(nastavak sa prve strane)

KOSOVO

Na Kosovu se nalazi 1 800 manastira, crkava i drugih srpskih, pravoslavnih metoha. Medjutim, ni oni najpedantniji istrazivaci ne znaju koliko na izvoru srpske drzavnosti danas zivi Srba i cemu se oni mogu nadati. "Posle nekoliko meseci varljivog primirja dve vojske se opet gledaju preko nisana, dok narod, i s jedne i druge strane, zivi u krajnjoj neizvesnosti, zabrinut onim sto se desilo i uplasen pred onim sto ce biti... U ovakvim sukobima nema pobednika, jer svi gube, ponajvise oni koji su zeleli da zive svojim tihim i mirnim zivotom daleko od razularenih mitova proslosti i nerealnih politickih ambicija", zapisao je pocetkom januara jeromonah Sava iz manastira Visoki Decani, jednog od najvaznijih i najpoznatijih srpskih svetilista.

O nekoj daljoj buducnosti obican svet ovih dana gotovo i ne razmislja, jer niko ne zna sta nosi dan, a sta noc. Kosmetski Srbi nalaze se u procepu izmedju zahteva da budu bastinici i cuvari "svete srpske zemlje" i sve izrazenijih slutnji da je vlast u Beogradu vec uveliko spremna da preda Kosovo na upravu Albancima. Srba je, prema popisu iz 1991. godine, na Kosovu bilo 195 301. Broj im je u medjuvremenu smanjen, a i oni koji su ostali, intenzivno razmisljaju o iseljavanju. Srpski izvori na Kosovu tvrde da je od 13. oktobra, kada su jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i americki izaslanik Ricard Holbruk postigli sporazum o resenju kosovske krize, u toj pokrajini ubijeno 50 Srba.

Vest o otmici osmorice pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) nedaleko od Starog trga, kod Kosovske Mitrovice, prelila je casu zuci kosovskih Srba. Oni u tome vide jasan znak slabljenja moci centralnih srpskih vlasti i ne kriju razocaranje sto se, uz posredovanje KVM, pregovara o njihovom oslobadjanju. Vecina se bukvalno jezi na price da OVK trazi "klasicnu razmenu zarobljenika, za njihovih devet pripadnika", koji su zarobljeni 14. decembra u sukobu na granici sa Albanijom, kada su granicari VJ ubili 36 pripadnika te formacije.

U danima pre i posle Hristovog rodjenja, napetost je vrtoglavo rasla. Osnovano se strahuje da ce se i pre proleca obnoviti opsti sukobi, od cijih posledica, ma koliko ih je tesko i naslutiti, strah ulazi u kosti. Pocelo je bombaskim napadom na jedan kafic u Pristini, preko ubistva policajaca kod Suve Reke i otmice osmorice pripadnika Vojske Jugoslavije, a u ponedeljak je u Pristini ubijen sef Informativnog centra kosovskih Albanaca Enver Maljoku, bliski saradnik Ibrahima Rugove. Pocetkom nedelje, obicni smrtnici nisu imali previse razloga za optimizam.

U bombaskom napadu na jedan kafic u centru Pristine, gde se okupljaju Srbi i Crnogorci niko, srecom, nije povredjen. Odmah je usledio odgovor - polupani su izlozi na desetak kafica u koje ulaze kosovski Albanci. Povredjenih, takodje na srecu, nije bilo. Na Badnje vece ubijen je na radnom mestu Nebojsa Denic, radnik obezbedjenja Elektroprivrede, iz sela Preoci. Stotinak zitelja tog sela, uzelo je oruzje i dva dana drzalo u blokadi deo magistralnog puta Pristina-Skoplje. Njima su se pridruzili i zitelji susednih, srpskih sela, Caglavice i Lapljeg Sela, u kojima zivi nekoliko hiljada Srba. Na drumove je sa oruzjem izaslo oko 200 Srba, mada ga poseduju gotovo svi.

"Dozlogrdilo ljudima. Ono na Badnje vece, kada je ubijen Denic, prelilo je casu. Ocekivali smo da cemo bar to vece da provedeo u miru", prica cetrdesetogodisnji zitelj Caglavice, otac dvoje dece, koji ne krije strah za porodicu. "Ne verujem da se blokada puta i uzimanja oruzja moze nazvati pocetkom pobune. Pre je to upozorenje kuda sve ovo moze da odvede ako se nesto ne uradi na smirivanju situacije i obezbede garancije za miran zivot. Nikom se ne ratuje, ali ako se mora..." dodaje sagovornik NIN-a. Iako za sebe kaze da je umeren, tvrdi da ljude niko nije organizovao, da ne zna da li iza toga stoji neka partija, ali ne iskljucuje da ce neka od stranaka "pokusati politicki da unovci ovo nezadovoljstvo". "Svesni smo da cemo biti pioni ili vlasti ili opozicije. Nema onog nekadasnjeg poverenja u Slobodana Milosevica. Postoji jos malo nade, koja se topi iz dana u dan, da je moguce mirno resenje. Sada samo verujemo u vojsku, policiju i sebe. Nikom vise."

