Prva kazna u Novom Sadu, izrecena po novom Zakonu o informisanju, zadesila je tabloid "Svet". Posle izlaska broja 172, krajem proslog meseca izrecena je presuda: "Svet je kriv!"
- Brzina presude i sam postupak stavljaju vas u situaciju kao da ste izvedeni pred preki sud. Neminovno, osetis se gradjaninom drugog reda. Stojis u redu s alkosima i raznim problematicnim tipovima kako bi dokazivao slobodu stampe!, kaze za NIN Robert Coban, glavni urednik i direktor "Sveta". Verovatno najmladji urednik u nasim medijima.
- Da budem iskren, ja sam to i ocekivao. "Svet" je trac tabloid, imali smo gomilu tuzbi do sada. Ako nekog tuze u Novom Sadu, znao sam da cemo to biti mi, ali nisam mogao da pretpostavim da cemo biti kaznjeni za potpuno benigni tekst o bespravnoj gradnji; sukobu komsija i gradjevinskoj inspekciji.
Pored sveg apsurda ovog zakona, u nasem slucaju se pojavilo jos nekoliko presedana koji nisu vidjeni na dosadasnjim sudjenjima u Beogradu. Podnosilac tuzbe je strani drzavljanin, gradjanin Sarajeva koji nije izbeglica i ne zivi u SRJ. Uzalud smo citirali Ustav, Zakon o prekrsaju potire najvisi pravni akt zemlje! Dakle, u situaciji smo da Sefer Halilovic ili Naser Oric mogu da tuze nase medije, zbog optuzbi da su ratni zlocinci. Dovoljno je samo da angazuju nekog ovdasnjeg advokata. Druga besmislica je da je sudija u prekrsajnom postupku prejudicirala krivicnu presudu, s obzirom da se protiv podnosioca tuzbe vodi krivicni postupak zbog pokusaja ubistva, sto je i bila tema inkriminisanog teksta u "Svetu".
Po nacinu na koji je sudija Vera Radak vodila postupak, cinilo se da nam nece izreci kaznu. Na kraju je slegla ramenima, delovala je kao osoba koja ne zeli da izgubi posao. Ako je za utehu, kazna je minimalna: 100 000 dinara za izdavaca i 50 000 za direktora i glavnog urednika. S obzirom na to da vodis trac tabloid, hoce li menjati koncepciju lista u novonastalim uslovima?
- Da, na izvestan nacin. Kad pogledam tekstove vezane za politicare objavljivane pre godinu dana... Prolazili su bez ikakvih intervencija spolja, uz male proteste, sa naslovima tipa: Ljubavnica ministra ta i ta. Sad bi mi se, verovatno, svasta dogodilo kad bih to objavio. I ne pada mi na pamet da tako nesto radim. Zapravo, jos nismo svesni koliko nam se povecao prag autocenzure. Disciplinovanje stampe od strane rezima rezultira gubitkom njenog sarma. Do sada smo imali, barem, argument da imamo slobodniju stampu od onih drugih iz bivse SFRJ!?
- Svi smo bili ponosni na to. Sad svi imamo samocenzuru. Ne mogu tacno da utvrdim dan kad mi se to dogodilo, ali dogodilo se. Ne mogu da zamislim da objavim stvari koje sam najnormalnije objavljivao pre samo godinu dana.
Ovo sto radim, jeste razbijanje tabua. Mozda nisu politicki, ali tabui svakako jesu. Ljudi su normalniji, osecaju se slobodnijim ako nista u njihovom okruzenju nije tabu-tema. Pristupom da su svi zasticeni od javnosti, od politicara do estradnih zvezda, ponovo se vracaju mentalni limiti jednopartijskog sistema. Kad su javne licnosti bile svete krave.
Smatram da svaka javna licnost, bila ona pevaljka, politicar ili teve zvezda treba da plati cenu slave. Ako zelis da uzivas u privilegijama koje ti ona donosi, moras da snosis i taj deo odgovornosti. Citaoci, tj. narod, prave te javnom licnoscu, oni traze da vide i tvoju tamniju stranu. Pre se islo uz dlaku javnim licnostima, sve je bilo lepo i umiveno oko njih, i oni su bili naviknuti na takav, snishodljiv novinarski pristup. Prakticno, bio sam medju prvim novinarima koji su raskinuli s takvom praksom. Ne! - trebamo mi njima, vise nego oni nama. Ako vam treba EPP, strana kosta toliko. Sto rekao jedan novinar u poslednjem filmu o Dzemsu Bondu: "Jedina dobra vest je losa vest!"
Narod ne zanimaju usecerene price. Zanimaju ih njihove mane, slabosti, ljubavnici, ljubavnice, skrivena deca... Vecina estradnih zvezda dovoljno je bistra, zna da im takvi tekstovi podizu rejting i tiraze. Cine ih popularnijim. I oni to koriste, na obostrano zadovoljstvo. Karijeru si zapoceo u politickom novinarstvu. Kako je doslo do toga da postanes jedan od magnata nase zute stampe?
