Ricard "Triki Dik" Holbruk cesto - bez ikakvog opravdanja - slovi kao autor teorije da "diplomatsko pregovaranje nije nikakva nauka, vec nesto poput xeza", zato sto se u toj disciplini sve uglavnom svodi na "umetnost improvizovanja". Tom starom poznatom definicijom iz diplomatske skole "realpolitike",koju je svojevremeno najvise proslavio knez Meternih, a u savremeno doba do savrsenstva doveo Henri Kisinxer, pokusao je prosle sedmice i Vilijam Voker - za Beograd sporni sef ifikacione misije na Kosovu - da opise (u clanku objavljenom u americkom nedeljniku "Njuzvik) svoju sadasnju funkciju, konstatujuci kako su on i njegovi ljudi cesto u prilici da na licu mesta dzeziraju.
"Od nas se trazi maksimalna fleksibilnost", kaze Voker, precizirajuci da je njegov zadatak da "dve strane drzi na odstojanju sve dok se ne postigne politicko resenje". I, dodaje da politicki proces ne spada u njegovu nadleznost vec u domen americkog specijalnog izaslanika Kristofera Hila i zvanicnog predstavnika Evropske unije Austrijanca Volfganga Petrica. Ali, sudeci po seriji ubrzanih diplomatskih koraka, pocev od proslog petka, kada su se u Londonu okupili politicki direktori ministarstava spoljnih poslova zemalja clanica tzv. Kontakt grupe (SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Nemacka i Italija), ponovnom angazovanju Saveta ministara Evropske unije i Saveta NATO-a u Briselu, Parlamentarne skupstine Saveta Evrope i OEBS-a, i mnogim bilateralnim konsultacijama vodecih svetskih drzavnika i politicara, taj politicki proces na Kosovu bi u najskorije vreme mogao da dobije i neke nove protagoniste.
Strani drzavnici i diplomate, zaokupljeni Kosovom, istina, jos ne kazu sta nameravaju da ucine, jer je ta tema ocito i dalje podlozna "dzeziranju" iliti "improvizacijama" ali kazu da insistiraju na "hitnom" resenju. Ovakvom ili onakvom. U svakom slucaju, novo je to sto medjunarodni posrednici i zainteresovani "cinioci" sada manje ili vise saglasno porucuju da "nema mnogo vremena" i da nameravaju da i Srbe i kosovske Albance, jednostavno, nateraju da prihvate ono sto im se nudi. Primetno je da se u tom procesu sada sve znacajnija uloga pridaje NATO-u - vise nego, recimo, Ujedinjenim nacijama - i da upozorenja koja obema stranama, i srpskoj i albanskoj, stizu iz sedista zapadne vojne alijanse postaju iz dana u dan sve ostrija.
Izvesne razlike izmedju Vasingtona na jednoj i evropskih saveznika na drugoj strani, kao i izmedju Moskve, Bona, Pariza, Londona, Rima, Beca i Brisela, svode se jos samo na pitanje: kako naterati Srbe i Albance da progutaju gorke pilule? Jedni zahtevaju da se - ukoliko i najnoviji poziv za hitno zapocinjanje direktnih pregovora ("na neutralnom terenu, uz strano posredovanje") bude ignorisan - odmah posegne za oruzjem (bombardovanje, kopnene trupe kao "mirovne snage"...), dok su drugi - barem u prvoj fazi - za nesto oprezniji pristup, ne iskljucujuci ipak i pretnju oruzjem, kao krajnje sredstvo. Drugim recima, na delu je koktel diplomatskih i vojnih pritisaka, pretnji, ultimatuma...
Temperatura je naglo porasla nakon otkrica 46 albanskih leseva u selu Racak i odluke Beograda da protera sefa verifikatora Vilijama Vokera i u tom pogledu nista bitno nije promenjeno ni kada je nekoliko dana kasnije Voker samo "stavljen na led".
"Zapad je spreman da vojno intervenise", porucio je sredinom prosle nedelje uobicajeno zustri sef britanske diplomatije Robin Kuk. Iz sedista NATO-a u Briselu stiglo je odmah i upozorenje o "nastavku priprema za mogucu vojnu akciju na Kosovu", uz dodatak da je 200 aviona u bazama u Italiji spremno za tu akciju, a da su brodovi americke Seste flote na putu za Jadran. Pretnje oruzjem su, zatim, ponovili i nemacki kancelar Gerhard Sreder, rekavsi da "nije iskljuceno ni slanje nemackih kopnenih trupa na Kosovo", kao i nemacki ministar odbrane Rudolf Sarping, ocenivsi da bi "slanje kopnenih trupa NATO-a na Kosovo moglo postati neophodno". Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana sve je jos malo dosolio izjavom da "diplomatija uz pretnju vazdusnim udarima moze okoncati kosovsku krizu", a predsednik Vojnog komiteta NATO-a, nemacki general Klaus Najman, samo nekoliko dana kasnije spremno ce raportirati da su "pripreme za vojnu akciju za okoncavanje borbi na Kosovu zavrsene", da je "planiranje okoncano" i da su "trupe spremne"... Na kraju ce cak i obicno uzdrzaniji od ostalih generalni sekretar UN Kofi Anan reci da bi "upotreba trupa NATO-a na Kosovu mogla postati neizbezna", izrazavajuci istovremeno nadu da to moze i da se izbegne ukoliko medjunarodni pritisak urodi plodom...
