JUNACI NASEG DOBA

CRNO ZLATO

Predsednik Upravnog odbora NIS-a Zivko Soklovacki kaze kako se stvaraju uslovi da se zalece rane iz prethodnog perioda

Skromno objavljujem da se rodjendan Naftne industrije Srbije, 10. februar, poklapa sa rodjendanom nase malenkosti. Postignuti su zavidni rezultati na svim poljima, koji imaju jos veci znacaj ako se imaju u vidu uslovi u kojima su ostvarivani, izjavio je predsednik Upravnog odbora NIS-a Zivko Soklovacki iz JUL-a, imajuci u vidu zajednicki jubilej, kako njihov, tako i moj. To je omogucilo, nadovezao se, da zemlja ostane na nogama i ne poklekne.

Tim povodom, Upravni odbor NIS-a dodelio je Zlatni naftaski toranj, kao najvise priznanje, predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu, Srebrni naftaski toranj dobio je licno Soklovacki, Bronzani je pripao direktoru Naftagasa Srboljubu Stankovicu, ja nisam dobio nista.

Zlatni toranj je u pravim rukama. Uz veliki doprinos i stalnu brigu za razvoj NIS-a, predsednik Milosevic je, kaze se u obrazlozenju, nagradjen i za sve ono sto je ucinio za nasu zemlju i nas narod u ocuvanju mira i zajednickog ravnopravnog zivota svih naroda i ljudi koji zive u nasoj zemlji, kao i u ocuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta nase zemlje.

Na odluku Upravnog odbora NIS-a uticale su i druge okolnosti. Jednom su, pred izbore, predsedniku Milosevicu pronasli naftu na severu Backe. Busotina je dobila podrsku naroda, kao i deonica autoputa Feketic - Subotica, koja je ucestvovala i na sledecim izborima.

NIS je busio i u okolini Pozarevca, sto bi se moglo uzeti kao razlog vise.

Srebrom i tornjevima okitili su se i predsednik Vlade Mirko Marjanovic i Dragan Tomic iz Skupstine.

Recju, Teksas!

(Kad kazem Teksas, mislim na naftni potencijal; ponasanje je u redu!)

Zatim ih je predsednik Milosevic primio, na celu sa placenim predsednikom Upravnog odbora Soklovackim, i pohvalio ih, isticuci u prvi plan veliku odgovornost NIS-a, kako u pogledu snabdevanja drgocenom energijom, tako i u pogledu razvoja domace petrohemijske i hemijske industrije.

To je, besumnje, dogadjaj nedelje, mada je nedelja krcata dogadjajima visokog ranga. Ako izuzmemo Rambuje, slucaj ICN Jugoslavije od prvorazrednog je znacaja. Stizu telegrami podrske odlucnom obracunu drzave sa Milanom Panicem. Pravnu drzavu niko ne sme da pljacka, kao sto ni pravna drzava nikoga ne pljacka. Zato clanovi JUL-a u Beogradu pozdravljaju odluku da se svi otpusteni radnici ICN vrate na posao, da proizvode lekove za svoj narod.

Upravni odbor Filoloskog fakulteta - sledimo dogadjaje - toplo pozdravlja odluku dekana Radmila Marojevica da se povuce u Moskvu; i to sto je dosad ucinio, kaze Upravni odbor, mnogo je, i hvala mu za reformu Univerziteta. Red je da se, kao slovenski brat, dokaze na Lomonosovu.

U borbi protiv novog svetskog poretka, Marojevic je unistio Skerlicevu katedru za svetsku knjizevnost, ali u rvanju za istinu zrtve se ne broje...

Na nesrecu, i peta kolona munjevito reaguje. Vec se javljaju glasine da je potez sa ICN Jugoslavijom dugorocno stetan; ko ce, pitaju se glasine, da ulaze strani kapital u razvoj nase privrede kad ne postoje garancije da se taj kapital jednoga dana nece preneti radnicima da proizvode za svoj narod. I zasto da se presuda donese bas u casu kad su oci tzv. Medjunarodne zajednice uprte u nasu zemlju i traze dlaku u jajetu, a zna se da je tzv. Medjunarodna zajednica veoma osetljiva po pitanju vlasnistva i kapitala?

Glasine idu dalje i kazu kako Milanu Panicu nije oprosteno sto se prvi posle Tita provozao Titovim "mercedesom", iako se vec tada znalo ko je prvi posle Tita. Panicu ni to nije bilo dovoljno, nego se sada angazovao u Savezu za promene, sto automatski znaci da bi, taj svetski mesetar, menjao mirotvornu politiku koja nema alternativu. Ni Marojevica ne ostavljaju na miru; kao, nista od Lomonosova, sve je trik rezima da se smire nepodobni profesori i nedovoljno svesni studenti.

Na kraju se glasine, ko zna s kakvim namerama, pitaju zasto rezim vuce poteze protiv sebe, zar niko u rezimu ne shvata da takvi potezi stete njemu samom?

Odgovorio bih kratko i skromno: takvi potezi stetili bi nekom demokratskom rezimu, sklonom dijalogu, prijemcivom za argumente. U takvom rezimu takvi potezi bili bi izuzetak iz celine ponasanja, ispad i nasilje. U rezimu o kome je, medjutim, rec, svaka steta je dobra; rezim ne trpi argumente, njegov jedini argument je nasilje, sa njegovog stanovista sasvim legitiman.

Da se vratimo Soklovackom, da podelimo njegov optimizam: "Jos ne mozemo dosledno trzisno da se ponasamo. Jer, kada bismo tako radili mnoga preduzeca, pa cak i grejanje u nekim gradovima, bili bi iskljuceni, tako da tu ipak postoje ogranicenja. Ali mislim da je buducnost u poslovanju na trzisnim principima i od tog opredeljenja se nece odustati... Distributivna logika se mora sto pre napustiti, kako bi se stvorili uslovi da se zalece rane iz prethodnog perioda".

Ocekuje se, dakle, da nafta potece i iz okoline Pozarevca. Tamo je busenje, kako se izrazio Soklovacki, rezultiralo otkricem nekolicine naftnih i gasnih polja.

Crno zlato je u narednom periodu nasa buducnost, veruje Zivko Soklovacki, nosilac Srebrnog naftnog tornja.