- Postoji jedna anegdota, nije daleko od istine. Navodno, pokvario nam se kombajn usred zetve, i ja umesto da pomognem ocu, sedim sa seljanima i raspredam seoske traceve. Onda me ljutiti otac pojuri, a ja pobegnem u grad i pokrenem novine da bih ispunio svoje decacke ambicije (smeh).
Godine 1992, sa liberalnom ekipom iz tadasnjeg Saveza studenata, ponovo smo pokrenuli "Index". Bio sam glavni urednik u samo dva broja; vec posle drugog digla se prasina. Savez studenata sve nas je posmenjivao, posto je uredjivacka koncepcija protumacena kao forsiranje opozicije i autonomastva. Sazvan je okrugli sto na Trecem kanalu, ciji je urednik tada bio gospodin Crnjanin, o tome sta je nas greh. Imali smo intervju sa (sada pokojnim) Koljevicem, izjavio je da je unitarna BiH neodrziva. Rec unitarna bila je uradjena crno-belim kockicama u grafickom prelomu, i svi ucesnici tog stola ozbiljno su izjavili da je to ustasko slovo, a da smo svi mi u "Indexu" autonomasi - "Kako kompjuter moze da izbaci ustasko slovo?!" Te veceri smenjen sam sa urednickog mesta, a na kucu mojih roditelja bacena je bomba. Bio je to bombastican pocetak moje urednicke karijere.
Razmisljao sam o tome vredi li uopste nastaviti sa novinarstvom u atmosferi ludila, rizikovati zivot. Smatrao sam da sam potpuno cist, da nikog nisam povredio i da treba da nastavim taj posao. Uz pomoc Nezavisnog drustva novinara i Mileta Isakova, pokrenuli smo "Nezavisni Index". Objavljivali smo intervjue sa svim relevantnim faktorima tadasnje javne scene: Klarom Mandic, Arkanom, Cankom... Ali, od nas je trazeno da objavljujemo samo Canka. Nismo prihvatali takve pritiske. Smatrali smo da novine treba da budu otvorene za sva gledista i odlucili smo da se otcepimo od izdavaca.
U jesen 92. nas petorica-sestorica dvadesetogodisnjaka, prakticno klinaca, osnovali smo "Novosadski Index". Malo-pomalo konsolidovali smo se, napustivsi koncepciju politickih novina. Trziste je bilo preplavljeno takvom stampom. Sledece godine, 93, pokrenuli smo prvi domaci tabloid "Svet". Kako se oseca inteligentan covek kad svesno ulazi u pravljenje zute stampe?
- Shvatio sam da time sto radim nista ne mogu da promenim, a ne mogu nista ni da zaradim. Onda, cemu to? Pa bolje da se zabavljam i da pri tom jos i nesto zaradim. Mnogi su mi govorili, optuzivali me: "Zar u ovakvoj situaciji da ljudima prodajes sarene laze? Dajes im iluzije kako je sve glamur i zezanje - seks, estrada, muzika!?" Slazem se, zaista je tako, ali da to ne radim ja, radio bi neko drugi. Ovo trziste ima potrebu za trac tabloidima; pojavice se neki deseti i radice ovaj posao. A zasto bih se ja sklanjao, kad sam vec tu?! Nisi se stideo komentara oca, majke, bivsih profesora...?
- Svi meni bliski i dragi imali su negativne komentare, ali vremenom su se navikli. Da se razumemo: na ovo sto radim, gledam kao i na svaki drugi posao. Nemam odnos prema njemu da mi je drag ili nedrag. Mene jedino zanimaju rezultati prodaje. Da nemam sklonosti ka zutoj stampi, verovatno ne bih ni mogao da radim ovaj posao. Ja ne zelim da postanem politicar ili televizijska zvezda. Zelim samo da dobro zivim od svog proizvoda, kao i svi koji su zaposleni kod mene. Drugo me ne zanima. Pa, isplati li se...?
- Nas tiraz je 75 000 primeraka. Plate i honorari redovno se isplacuju. Ako toga nema, sve drugo je besmisleno. Raditi u ovoj zemlji iz bilo kakvih ideala...!? Pa, toliko puta smo se opekli i razocarali. Ulagali sebe u projekte za buducnost i bili izigrani. Zalosno je, ali je tako. Gurnuti smo u egoizam - samo da nama bude dobro! Vise nemam ambicije da popravljam ovo drustvo, ne zelim da mladost protracim u iluzijama.
Da se nisam bavio ovim poslom, tesko da bih sa svojih 30 godina video Kubu, Indiju, Sejsele... Da li uspeh tabloida proizilazi iz cinjenice da su ljudi zgadjeni politikom?
- Ne, tako je u celom svetu. "Ekonomist", "Tajms", "Njusvik", cita samo pet odsto populacije. Ostale jedino interesuje ko se s kim svlacio. Tako je i ovde. Ljudi su svesni da ne mogu da uticu na ekonomske ili politicke promene i jednostavno, zabavljaju se. Do kakvih saznanja ste dosli, sta najvise zabavlja narod?
