JUNACI NASEG DOBA

Dejo, majstore, dobro nam dosao! - kliktao je poslovicno uzdrzani Milojko Pantic sa malih ekrana drzavne TeVe i tom prilikom ostro je osudio izvesne neimenovane novinare za nedostatak fudbalskog patriotizma. To su lica sa originalnog dokumenta CIE, zvanog "Top sekret" (u Seseljevom prevodu), placena da sumnjaju u mogucnosti Genija, da ga nazivaju recikliranim fudbalerom i raznim drugim, u svakom slucaju perfidnim epitetima.

Stvari su, medjutim, dijametralno suprotne. Povratak Dejana Savicevica u "Crvenu zvezdu" patriotske snage, na celu sa selektorom Zivadinovicem iz JUL-a, ocenile su kao prvorazredan istorijski dogadjaj cije ce se posledice tek osetiti.

Narod odusevljen, penzioneri narocito. Neki nisu ni primetili da je pocela isplata prvog dela oktobarske! Odusevljenje je tim vece sto Dejan Savicevic nije otisao u Crnu Goru Mila Djukanovica, nego u Srbiju Milana Milutinovica! To znaci da politika Vlade narodnog jedinstva daje rezultate.

Senzacionalni transfer bacio je u zapecak mnoga druga zbivanja u istom danu, od kojih cemo navesti neka. Niko, primerice, nije zapazio da Milan Bozic, kao savezni ministar, jos nije dao nijednu izjavu. Sef kosovskih verifikatora Vilijem Voker proteran je iz SRJ bez prava povratka (valjda je vec spakovao kofere), a jos nisam primetio da je neko pustio suzu. Melodrama glavnog tuzioca Haskog tribunala Luiz Arbur na jugoslovensko-makedonskoj granici, u mestu Djeneral Jankovic, prosla je, takodje, nezapazeno. Uzalud je gospodja Arbur igrala cas Ljovisnu, cas Marisol, sa dirljivim politickim monologom, nastojeci da obezbedi vecu ulogu u svetskim trilerima; osim SieNeNa, niko je nije slikao niti joj trazio autogram.

A vizu nema...

S druge strane, zalosno je (zrtve su, avaj, neizbezne pri krupnim dogadjajima) sto je Savicevic gurnuo u stranu i razvoj opstine Babusnica na jugu Srbije, o cemu se ovih dana, u svakom srpskom domu, naveliko i nasiroko raspredalo. Opstina Babusnica urucila je povelju pocasnog gradjanina Kome Treba, jer je Ko Treba i svojim delom i pisanom recju presudno doprineo ne samo globalnom, nego i lokalnom progresu. Psihogeografski, etnopsiholoski i idejno, taj slucaj pripada Nusicu i zasluzuje njegovu obradu, sto je jos jedan dokaz kulturno-istorijskog kontinuiteta u Srbiji i neraskidivih veza s prosloscu!

Dejan Savicevic dosao je u "Zvezdu" da se odmori od pauze u Italiji.

Evo nekih misli izrecenih tim povodom.

Dejan Savicevic: "Planirao sam i da obucem dres moje 'Buducnosti', medjutim, predsednik Dzajic i njegovi saradnici resili su odredjene tehnicke smetnje i omogucili mi dolazak u Beograd".

(Nasa malenkost usudjuje se da pita: otkad je novac odredjena smetnja, i to tehnicka!?)

Generalni direktor "Zvezde", nekad ministar sporta Vladimir Cvetkovic: "U zivotu svakog kluba obicno su trofeji ti koji postaju deo klupske istorije. Medjutim, ima i dogadjaja koji dobiju takav status, a takav se upravo danas zbio, kada je nase redove pojacao Dejan Savicevic... potpuno je nevazno hoce li ostati sa nama sest, 26 meseci ili 26 godina".

Savicevic, opet: "Posle cemo opet sesti za sto i videti mogucnosti da nastavimo saradnju".

Dragan Dzajic: "Na nasu srecu, dogovorili smo se".

Raspevani sportski komentator: "Dejan Savicevic je imao jos jednu ulogu u Milanu, humanu usred najzesceg profesionalizma. Neposredno po zavrsetku finalne utakmice Kupa evropskih sampiona na Olimpijskom stadionu u Minhenu, posto je posle nevidjene inicijative Milana ostalo 1:0 za Olimpik iz Marselja, u hotel su jedan za drugim ulazili pognutih glava igraci Milana. Zan-Pjer Papen je u toj minhenskoj noci propustio sijaset kolosalnih sansi pred golom svojih zemljaka. Razbesneli igraci Milana su ga krivili psujuci mu sve po italijanskom i francuskom spisku, zato sto je svojim promasajima svakome Milanezu isterao iz dzepa premiju od 600 hiljadama maraka.

Kada je atmosfera dostigla usijanje, a dobar francuski igrac, poznat i po minimumu inteligencije, sedeo u usamljenoj fotelji kao pas na izdisaju, Dejan je izvukao iz gomile gnevnih Franka Barezija i savetovao mu da njih dvojica odmah Papena odvedu u sobu, bez vecere".

U knjizi "Ko je ko u Crnoj Gori" pise da je Savicevic Dejan, fudbaler, rodjen u Podgorici 15. septembra 1966; otac Vladimir, majka Vojislava, rodjena Djurovic. Zavrsio srednju skolu. Prilozena je, specijalno, i njegova misao: Politikom se ne bavim, jer to ne ide sa mojom profesijom. Licno ne bih mogao da dam neku zamjerku komunizmu, jer sam i u to vrijeme lijepo zivio; bilo je mira, moglo se slobodno putovati po citavoj Jugoslaviji.

Zato se vratio.