Naravno, pod plastom borbene retorike i ovoga puta je bilo mnogo razlicitih dilema. Recimo, sef poslanicke grupe "zelenih" u Italiji Mauro Paisan zazvonio je na uzbunu u strahu da bi oruzana intervencija NATO-a na Kosovu izazvala novi egzodus 300 do 500 000 izbeglica iz tog podrucja, koje bi pre ili kasnije potrazile spas na jadranskim obalama ove zemlje... A analiticari u Moskvi su - sudeci po pisanju obicno dobro obavestenog lista "Komersant dejli", koji se pozvao na ruske diplomatske izvore - ponovo upozorili da bi "angazovanje kopnene vojske NATO-a na Kosovu za Rusiju znacilo politicki poraz na Balkanu". "To sto je u najnovijim planovima NATO-a, navodno, predvidjeno da se vojna sila primeni protiv Srba i protiv Albanaca i sto se kaze da bi mandat stranih trupa angazovanih na Kosovu bio ogranicen, ne znaci da bi Moskva tome trebalo da se raduje. Jer, sudeci po iskustvu iz Bosne, Rusija zna da toboznji privremeni boravak kopnenih snaga zapadne vojne alijanse na Balkanu lako moze da se pretvori i u njihovo trajno prisustvo na tom terenu", zakljucuje moskovski dnevnik.
Amerikanci su i u ovoj prilici, cuje se, zagovarali "energicne vojne mere", ali su zato bili vrlo rezervisani prema mogucnosti da svoje kopnene trupe neposredno ukljuce u bilo kakvu operaciju na Kosovu pre nego sto se eventualno postigne ocekivano "politicko resenje". Zvanicni predstavnik Stejt departmenta u Vasingtonu je jos u ponedeljak o takvoj mogucnosti govorio vrlo oprezno, i samo uslovno, ali je nije ni sasvim iskljucio. Rekao je samo da je "jos rano za takvu opciju" i da ce najpre biti iskoriscene sve preostale diplomatske mogucnosti da se postigne sporazum. Nesto vise svetla u tu epizodu uneo je ugledni "Vasinton post" nagovestivsi da se, zapravo, evropski saveznici u NATO-u ponovo protive americkoj ideji o vazdusnim napadima na Jugoslaviju sve dok Vasinton ne pristane da i americki vojnici ucestvuju u mirovnim snagama na Kosovu i dok se ne utvrdi jasna strategija o tome sta bi se nakon bombardovanja srpskih ciljeva desavalo na terenu. "Bilo kakva ozbiljna strategija o tome kako dugorocno resiti problem Kosova mora da uzme u obzir sve opcije, ukljucujuci i americko ucesce na terenu", rekao je jedan visoki americki zvanicnik zaduzen za nacionalnu bezbednost", kaze "Vasington post".
Samo nekoliko dana ranije u opticaju su bile i verzije o navodnoj americkoj ideji da se Beogradu - pod pretnjom bombardovanjem - postavi ultimatum da u roku od 96 sati ispuni poduzi spisak zahteva vezanih za prilike na Kosovu. Zabelezena je i jedna izjava americke ministarke spoljnih poslova Medlin Olbrajt (data moskovskoj televiziji NTV) da bi Amerika, ako se njeni saveznici u NATO-u s tim ne saglase, mogla i samostalno da izvede vojnu akciju na Kosovu... Posle ce se, sudeci prema pisanju londonskog "Tajmsa" i jos nekih britanskih listova, ispostaviti da su Evropljani, zapravo, imali ozbiljne rezerve ne samo prema ideji bombardovanja, nego i prema spisku americkih zahteva koje bi trebalo ultimativno postaviti Beogradu. Narocito im se, kazu, nije dopao zahtev da se od vlasti u Beogradu, uz pretnju upotrebom sile, zatrazi da odobre odgovarajucu frekvenciju za radio-program Verifikacione misije na Kosovu...
I grcki ministar spoljnih poslova Teodoros Pangalos je, nakon zasedanja ministara spoljnih poslova zemalja clanica EU u Briselu u ponedeljak rekao da on i njegove kolege u Sofiji, Bukurestu i Skoplju "ne gledaju sa simpatijama na ideju o vojnoj intervenciji u Jugoslaviji", i da su se evropska "petnaestorica" slozila da treba najpre tragati za politickim, a ne vojnim resenjem...
