili ucenje o veri, ili (u krajnjem slucaju) istorija religije, sa posebnom paznjom prema pravoslavlju, drugo je pitanje. Mi smo hteli da cujemo da li anketirani misle da veronauku treba ili ne treba uvesti u skole.

I, bogami, polovina njih misli da treba, i to kao obavezan predmet. O fakultativnom predmetu izjasnjava se 23,5 odsto, a 19 odsto ispitanika misli da veronauku ne treba uvoditi u skole.

Bilo je i zanimljivih odgovora. Evo nekih: ko hoce, neka uci sam (radnik iz Nisa); to bi unelo neki mir, spokojstvo, bila bi to psihoterapija (prevodilac iz Beograda); trebalo bi da se zna ono sto je srpsko (domacica iz Sida); dosta je i ovo sto imamo (ucenik iz Nisa, kome je skole, izgleda, preko glave); bilo bi dobro da se mladi smire (domacica iz Hajducice); bilo bi manje kriminala (tekstilac iz Kovacice); svakako, da bi deca mogla da pouce svoje roditelje (nastavnica iz Mrcajevaca).

Nama se ovaj poslednji odgovor ucinio posebno zanimljiv. Obezbozenim starijim generacijama mogla bi da pomognu njihova deca, kad vec oni nisu pomogli svojoj deci.

O ulozi Srpske pravoslavne crkve u drustvu nasi ispitanici vele da bi ta uloga morala da bude vaznija (76,5 odsto), dok 19 odsto misli da Crkva ne bi trebalo da ima vazniju ulogu u preporodu naseg drustva. Citajuci izmedju redova, znamo ko to tako misli. Nase je da i njihovo misljenje objavimo.

Vrlo zanimljivo pitanje i jos zanimljiviji odgovori. Da li Srbin moze biti neko ko nije pravoslavne vere?

Samo je osam odsto reklo da ne zna, dok 46,5 odsto kaze - da. Ne - odgovara 45,6 odsto. Ovde vec mozemo zakljuciti da, bar prema anketi, a kad je o nacionalnosti rec, verska pripadnost Srba ne proizvodi i nacionalnu netoleranciju. Dovedena je u pitanje i ona izreka - bar je mio, koje vere bio, al' samo da je Srbin. Moze Srbin, dakle, i potrebno je da nas bude vise, a vera tu ne sme biti iskljuciva i presudna.

Ipak, Srbi ostaju tradicionalisti. Na pitanje da li bi bolje bilo da i nasa crkva predje na novi kalendar (da Bozic slavimo kad i ceo svet, a ne dve nedelje posle), vecina kaze - ostavimo stari kalendar (68,5 odsto), samo je cetvrtina za prelazak na novi, a ima i onih koji ne znaju - 6 odsto.

Neka bude kako narod kaze...

Ima nekoliko godina kako "najludja noc" (omiljena fraza losih stilista) kao da postaje sve manje luda. Manje se skace (u mestu), manje lumpuje, puca i senluci. Jeste to i do ekonomske krize, ali, valjda, i nas najludji praznik (izum posleratne vlasti, da se potamni slava Bozica) izlazi iz mode. Cemu se vise radujete - Novoj godini ili Bozicu?

Odgovor - Bozicu! Ovako je odgovorilo 56 odsto nasih ispitanika i, kosarkaskim rezultatom (prvo poluvreme!) pobedilo novogodisnjake sa 56 prema 13 odsto. Doduse, 30 odsto odgovorilo je da se i jednom i drugom prazniku raduje podjednako, ali to su oni nasi ljudi, veseljaci, skloni icu i picu. Neka ih, oni zlo ne misle.

PETAR IGNjA