- Politika, krv i seks. Politiku smo odbacili, krvi je ostalo jos malo, pala je zainteresovanost za crne hronike; ispostavilo se da je seks najprivlacnija tema. Svi tracevi vrte se oko njega. Ocigledno, zenski deo populacije vrlo je vezan za tu temu. Tu je i sprega Erosa i Tanatosa: kriminal, podzemlje, seks, zvezde, estrada...
Koliko ko ima para i koja kola vozi, periferno je u odnosu na saznanja ko se s kim svalerise, ko se razvodi a ko sprema za plasticnu operaciju. Kako se dolazi do tih prica iz kreveta javnih licnosti?
- Prakticno, prvi smo pokrenuli paparaco fotografiju i takav pristup temama. Imali smo puno sjajnih paparaco storija. Nas paparaco Buda Ostojic uspeo je da uradi mnoge stvari: od ljubavnog susreta Marine Arsenijevic i Zeljka Simica na obali Save, prijateljske setnje Verice Bradic i Aleksandra Tijanica Kalemegdanom, do raznih skakljivih susreta na Svetom Stefanu.
Mnogi su bili ubedjeni da je nas narod preterano patrijarhalan i zatvoren, pokazalo se da nije tako. Seksualne afere samo podizu rejting, bez obzira da li je u pitanju estrada ili nije.
Estradne zvezde cesto namerno daju izjave, prave skandale i to im odmah podize rejting u esnafu, i cenu tezge. Recimo, sa 800 na 1 500 maraka. Najpametniji od njih stvaraju od sebe zagonetne licnosti. Recimo, Ksenija Pajcin i Jelena Karleusa imaju odlican medijski pristup. Donosi im sjajne rezultate, bez obzira na njihove pevacke kvalitete.
Mnoge zvezde same se nude da budu predmet traca. Jednoj sam ja nedavno ponudio ideju: "Recimo, da se sef ukrajinske mafije zaljubio u tebe?!" "Nemoj", kaze. "Niko nece smeti da mi pridje." "A sta mislis na nekog muslimana iz Bosne, to je, onako, orijentalno, privuci ce ti publiku. Recimo, Halid Beslic?" "Vidis, to bi bilo interesantno!" Nije korektno da pominjem imena, bilo je i namestenih paparaco storija; jedna od fotografisanih licnosti nije znala da ce biti fotografisana.
Ljudi, sta sam sve video za ovih nekoliko godina, u politickom i estradnom zivotu...! Ni sanjao nisam da takvi ljudi postoje. Na sve su spremni. Koliko god se folirali u javnosti, da im nije do zadiranja u sopstvenu privatnost... paparaca, zute stampe! A ginu za minut slave. Imas li ponude za skakljive fotke i od onih koji nisu profesionalci?
- Retko, ali dogadja se. Marina Perazic je pevala u Svilajncu, u nekoj diskoteci, pa je digla noge i videle su joj se gacice. Objavili smo tu njenu fotografiju, a onda nas je nazvao neki tip, kaze: "Nije to nista, kakve ja imam njene fotografije. Marinin bivsi decko, a moj kum iz Rijeke dao mi je te fotografije, da mu ih cuvam." U medjuvremenu, cuvar kumovih fotografija izbegao je pred "Olujom".
Sve mu je tamo ostalo, jedino je fotografije golisave Marine uspeo da donese u Srbiju. To mu je sad glavni kapital, trazio je za njih neku basnoslovnu sumu. Donosili su ljudi razne privatne fotografije, sa raznim gadostima na njima, ali nisam hteo da ih objavljujem. Ko su, zapravo, ti ljudi sa javne scene?
- Uglavnom ljudi koji nisu bas cisti u glavi. Imaju potrebu za eksponiranjima koja nisu normalna. Ima i onih koji su se obogatili u mraku, pa, sad, 'ajde kad sam bogat, da budem i slavan. Valjda, sto je zemlja siromasnija, taj dzet set je izopaceniji. Na Zapadu ljudi dobijaju milione za svoje filmove, hocu da kazem, tamo dzet set cine bas bogati. Ovo su sve ljudi koji nemaju neku posebnu materijalnu satisfakciju od toga cime se bave. Ali vole da budu poznati i slavni; da im se ime povlaci po novinama, da budu uvredjeni i da reaguju... Tebi je bas veselo i zanimljivo!?
- Jeste. Bolje je nego sedeti sa predsednikom privredne komore
ili raditi intervjue sa politicarima i akademicima. Doduse, ako
bih potpuno usao u to, ako sebi ne bih stavio ogradu tipa: ovo
radim iskljucivo zbog posla, verovatno, bio bih isti kao i oni.
Pofantazirao bih. Drago mi je da sam pri cistoj pameti. Nikad
me nije nadvladala sujeta da pomislim kako sam ja strasno pametan
i vazan. Znam samo da dobro radim posao koji radim.
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.