Sada je, po svemu sudeci, na vidiku i nova medjunarodna "mirovna konferencija" o Kosovu, koja bi po nekim interpretacijama mogla da odigra ulogu neke vrste novog "Berlinskog kongresa", poput istoimenog skupa drzavnika i diplomata u Berlinu, nakon rusko-turskog rata 1877-78. godine. Tada su predstavnici Rusije, Turske, Francuske, Engleske, Nemacke, Austrije i Italije crtali nove drzavne granice na Balkanu i priznali novi drzavni status Srbiji i Crnoj Gori, a Bosnu i Hercegovinu stavili pad okupaciju Austrije. Drugima se, medjutim, cine prikladnijim poredjenja zamisljene nove medjunarodne konferencije o Kosovu sa skupom u Dejtonu i istoimenim mirovnim sporazumom o Bosni, barem utoliko sto je savremena americka mirovna formula nametnuta zaracenim snagama u BiH ukljucivala i neku vrstu medjunarodnog protektorata, koji ce godinama potom nadgledati medjunarodne mirovne snage... Jer, ovako ili onako, ideja o nekoj vrsti medjunarodnog protektorata za Kosovo, ukoliko se Srbi i Albanci drugacije ne sporazumeju, sve se vise - makar izmedju redova - pomalja kroz ono sto predlazu brojni strani "eksperti" i posrednici. Tako, na primer, i uticajna "Medjunarodna krizna grupa", u kojoj sede mnoge istaknute diplomate iz Amerike i Evrope, u svojoj najnovijoj studiji pod naslovom "Sveobuhvatna strategija za resenje kosovske krize", objavljenoj prosle nedelje, predlaze da se politicko resenje "sprovede silom" i sugerira da se na Kosovu razmeste vojnici NATO-a i medjunarodni supervizori koji ce to izvesti.
Odluku o odrzavanju nove mirovne konferencije o Kosovu, dakle, trebalo bi do kraja ove sedmice da donesu ministri inostranih poslova zemalja clanica Kontakt grupe. Ali, vec nije tesko nazreti i osnovne konture te zamisli: konferencija bi bila odrzana u nekoj "neutralnoj zemlji" i na njoj bi, pored zvanicnog Beograda i kosovskih Albanaca ucestvovali i strani posrednici, odnosno predstavnici izabrane grupe.
U nekoliko evropskih i drugih prestonica sada se, izgleda, obavljaju poslednje politicke i diplomatske konsultacije o novom "mirovnom" planu, odnosno nacrtu politickog sporazuma o autonomiji Kosova ("specijalni status" sa elementima drzavnosti: "teritorijalna autonomija", "posebna vlada", "multietnicka policija", "samostalno sudstvo"...) za "prelazni period" od tri godine, sacinjenom na osnovu poslednje verzije dokumenta koji je formulisao Kristofer Hil, uz neke manje izmene i doterivanja, nacinjene po preporukama Volfganga Petrica. Inace, sve politicke i naoruzane frakcije kosovskih Albanaca su - kao sto je poznato - taj plan svojevremeno glatko odbacile, smatrajuci da im on ne nudi dovoljno. Niko od konsultovanih Srba, takodje, nije ga smatrao dobrodoslim, zbog toga sto je u njemu Albancima bilo ponudjeno i ono sto im - po srpskom uverenju - ne pripada: neka (prelazna, privremena) forma drzavnosti unutar granica SR Jugoslavije, sa gotovo izvesnom perspektivom pune drzavne nezavisnosti u dogledno vreme. Ipak, sada se ponovo tvrdi da ni taj najnoviji Hil-Petricev predlog, zapravo, nije celovit mirovni plan, niti gotova formula kojom bi bili obuhvaceni bas svi elementi buduceg resenja. To je, pre svega, neka vrsta "politicke platforme" od koje bi mogli da podju ucesnici buduce medjunarodne konferencije o Kosovu u nastojanju da stignu do dogovora o konacnom resenju.
Zanimljiva je i pojedinost da ministri zemalja clanica EU, okupljeni u ponedeljak u Briselu, nisu prihvatili sugestiju da se svim clanovima jugoslovenske savezne vlade i Vlade Srbije u sklopu novih restriktivnih mera prema Beogradu odmah zabrani putovanje u inostranstvo (odnosno izdavanje viza), kako to eventualno ne bi bilo korisceno kao izgovor za nedolazak na najavljenu medjunarodnu konferenciju o Kosovu. Ali, ako delegacija iz Beograda i prihvati da na takvoj konferenciji ucestvuje (sto se makar posredno moze zakljuciti iz intervjua koji je NIN-u u Strazburu dao predsedavajuci OEBS-a Knut Volebek), ostaje jos da se vidi ko bi na takvom skupu predstavljao Albance. Jer, ima vec mnogo indicija da ce sa razlicitih strana biti sugerirano da se u delegaciji kosovskih Albanaca ovoga puta nadje i mesto za predstavnike naoruzanih grupa koje sebe nazivaju "Oslobodilackom vojskom Kosova". To bi, nema sumnje, moglo dovesti i do novih diplomatskih i drugih nesporazuma i zapleta.
A vreme muziciranja, kazu, istice i predstava se blizi kraju.
STEVAN NIKSIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.