Slicno misle i drugi Srbi, mestani podujevskih sela, koji su krajem prosle godine, zbog sukoba policije i pripadnika OVK nakon ubistva policijskog inspektora Milica Jovica (51) u centru Podujeva, napustili kuce. Jedan od mestana sela Perane, koji je tada izbegao u Podujevo, kaze da ga niko od suseda, Albanaca, nije dirao, ali "strahujemo, jer je iz svake njihove kuce bar po jedan clan medju teroristima, u OVK". "Ne znam kome da verujem. Svuda okolo je OVK, koja kontrolise lokalne puteve, a policija drzi samo glavne", rekao je taj sredovecni Srbin.

Srbi iz okoline Podujeva za trenutnu situaciju okrivljuju OVK, ali i clanove Kosovske verifikatorske misije (KVM) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u cije dobre namere sumnjaju jer su uvereni da "pomazu Albance i njihovu OVK". Oni i dalje imaju veliko poverenje u drzavu, vojsku i policiju.

U Pristini se vec sa prvim mrakom zatvara vecina radnji. Na ulicama je osetno manje ljudi. Jos vise se vodi racuna gde se izlazi. Svi znaju, i Srbi i Albanci, da je u gradu mnogo oruzja. Imaju ga bezmalo svi, a za stavljanje prsta na obarac potreban je, u takvoj situaciji, i najmanji povod.

"Strahujem da ce ovde, u gradu, poceti klasican terorizam, bacanje i podmetanje bombi, a da ce se i oko sela obnoviti sukobi, nesto kao borbe dve formacije", kaze student u Pristini, poreklom iz okoline Nisa. On ozbiljno razmislja da sledeci semestar ne slusa u Pristini, da predje negde drugde ili da taj semestar "preskoci".

Srbi ne pokazuju veliko poverenje u lokalne, a ni pokrajinske vlasti. Najvise poverenja imaju u centralnu vlast u Beogradu. "Lokalne vlasti nemaju ugled. One nista ne kreiraju niti imaju neku moc", kaze izuzetno obavesteni Srbin, blizak vlasti, ali i sa dobrim kontaktima sa kosovskim Albancima. Trenutnu situaciju na Kosovu opisuje uzavrelom, na buducnost Srba na Kosovu gleda sa skepsom, dodajuci da je "ono sa bombom na kafic u centru Pristine moglo katastrofalno da se zavrsi". Polozaj Srba u juznoj pokrajini on ocenjuje kao "krajnje nezavidan".

"Lokalni Srbi bez Beograda ne mogu nista da urade. Moraju da budu vezani za centar moci, bez obzira ko je on. S druge strane, sama centralna vlast u Beogradu, bez obzira ko je imao, bez Kosova nema perspektivu, propala je", objasnjava on tu, na izgled cudnu, politicku simbiozu Kosova i vlasti u Beogradu.

Po njegovoj oceni, kosovskometohijski Srbi "mnogo vise strahuju sta ce da uradi medjunarodna zajednica, nego sta ce da ucine Albanci". "Srbi na Kosovu su ukljesteni izmedju Siptara i medjunarodne zajednice, pre svega SAD. Nisu im najveci problem Siptari, vec SAD cija administracija pokazuje neskrivene simpatije, a neki i otvorenu podrsku teroristima."

Srbima i te kako smeta sto "SAD ne dozvoljavaju da se OVK i njene akcije nazovu pravim imenom, teroristickim", sto su insistirale i isposlovale pretnje udarima NATO-a, a "cute i ne zele da registruju da je separatisticka OVK, koja nije dobila nijednu bitku na bojnom polju, osim sto iz zaseda ubija, zaposela sve one teritorije sa kojih se povukla policija i vojska".

Srbe na Kosovu zbunjuje i stranacka politika, "strancarenje", kako to naziva sagovornik iz Pristine. Nas sagovornik ocenjuje da su radikali na Kosovu, posle slucaja bracnog para Trajkovic, "popucali po svim savovima", a za lidera Srpskog pokreta otpora Momcila Trajkovica kaze da se ne moze pohvaliti velikom politickom snagom. On istice da su socijalisti jedina stranka sa pravom infrastrukturom na Kosovu, ali i da su uocljive tendencije razbijanja te stranke, posebno na lokalnom nivou, dok se pokrajinski odbor Socijalisticke partije Srbije "jos uvek dobro drzi".

