KO JE VLASNIK KOSOVA

CARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Nacrt sporazuma o Kosovu ne odgovara jasno na pitanja ko ce prodavati "Trepcu" i da li ce na Kosovu biti primenjivan srpski zakon o privatizaciji. O tome ce tek morati da se pregovara

S kim ce Evangelos Mitilineos, vlasnik grckog "Holdinga Mitilineos", pregovarati o dokapitalizaciji najveceg kosovskog i srpskog rudarsko-metalurskog konglomerata "Trepce"? Preduzimljivi Grk, cija je kompanija za trgovinu metalima u poslednjih nekoliko godina utrostrucila vrednost na Atinskoj berzi pre svega zahvaljujuci operacijama na Balkanu, najavio je jos u decembru da ce mozda vec ovog proleca uci u dokapitalizaciju najveceg kosovskog blaga, procenjenog u januaru 1997.godine na pet milijardi dolara.

Mitilineos se ipak, u ovom trenutku, kako kazu srpski izvori, pomalo necka, jer ga posle pregovora u Rambujeu kopka pitanje - cije ce biti Kosovo?

Skoncentrisani na politicki i vojni aspekt nacrta sporazuma koji je predlozila Kontakt grupa, srpski i albanski timovi su, kako kazu izvori bliski pregovaracima, preko delova sporazuma u kojima se govori o ekonomskim pitanjima, presli kao brzi voz.

"Prebrzo, jer s obzirom na duh do sada dostupnih nacrta sporazuma nije zamislivo da ce srpski drzavni organi zadrzati ovlascenja da prodaju kosovske resurse u procesu privatizacije. O tome ce se, pretpostavljam, svakako morati razgovarati tokom pregovora, a ako se ta pitanja propuste, ona ce se bez sumnje postaviti kao ozbiljan problem tokom primene sporazuma o Kosovu", kaze za NIN dr Dragor Hiber, samostalni pravni konsultant i strucnjak za pitanja svojine.

Sustina nije samo u tome ko propisuje pravila igre i ko donosi odluku o prodaji, vec i ko dobija pare.

Vlada Srbije stavila je na listu preduzeca koja se privatizuju po posebnom programu i uz njenu saglasnost sest kosovskih preduzeca: "Trepcu", "Feronikl", Fabriku lepenke u Lipljanu, rudnik magnezijuma, "Progres" iz Prizrena i pristinski aerodrom. Elektroprivreda Kosova koja je u sklopu Elektroprivrede Srbije, uz "Trepcu" cini vise od 70 odsto kosovske privrede.

Tu se drzava javlja kao prodavac, ali treba imati u vidu odredbu sporazuma Kontakt grupe da je imovina Kosova - kosovska, kaze Hiber. "Ako dodje do sukoba u smislu da jedna strana smatra da ne moze da ostvari ono sto joj po sporazumu pripada, arbitrirace sef Verifikacione misije i njegova odluka ce biti konacna."

Nisam daleko od pomisli, kaze on, da ce se dve delegacije, istovremeno sa borbom za nacionalne interese, ili pod plastom borbe za nacionalne interese boriti za kontrolu nad nacionalnim resursima.

O kosovskom blagu, sa znacima navoda ili bez njih, godinama se ispredaju mitske storije, i sa srpske i sa albanske strane. Na Kosovu je 11,4 milijardi tona lignita, doduse niskokaloricnog, ali potencijalno vaznog ukoliko bi Jugoslavija imala osmisljenu strategiju u energetici. Olovno-cinkana ruda mogla bi, po procenama Dejana Milovanovica, sefa Katedre za ekonomsku geologiju Rudarsko-geoloskog fakulteta u Beogradu, da se eksploatise u narednih 10 do 15 godina, nalazista nikla izmedju 6 i 18 godina, a za rudnik magnezita su interesovanje pokazali Italijani.

O tome ce se tek razgovarati u naredne tri nedelje, nagovestila je srpska pregovaracka strana, ali izgleda da oba pregovaracka tima veruju kako ce im sporazum dati gotovo iskljucivo pravo da raspolazu onim sto je pod i nad zemljom u toj pokrajini.

Obrad Jankovic, predsednik Privredne komore Kosova, kaze u izjavi za NIN da veruje kako ce svi ekonomski zakoni koji vaze za Srbiju i Jugoslaviju, uz neka eventualna lokalna podesavanja, vaziti i na Kosovu i kako je sasvim jasno da su rudna blaga u iskljucivoj nadleznosti drzave. Uporiste takvog nacina razmisljanja lezi i u zvanicnim nastupima srpske delegacije u kojima se insistira na tome da ce Kosovo dobiti siroku autonomiju, cime se posredno tvrdi da ce ono funkcionisati u pravnom i ekonomskom sistemu SRJ.

Suprotno tome, dr Musa Limani, direktor Ekonomskog instituta u Pristini, izjavio je jos u maju prosle godine da "sva imovina unutar Kosova pripada Kosovu i ljudima koji tu zive bez obzira na nacionalnost". Strani ulagaci, rekao je Limani srpskoj stampi, treba da znaju da ce njihovi dogovori biti nevazeci bez saglasnosti vlade Kosova.

