KAKO BRANITI KOSOVO

Penzionisani krojac iz Surdulice jedan od 200 gradjana Srbije upitanih "da li je neophodno da i Slobodan Milosevic direktno ucestvuje u pregovorima da bi doslo do resenja kosovske krize", mirno je odgovorio: "Milosevic ima zivce ko konopci, ne bi mogao ovo svako da izdrzi"... I zaista, dok uveliko teku pripreme za mirovnu konferenciju u Parizu odlazak drzavnog pregovarackog tima je jos uvek "krajnje neizvestan". Kontakt grupa, kazu, ipak ocekuje potpredsednike savezne i republicke vlade Nikolu Sainovica i Ratka Markovica. Gradjani koji su obuhvaceni anketom NIN-a imaju drugacije misljenje - Milosevic licno treba da ucestvuje u predstojecim pregovorima (81,5 odsto).

Istrazivacki centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije, bez Kosova. Gradjani su odgovarali na aktuelna pitanja vezana za kosovski problem i o mogucnostima njegovog resavanja. Uzorak je stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici. Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 130, sto je vise od uobicajenog i govori o tome da u ljudima postoji izvestan strah. Verovatno je i to uticalo da se rezultati jednim delom "iskrive".

Mnogi su, dakle, zbunjeni. Kako i ne bi. Dovoljno je samo prisetiti se usijane atmosfere od pre desetak godina, u vreme "dogadjanja naroda" na takozvanim mitinzima istine koji su "pucali" od kosovskih simbola: "Kosovo ravno, rano krvava", "Na Kosmetu bozur vene, zali Srbe iseljene". "Kosovo je dusa Srbinova, krv njegova i njegova molitva"... samo su neki od mnogobrojnih slogana i parola koje su se svakodnevno vidjale. Na primer.

"Dan uoci velikog slavlja sestogodisnjice Kosovskog boja 'Politika' izlazi pred citaoce s tekstovima ciji su naslovi stampani slovima vecim od onih kojima su najveci svetski listovi obavestavali javnost da je poceo Drugi svetski rat. Posebna strana sa specijalnim prilozima lici na borbeni politicki letak koji poziva na nacionalni svesrpski preporod. Nadnaslov, naslov i podnaslov govore za sebe: 'Sest vekova od boja na Kosovu', 'Kosovsko vreme' i, najzad, politicka poruka za neistomisljenike u stilu poslednje opomene: 'Srpski narod je slavio i slavi svoje junake a prepoznaje izdajnike', dokumentuje novinar Aleksandar Nenadovic u tekstu "'Politika' u nacionalistickoj oluji" (iz knjige "Druga strana rata").

Dan posle, glavna svecanost odrzana je na Gazimestanu gde je Slobodan Milosevic pred milionskim auditorijumom, prema mnogim misljenjima, najavio jugoslovensku i srpsku tragediju: "Sest vekova kasnije opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oruzane, mada ni takve jos nisu iskljucene"...

Skoro 10 godina kasnije, doslo je "kosovsko vreme", ali tako da od zamisljene slike nista nije ostalo. I bas zbog toga gradjani su odgovarajuci na pitanje "koji problem je, po vasem misljenju, najvazniji u ovom trenutku" izjavili: "Kosovo" (46 odsto), tek onda "ekonomija" (33 odsto).

Sedamdesetogodisnja seljanka iz Zorumovca kao najveci problem vidi to sto "nema dovoljno hrane", Zagorka Milosavljevic, domacica iz Debra, "losu decju zastitu", dok je pedestogodisnjem masinskom inzenjeru kako je prostodusno izjavio, najveci problem "televizija". Nije objasnio zbog cega ali nije tesko dokuciti. Svako vece sa drzavne televizije slusamo kako zahvaljujuci "mudroj politici Slobodana Milosevica" Srbija uziva, gradi puteve, skole i bolnice, cuva i brani Kosovo. Ipak, svi znaju da se kosovska kriza blizi vrhuncu, da se svakodnevno vode oruzane borbe, da je sve vise zrtava... Pa, onda, "ko je odgovoran za ovakav razvoj dogadjaja na Kosovu", pitali smo a najvise odgovora stiglo je na adresu "srpska vlast" (39,5 odsto), "stranci" (21 odsto), ne zna (18 odsto), "Albanci" (13 odsto) i "ostali" (8,5 odsto).

Za sezdesetogodisnjeg zemljoradnika iz Zagradja kod Zajecara logicno je: "Onaj ko vodi zemlju"; naucni radnik iz Beograda inace vrsnjak naseg prethodnog sagovornika, sklon je filozofiranju: "Americka demokratija koja nosi smrt i gradjanski rat", dok je cetrdesetogodisnji penzionisani oficir odlucan i odsecan: "Vatikan!" Tridesetcetvorogodisnji ekonomista iz Backe Topole je racionalan: "Ako je trebalo ovu zemlju rasprodati, trebalo je to uciniti pre 10 godina, jer se sad ne pitamo nista"...

Umalo ce isteci godina dana od trenutka kada je Jugoslavija na referendumu o stranom posredovanju u resavanju problema na Kosovu, odrzanom na predlog Slobodana Milosevica, rekla "istorijsko 'ne'". Tako je glasalo skoro 95 odsto biraca od 73,05 odsto upisanih, koliko ih se odazvalo. S obzirom na to da vlast nije pokazala ocekivanu sigurnost i doslednost, pitali smo "narod" za savet: "Kako biste vi resili problem Kosova?"