Jedan od inicijatora formiranja Nacionalnog veca Kosova i Metohije Marko Jaksic iz Kosovske Mitrovice, lokalni funkcioner Demokratske stranke Srbije, trenutni polozaj Srba u Pokrajini opisuje recenim iz "Eks Ponta" Ive Andrica: "Svi smo mi mrtvi, samo nas redom sahranjuju." On istice da u poslednja dva veka "Albanci nisu nista promenili u modelu delovanja, koje je u pismima srpskoj vladi opisao nekadasnji konzul, pisac Branislav Nusic. Sada su samo druge godine i imena ljudi."

Sve to sto se desava sada na Kosovu i kroz sta prolaze Srbi u Pokrajini, po njegovoj oceni "najverovatnije vodi opstoj politickoj depresiji... Deo Srba se seli, neki razmisljaju kuda ce, a neki bi da ostanu i da se bore, jer im se ne ide u unutrasnjost Srbije, imajuci na umu iskustva Srba iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske".

Govoreci o inicijativi za formiranje Nacionalnog veca, Jaksic kaze da Srbi imaju apsolutnu vecinu na podrucju Leposavica, Zubinog Potoka, Zvecana... ali da "ne zele da iskoriste svoj povoljan geografski polozaj sa maticom, vec da i sa Srbima iz ostalih delova Kosova i Metohije, zajednicki resavamo nasu sudbinu". U Leposavicu ce se 16. januara odrzati konstitutivna sednica tog veca, a na njoj ce, kako najavljuju inicijatori, biti predstavnici Srba iz pet opstina, Kosovske Mitrovice, Leposavica, Istoka, Zubinog Potoka, Zvecana, kao i sa delova teritorije opstine Srbica. Prema njihovim procenama, na tim prostorima zivi izmedju 50 i 60 hiljada Srba.

"Ovdasnjim Srbima sada je teze nego pre deset godina. Imaju ogranicene pravce kretanja, ne mogu da idu gde hoce, a vlast im to ne kaze, vec ih, pricama o opstoj sigurnosti, salje u zagrljaje terorista", rekao je Jaksic, dodajuci da misli da "Srbi postanu politicka snaga ovde na Kosovu i da se problem na Kosovu i Metohiji svede na problem Srba i Albanaca, a ne na problem izmedju Milosevica, Holbruka i Rugove".

Predsednik inicijativnog odbora za formiranje Nacionalnog veca Kosova i Metohije Dragisa Milovic, potpredsednik opstine Zvecan kaze da je cilj da se "izborimo da o nasoj sudbini ne odlucuje jedan covek, jedna partija ili vise partija", da "kazemo da postojimo, ne samo vlastima u Beogradu, vec i svetskoj javnosti". "Hocemo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, a necemo da zivimo na Kosovu i Metohiji koje ce biti drzava u drzavi Srbiji". Milovic istice da nova organizacija trazi sigurnost od drzave Srbije, jer "svakog dana padaju zrtve, a od sporazuma Milosevic-Holbruk (13. oktobra) ubijeno je vise od 50 Srba".

I Jaksic i Milovic kao primer nesigurnosti, navode da se svih 20 romskih porodica Gusani, sa oko 100 clanova, iselilo sa podrucja Kosovske Mitrovice nakon sto su "teroristi ubili tri clana jedne od porodica Gusani". Te romske porodice vazile su za bogate, imali su pilanu, a posle incidenta otisle su u druge delove Srbije. Jaksic upozorava na opasnost da "Kosovo udje u zacarni krug zla, u kome ce se odgovarati na svako ubistvo", ali se nada da jos ima sansi za pronalazenje "demokratskog, mirnog resenja, uz kompromise".

Srbi ce, bez sumnje, morati da naprave kompromise u trazenju resenja za kosovski problem, ali su oni limitirani posto nije rec samo o teritorijalnim i politickim, nego i istorijskim i kulturnim pitanjima. Medju kosovskim Srbima ukorenjeno je uverenje da Albanci nikada ne mogu da dobiju onoliko koliko to Srbi mogu da izgube.

Jeromonah Sava iz Visokih Decana zapisao je u januaru: "Cini mi se da ne znam sta treba uciniti da sacuvamo Kosovo, ali znam sta treba uciniti da sacuvamo svoju dusu. Ako dusu izgubimo, ne treba nam ni Kosovo. Obicni srpski narod se nasao u procepu izmedju dve agresivne politike i strada kao uostalom i obicni albanski narod... Kosovo moramo braniti, ali ne macem i ognjem, vec mudroscu, trpljenjem i nadasve verom. Ta tri orudja sacuvala su srpski narod i nasu kulturu vekovima, a sa macem i ognjem za nekoliko godina Srbi su izgubili ono sto su vekovima stvarali i ocuvali. Ali, reci ce neko, albanski ekstremisti nas ubijaju, zulum cine. Znam i svestan sam toga ali na zlo uzvratiti zlom, znaci zauvek pogubiti sebe i kao pojedinca i kao narod."

MILOS JEVTOVIC