Tesko breme preuzeo je na svoja staracka pleca Patrijarh srpski gospodin Pavle: da nas poducava dobru u zlu vremenu. Na svetosavski tron dosao je upravo kada je dramaticni raspad antagonizovane jugoslovenske zajednice otvorio jos jednu balkansku klanicu; dosao je covek bez senke. Komentatori su nagalasvali da prilikom njegovog izbora i ustolicenja prvi put nije bilo - barem u javnosti nema pomena u tom smislu - nekih mrlja, onakvih kakve su pripisivane patrijarsima Vikentiju i Germanu, koje je Udba, navodno, manipulisala po svojoj volji...
I prvi put je, kazu, u istoriji Srpske crkve primenjeno apostolsko pravilo da se za patrijarha izabere covek nesumnjive harizme i primernoga hriscanskog drzanja; "njegov asketizam nije legenda i odlucno je odbacivao priliku koju su mu nudili ostrasceni nacionalisti, i crkveni i laicki, da bude proglasen za zivog sveca upravo ovih godina koje su i za narod i za samog Patrijarha bile godine iskusenja kakva Tvorac ne salje cesto" (Mirko Djordjevic).
U ocajnim nasim prilikama, medjutim, njegov primer hriscanske smernosti nije se zapatio. Bilo je pokusaja, sa svih strana, manipulacije njegovom licnoscu, sef drzave je cesto bio zauzet da bi ga primio, Patrijarh je isao sefu drzave na noge... I u samoj Crkvi stekao je neku vrstu opozicije, narocito medju politicki iskljucivim i hedonisticki opustenim svestenstvom.
Njegova svetost Patrijarh srpski, arhiepiskop pecki i mitrkopolit gornjokarlovacki (pun naziv cina) gospodin Pavle rodjen je 11. septembra 1914. u Kucancima u Slavoniji i na krstenju je dobio ime Gojko Stojcevic. Roditelji su mu bili zemljoradnici. Nizu gimnaziju zavrsio je u Tuzli, visu gimnaziju i Bogoslovski fakultet u Beogradu, a postdiplomske studije na Bogoslovskom fakultetu u Atini. U mladosti je bio i gradjevinski radnik, ovladao je mnogim zanatima. Zamonasio se 1948, arhimandrit je postao 1957, za episkopa Rasko-prizrenskog izabran je 29. maja 1957, a Patrijarh srpski, cetrdeset i cetvrti u istoriji Srpske crkve, postao je 3. decembra 1990. godine.
O asketizmu gospodina Pavla pricaju se istinite legende. Na primer, hobi: pravi sandale od odbacenih automobilskih guma. Spreman je, kao dobar sarac, kakvom posetiocu, da, mimo protokola, popravi kais na torbi. Sluzbeno vozilo koristi samo kad mora, cesto putuje vozom i javnim gradskim prevozom. U rezidenciji drzi najnuzniji namestaj. Izuzetno je strog prema sebi, pa i od drugih trazi disciplinu i skromnost, i narocito ceni stednju. Zabranio je da se u Patrijarsiju unosi alkohol, a i "Kod znaka pitanja" svestena lica sada se retko vidjaju.
Poznata je anegdota, i ovde se ponavlja samo za one koji je ne znaju, kako se Patrijarh usprotivio ideji da se vladika Nikolaj Velimirovic proglasi za sveca. Upozorio je da je vladika Nikolaj pusio, a zatim: Jos ima zivih ljudi koji su poznavali vladiku Nikolaja. A nezgodno je reci: Poznavao sam sveca!
Patrijarh je cenjeni liturgicar. Zanimljiva je njegova opaska o Stevanu Mokranjcu: Ma koliko bio neprevazidjen sa muzicke strane, sa bogoslovske bi se mogle staviti izvesne zamerke. Mokranjac nije bio teolog i cinio je neke propuste.
Jednom je Patrijarh, jos kao episkop Rasko-prizrenski, ispricao neveselu pricu o tamnijoj strani srpskog mentaliteta. Srbi, rekao je, prodaju kuce i beze u uzu Srbiju. Kada je Srbija proglasila kampanju za povratak na Kosovo, isti ti su se prvi javljali i vracali se da ponove operaciju.
Ali to ne cine starosedeoci, dodao je gospodin Pavle.
Za knjigu "Molitve i molbe", kao najcitaniju, Patrijarh je dobio ugledna priznanja, a za tri knjige pod naslovom "Neka pitanja nase vere", akademik Ljubomir Simovic istakao je da se, zavisno od pitanja, neki odgovori razvijaju kao slozene teoloske rasprave, neki kao rasprave iz crkvenog prava, dok se neki mogu citati kao dragoceni prilozi istoriji knjizevnosti ili istoriji i teoriji slikarstva ili muzike.
Bez odredjene predstave o tome zasto da zivi, covek nece pristati da zivi i pre ce unistiti sam sebe, nego sto ce ostati na zemlji, citirao je Patrijarh Dostojevskog.
A sta rade Srbi?
U ostroj konkurenciji sa Danijelom Siferom, nasim profesionalnim prijateljem, Patrijarh svojevremeno nije prosao kao kandidat za povelju grada Kraljeva. Tim povodom, Sifer je obecao da ce se iduce godine licno zaloziti za priznanje Patrijarhu!
Danas nam je kao narodu sve ugrozeno, a narocito nase vekovno ognjiste - Kosovo i Metohija. Svi smo svesni sta Kosovo i Metohija znace za srpski narod: da je to kolevka i duhovnosti i drzavnosti srpske; dusa i zila kucavica dece Svetosavske. S toga, draga nasa deco duhovna i u otadzbini i u rasejanju, pokajmo se i Bogu vratimo...
To je vapaj iz Bozicne poslanice Patrijarhove, glas vapijuceg u pustinji!
Jos nam je Patrijarh razumnih i Bogu ugodnih reci govorio, koje nismo hteli da cujemo.
Kad bi osnivanje nase nezavisne drzave i njeno odrzavanje i napredak bili moguci po ceni samo jednog Jadovna ili samo jednog Jasenovca, ja bih pre pristao da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi zajedno sa mnom, nego sto bih pristao na neljudsko i negovecno.
Ili:
Kadri smo da jednom merom merimo sebi, a drugome drugom, a i on (neprijatelj) to cini i evo nesrece!
Patrijarh je bolji od nas, sto i nije tesko...
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.