I "narod" je, medjutim, neodlucan, dvoumi se izmedju "pregovora" (39 odsto), neznanja ("ne zna" 23 odsto), "likvidacije Albanaca" (9,0 odsto), "autonomije" (5,5 odsto), "proterivanja" (5,50 odsto) i "ostalih" razlicitih varijanti (18,5 odsto).

Zanimljive odgovore culi smo od osamdesettrogodisnjeg poljoprivrednika iz Karana: "Onako kako je nas narod resavao od davnina", sto podrzava i penzioner iz Dubravice potencirauci rok "za 24 sata". Pedesetogodisnji elektrotehnicar iz Kragujevca je suzdrzano radoznao: "Treba pitati Ameriku sta hoce od nas", dok je steperka u penziji, kao Srpkinja, samokriticna: "Govor Srbije je govor oruzja." "Suptilniji" recept nudi masinski tehnicar iz Trgovista: "One klisure bih ogradio i tu bih naterao sve Siptare, pa eto im deo da zive." Sluzbenica iz Novog Sada je iskrena: "Zgazila bih ih", dok bi inzenjer i profesor iz Beograda to cinio u drustvu: "Jedinstvom i slogom svih Srba u borbi protiv novog svetskog poretka." Pravo hriscansko milosrdje demonstrirala je osamnaestogodisnja ucenica iz Loznice recima: "Pokusala bih da smirim ljude i ujedinim ih ponovo."

Ovakvi stavovi ne cude kada se u obzir uzme na koji nacin drzavni mediji tretiraju Albance u poslednjoj deceniji. Primer "Politike" o tome najbolje svedoci, a odnosi se samo na prvih sedam dana davne 1990. godine. Uz Albance vezani su stalni epiteti "animalno" i "bestijalno", "monstruozno" i "cudovisno", dok se Albanci nazivaju i "separatisti i teroristi", "nacionalseparatisti", "fanatizovani demonstranti", "posteni Albanci", "prebeglice sa nepostenim namerama", "kosovske dahije", "militantni sigurimovci"...

Stoga ponovo ne iznenadjuje, sto je "narod" na pitanje "treba li Kosovo braniti po svaku cenu", odnosno "da li ste spremni vi ili neko iz vase familije da ide u rat za Kosovo?" - odgovorio "da" (63,5 odsto) a svega 9,5 odsto "ne". Dalje, otkrili smo da ima i onih koji se u principu slazu da Kosovo treba braniti, ali nisu spremni da u tome ucestvuju (18,5 odsto), da ima i nesigurnih "treba braniti ali ne zna da li bi ucestvovao" (6,0 odsto), dok je onih koji ne znaju sta bi sa sobom 2,5 odsto.

Ocigledno da jos nije istekao rok trajanja kosovskoj legendi tako pogodnoj za raspaljivanje emocija. Odziv onih koji bi se u rat odazvali veci je od broja onih koji su zeleli da se ratu prikljuce u nekadasnjoj RSK i RS. Uostalom, pesnik Gojko Djogo je na osnivackoj skupstini Demokratske stranke rekao: "Od Kosova do danas Srbi nisu imali vece svetinje od Kosova. Oni su se tad svetinji zavestali i, evo, sest vekova prinose joj najskuplje zrtve, zrtve u krvi... Jer srpska drzava bez Kosova bila bi isto sto i Srbin sa rupom u nedrima... Kosovo je srpski problem, i mi ga jednom zauvek moramo resiti"...

Na pitanje "kako vi procenjujete da li ce kosovski Albanci pristati na autonomiju" sa "da" je odgovorilo 31 odsto ispitanika a sa "ne" 54 odsto. "Zavisi" reklo je 5 odsto, a "ne zna" 9,5 odsto. Jasno je da se o ovom pitanju stosta promenilo od vremena kada je Brana Crncevic pisao za "Dugu": "Autonomija, tom reci kao bombom minirana je drzava Srbija." Bez obzira sto se Srbi nisu direktno pitali da li su za autonomiju ili nisu, ocigledno je, ipak, da im ta rec sve manje zaudara.

Sagovornike NIN-a najvise je zbunilo pitanje "ko najbolje zastupa Srbe sa Kosova". Najbrojnije su "neznalice", (ne znam - 33,5 odsto), zatim oni sto su samouvereno rekli "niko", njih 17 odsto, za sefa drzave Slobodana Milosevica opredelilo se 8,5 odsto a za vladajucu stranku u celini 7,5 odsto. Poverenje u vojsku i miliciju ima 5 odsto gradjana, u Srpski pokret otpora veruje 3,5 odsto, Vuka Draskovica 2,5 odsto, u srpsku opoziciju 1,5 odsto, dok se u Vojislava Seselja i njegove najbolje namere ponajmanje veruje - svega 0,5 odsto. To ne cudi s obzirom na to da je u programu SRS, 1991. godine kao nacionalni put zacrtano: "Obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske drzave koja ce obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemlje, sto znaci da ce u svojim granicama imati, pored sadasnje suzene srbijanske federalne jedinice, i Crne Gore, srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju, srpski zapadni Srem, srpsku Baranju i srpsku Makedoniju."

Zanimljivo je da su medju najbolje zastupnike Srba svrstani i "ostali" (16,5 odsto).

Iluzije su nestale ali izgleda da je Jovan Cvijic bio u pravu. Govoreci o opstim osobinama dinarskog tipa, istice i njegovu tradicionalnu crtu: dinarski covek, po Cvijicu, gori od zelje da osveti Kosovo i obnovi staru srpsku carevinu o kojoj stalno, cak i u najtezim prilikama "sanja". MARIJANA MILOSAVLJEVIC

Istrazivanje vodio ZORAN N. MARKOVIC