Jedan diplomata rekao je NIN-u da i albanska i srpska strana u ovom trenutku, bar kad su u pitanju strani ulagaci, bez potrebe raspravljaju o ovim pitanjima."Nema sumnje da u narednom periodu uopste nece biti stranih ulaganja u Srbiji, bar dok se ne skinu sankcije na investicije, a verovatno ni kasnije jer je politicka situacija, prvenstveno na Kosovu, veoma komplikovana i napeta."

Upitan da li ce, na primer, "Pezo" koji pregovara sa kragujevackom "Zastavom" smatrati fabriku amortizera u Pristini i u naredne tri godine delom srpske fabrike, ovaj sagovornik bez oklevanja odgovara potvrdno. "Ali to ce, naravno, biti samo komercijalni ugovor", objasnjava ovaj diplomata.

Paradoks je ocigledan, kaze dr Hiber, jer ako sva pitanja raspolaganja imovinom ostaju u rukama drzave Srbije, onda prava koja su sporazumom data autonomnom Kosovu ostaju prazna, a ako sva ovlascenja ostaju na pokrajinskom nivou, onda se moze govoriti u najmanju ruku da ce Srbija ostati bez imovine u koju je ulagala.

Albanski sagovornici koji ne zele da se upustaju u tumacenje sporazuma sve dok on ne bude konacan, upozoravaju da bi svi akti, koji se donesu u interregnumu dok se za devet meseci ne organizuju izbori na Kosovu, morali da budu nistavni. "Kad budu izabrani legalni organi Kosova oni ce odlucivati, u duhu sporazuma, o statusu svih firmi na Kosovu", kaze jedan albanski advokat za NIN.

Zoran Djindjic, lider Demokratske stranke, izjavio je nedavno da su naredne tri godine odsudne za odluku da li ce Kosovo ostati u Srbiji ili nece i da odgovor na to pitanje zavisi od ukupne demokratizacije drustva. Milan Panic, jedan od lidera Saveza za promene, ubedjivao je prethodnih nedelja administraciju u Vasingtonu da bi sve nacionalne sukobe moglo da resi 500 miliona dolara koji bi omogucili da ta pokrajina ekonomski ozdravi.

Ta teorija koja vec decenijama ima svoje zagovornike, zasniva se na uverenju da jaki ekonomski interesi peglaju sve etnicke i politicke tenzije. Na Kosovu se moze naci nekoliko primera koji govore za tu tezu i protiv nje.

Tokom cele prosle godine u Glogovcu su vodjene borbe, a "Feronikl", jedna od najprosperitetnijih kosovskih firmi, gotovo je unistena. U mirnodopska vremena, taj kraj je u Srbiji imao najvecu kocentraciju stranih ulaganja, najvise odobrenih kredita i zaposljavao je uglavnom lokalno albansko stanovnistvo. Vise od 80 odsto proizvodnje je izvozeno, i bilo bi i dalje jer je nikl trazen, i lako bi se nasli stranci koji bi daleko od svoje kuce ulagali u profitabilnu prljavu tehnologiju. Tokom poslednjih sukoba, u peci je ostavljen liv i sada treba najmanje dva miliona dolara da bi se ona obnovila. "Pitanje je da li ce ta fabrika bilo kome moci da sluzi", kazu u Komori.

Suprotno tome, vodjeni verovatno ekonomskom logikom, albanski radnici "Fazite", kosovske fabrike tapeta i podnih obloga koja posluje u sastavu "Sintelona" iz Backe Palanke, upisali su besplatne akcije po slovu srpskog zakona o privatizaciji.

"Ne postoji nikakva odredba kojom bi radnici Albanci bili spreceni da iskoriste pravo da upisu akcije bilo u preduzecima u kojima su ranije radili, ili u bilo kom preduzecu u Srbiji", kaze Dragutin Jocic, sekretar za nerazvijena podrucja u Privrednoj komori Srbije. Cak i neki albanski umereniji sagovornici spremni su da se saglase s tim da je ovaj zakon nediskriminatorski i da ne bi morao da bude doveden u pitanje ni kad Kosovo dobije novi status.

Ipak, mnoga pitanja i tu ostaju bez odgovora: tokom 1992. i 1993.godine mnoga kosovska preduzeca su vise potezom pera nego stvarno, a uz pomoc Fonda za razvoj, reintegrisana u velike srpske sisteme. Tako su brojne kosovske fabrike danas u okrilju "Minela", "Poljoprivrednog kombinata Beograd", "Sartida". U Komori Srbije tvrde da, bez pomoci srpskih preduzeca, kosovske firme ne bi mogle da opstanu u ovom periodu. Medjutim, u poslednjih sest godina bilo je mnogo optuzbi, cak i srpskih radnika zaposlenih u kosovskim preduzecima, da su jaca srpska braca samo iznela vredne masine i imovinu i na Kosovu ostavila prazne hale. Albanska strana ne priznaje ovu reintegraciju i insistirace da se ovakve veze raskinu, receno je NIN-u.

Fond za razvoj Srbije raspolaze i sa 334 nezavrsena objekta na Kosovu sa 461 000 kvadratnih metara poslovnog prostora koji nije stavljen u funkciju i nema sumnje da ce i nadleznost nad tom imovinom biti sporna.

"Jos cemo mnogo cemu morati da se naucimo tokom sprovodjenja sporazuma", kaze Jocic.

TANjA JAKOBI