NEDELJNIK

Kad je pocetkom devedesetih stari Sajrus Vens dolazio u Beograd, vecina Srba je u njemu videla misionara "novog doba" posvecenog, u krajnjoj liniji, demokratizaciji postkomunistickog sveta. Kad je ovih dana savezna vlada objavila otkazivanje gostoprimstva njegovom sledbeniku Vilijamu Vokeru niko se nije "sokirao". Sem, sefa verifikatora licno. U tom pravcu se, nazalost, razvijao zapadni (pre svega americki) uticaj na nas u poslednjoj deceniji XX veka.

Posle dogadjaja u Racku svi smo se direktno nasli pred tom teskom posledicom. Redom receno, to bi se dalo obrazlagati ovako.

Svima je jasno da istina o tome sta se dogodilo krajem prosle nedelje (u selu na cijem, i Srbima cudnom imenu "r-a-c-a-k", stotine svetskih diplomata, politicara i generala lome jezik) nikoga ne zanima. U politickim igrama vecih razmera, i tome su nas naucili, istina prva strada, a pravda nikada nije cilj. General Voker je to tako pokazao da ni Seseljev ministar Aleksandar Vucic nije morao da se laca nikakvih "top secret" papira: dovoljno je bilo samo da nabroji kako je "neutralni verifikator" reagovao kad su OVK-gerilci ugrozavali ili ubijali Srbe. A Luiz Arbur, tuzilac Haskog suda - institucije ustanovljene da "po redu i zakonu", ni po babu ni po sticevima utvrdi istinu - pojavila se u ovoj epizodi tek kao fusnota Vokerovog dela. Umesto da njena velika sluzba trazi vizu od vlasti SRJ, ona "hrabro" zuri na granicni prelaz Djeneral Jankovic da cinovniku u pogranicnoj kucici objasnjava prava Haskog suda u eks-Jugoslaviji. A onda, posle demonstracije za medije na "nicijoj zemlji" - zove nadleznog ministra SRJ.

Spirala virtuelne istine se razvija. "Vokerovi mediji" - general licno je odabrao novinare koje ce voditi u Racak, izostavljajuci jugoslovenske svakako - javili su ono sto je Vilijam Voker video.Srpske medije je odvela srpska policija. U izvestajima nije bilo iznenadjenja. I definitivno, vise nikad niko nece od te "medijske prasine" uspeti da sazida istinicu u koju bi se moglo poverovati.

Posle ovoga, jasno, nema vise ni istrage, ni instituta za sudsku medicinu ciji nalazi mogu da zadovolje elementarne potrebe za formalizovanje odgovora na pitanje: sta se dogodilo?

Na koga u ovakvim sukobima pucaju snage reda? Samo na one koji su obuceni u NATO-uniforme? Gde je to general video da "obicni, mirni seljaci" zaoru oko sela "brazdu", tako metar i po duboku, a onda tu zaseju oruzje i municiju? Zasto, uostalom, general minimizira jedan, kako to Albanci vole ne bez razloga reci, "sirok narodni pokret"? Da li je bilo masakriranja? Kakvih, cijih, kada? General je, umesto da omoguci istragu o tome, sve bacio niz vodu.

Ako su se "po raspodeli uloga" u balkanskim ratovima devedesetih, smetnje na putu do istine ocekivale od sukobljenih strana, onda je to trebalo biti prevazidjeno zapadnim posmatracima, sad vec verifikatorima. Ali, odavno je i ova podela "prevazidjena", a u Racku se objavilo: verifikatori na Kosovu su samo "treca strana". Vilijam Voker je sada samo partner Bakija Andjelkovica i Rugove. Srpski albanski i "americki nacionalni interes" brane se na Kosovu istim sredstvima. Amerikanci su u Bosni i Iraku potrosili decenijski moralni kredibilitet OUN. Da li delo generala Vokera, sefa misije OEBS, najavljuje iste posledice i po ovu uglednu medjunarodnu organizaciju?

Na unutrasnjem planu to donosi gotovo jedinstven politicki front, tako da u Srbiji gotovo niko nece stav savezne vlade prema generalu Vokeru razumeti kao neispravan. Nikad ovdasnje javno mnjenje nije bilo jedinstvenije. (Ni Milo Djukanovic, kome se omaklo da u nezgodnom trenutku, neposredno pred Racak, pozove generala da mu pomogne u Crnoj Gori nece nista reci.) Odnosno, ako pritisak bude tako silan i preteci mozda persona non grata i ostane. Ali sta ce OEBS-u, na celu njegove najosetljivije misije, takav diplomata?

S druge strane, tesko je poverovati da medjunarodna zajednica (odnosno SAD) moze prevazici stanje koje se posle Racka moze zvati "Vokerova era": nema, dakle, principa "nasa istina". Ona je to sto vam se kaze, pa uzmi ili cemo te naterati da uzmes. Pocinje li posle Racka "Vokerova era", sa generalom ili bez njega, svejedno?

A konkretno, sta to nosi? Hocemo li mi postati zrtve potrebe da se razvodnjavaju posledice superpotentnosti americkog predsednika ili sasvim obrnutog stanja britanskog ministra inostranih poslova? Odnosno, ako se ne banalizuje tako ozbiljna stvar kao sto je svetska politika pitanje je: da li su to Pentagonovi planeri resili da skrate "period inkubacije" lokalnog sukoba koji se u Bosni razvukao cetiri-pet godina? Ceka li nas, pre nekog Dejtona, jedno sad vec rutinsko bombardovanje?

U americkom pristupu problemima sveta u poslednjoj deceniji nema principa. Hladnoratovski su mrtvi, a novi nisu stvoreni. Zato regularna turska vojska juri secesioniste Kurde i po susednoj drzavi, a vojska SRJ ugrozava sporazum Milosevic-Holbruk i kad sprecava prolazak naoruzanih ljudi iz susedne drzave, zato se za bacanje bombi na Bagdad jednom pita OUN a drugi put je dovoljno i da Toni Bler aminuje. Princip ("ono sto je u osnovi stvari") bi bio samo filozofska zavrzlama da njegov trajniji nedostatak ne nosi teske posledice. Kad nema principa onda vlada slepa sila i politicki voluntarizam, pa onda logicno niko ne zna ni sta ce nama uraditi posle Racka. Nesto dobro sigurno nece.

SLOBODAN RELJIC