NEDELJNIK

RAMBUJSKA SUMA

Izvesni dramski pisac je nedavno prilicno precizno opisao tajnu velikih zidara kojom se otkriva kako vladaju komunisti u Srbiji. "Vi primenjujete staru stocarsku lukavost: kad u mali, tesan prostor treba spakovati 15 ovaca za transport, onda stocari na silu uguraju 20, pa posle izvesnog vremena, kad ovce pocnu da se guse, izvade tri, tako da 17 ostane - osecaju se dobro, mada pre toga nije bilo mesta ni za 15", svom rumenom prijatelju Jagosu kaze Teja, lik iz "Klaustrofobicne komedije", koje je imala podnaslov "Pozoriste potkazuje zivot". Ova, nategnuta aluzija sasvim sigurno nema nikakve veze sa Srbijom, ovdasnjim vladarima i opozicionarima, niti sa najskupljom srpskom reci, ali je na neki cudnovat nacin povezana sa kosovskom mirovnom konferencijom u Rambujeu, mestu pored Pariza, poznatom kao grad francuskih predsednika, u kome je, sticajem nerazjasnjenih okolnosti, smesten ugledni Nacionalni muzej ovcarstva.

Tri dana uoci jos jedne istorijske konferencije o Balkanu, koja ce privremeno odloziti resavanje istorijskih problema, predstavnici ovdasnje levice nisu vizirali pasose za put u Francusku, ali su neki visoki zvanicnici sapnuli novinarima da "vole Francusku, kao sto je ona i nas volela". Raspevana saopstenja socijalista, levicara i radikala, kojim se na "sotto voce" odbacuju pretnje NATO-a i uzdrhtalim glasom govori o liku i delu Gavrila Principa, pracena su konspirativnim uveravanjima da bi tajanstveni zamak, ipak, valjalo posetiti.

Perjanici moralne policije ce mozda podsecati da je ne tako davno citava drzava podignuta na noge kako bi dostojanstveno odbacila svako strano mesanje u resavanju kosovskog problema. Na referendumu protiv mesanja u srpske stvari u opstini Pec je vise od dve trecine upisanih glasaca (66,53) reklo je odlucno ne mrskom svetu, a solidni rezultati ostvareni su i u opstinama Srbica, Glogovac, Vucitrn, Podujevo. Na Kosovo su, ipak, stigli verifikatori, a ocekuju se i kopnene snage NATO-a.

Bezobrazniji hronicari ce zakljuciti da nije lepo sto vlast namerava da razgovara sa predstavnicima "Oslobodilacke vojske Kosova", ne samo zato sto je rec o teroristickoj, zlocinackoj i nadasve ilegalnoj organizaciji vec i zato sto je ta organizacija razbijena i potpuno unistena u velikim policijskim operacijama, u kojima je stradao nepoznat broj mladica u plavim uniformama. Najzlobniji i najokoreliji izdajnici ce se, cak, usuditi da primete kako u kosovskim opstinama, gde je sadasnji predsednik Srbije Milan Milutinovic zabelezio nezaboravan izborni trijumf (izmedju 90 i 99 odsto), republicka policija nailazi na izvesnu odbojnost Milutinovicevih biraca. "Mogu da poverujem da slon moze da stoji na lopti, mogu da poverujem da slon moze veoma dobro da igra kosarku, ali da je Milutinovic osvojio vise od dva miliona glasova i da je na izbore izaslo vise od 50 odsto biraca, u to zaista ne mogu da verujem", izjavio je za NIN svojevremeno sef izbornog staba radikala koji je, nakon sto ih je Milutinovic pozvao u vladu, postao republicki ministar.

Navedene cinjenice bi mogle da izazovu specificnu smutnju u nacionalnom korpusu, a nacionalisti iz Cosicevog sinjela pomislili bi da ovdasnja vlast nije sklona da nacionalna i drzavna pitanja resava na odgovoran nacin. Nesto ozbiljniji analiticari zakljucili bi da onaj koji je helikopterom leteo nad Hilandarom morao da pusti i neke druge letelice da patroliraju nad Gracanicom. Cemu onda banalna i krajnje nemastovita predstava koju ce vec neko nazvati Boj na Kosovu, drugi deo ?

Patriotski spotovi drzavne televizije, kojima se svakodnevno dozira ljubav prema otadzbini, uspaljene izjave levicarskih funkcionera, koji su na geografskim kartama Kosovo pronasli jos pre deset godina, nisu uverili ovdasnje pucanstvo da ce Srbija biti vaistinu cela. Citava komedija je, izgleda, organizovana da bi se narod pripremio za neminovne ustupke. Zato se i parada pijanog patriotizma moze objasniti samo kao uvod u velike nacionalne koncesije, koje su nam zajedno prouzrokovali poznati neprijatelji i nepoznati prijatelji.

Pokusali smo sve sto smo mogli, volimo Kosovo vise nego sto je voleo Lazar, ali cemo, kao sirak tuzni bez idje ikoga, doziveti njegovu sudbinu, porucivace nam ocevi i ocusi dok budemo gledali parafiranje jednog od sporazuma kojim se na odredjeni rok odlaze balkansko krvoprolice. Na kraju ce se pojaviti poznati lik koji ce podanicima saopstiti kako je zemlju ponovo spasio od bombardovanja. I dok predstavnici nase beskompromisne vlasti i "terorista" budu crtali po rambujskoj sumi koridore konjaka i probali buke nekog starog francuskog vina, negde kod Podujeva ce poslednje srpske porodice odluciti da krenu Arsenijevim stazama. Sledbenicima ruzicastih televizija i avantura kolumbijskih medicinskih sestara, njihova sudbina ce zvucati beznadezno pateticno. Oni ce to doziveti nesto drugacije.

Nesto optimizma u njihove zivote unece maestralna Tanja Tanceva, nova bugarska Vanga, koja je prorekla da Srbiju nece bombardovati. Ona je uzgredno, kao pravi srpski prijatelj, izjavila: "vas Srbe vise ne interesuje proricanje sudbine, nego lecenje". Zdravstvo u Srbiji, medjutim, nije u najboljem polozaju.

BATIC BACEVIC